Automobili su se u talasima parkirali nepropisno na ulasku u kružni tok, a zajapureni „uzorni muževi“ u odelima „za svadbe i svečane prilike“ utrčavali su u obližnju cvećaru da izaberu nešto za svoju dragu.

„Šta biste uzeli?“

„Pa cveće.“

„Koje cveće voli dama? Imamo prekrasne gladiole...“

„Ma nešto za 500-600 dinara, ali da deluje bogato.“

Pade mi na pamet da ogromna većina nas veruje da samo jedan dan u godini treba posvetiti svojim suprugama, sestrama i koleginicama i to smatra gestom dobre volje i plemenitosti. Nešto kao metalni novac koji damo Cigančetu kad nam opere prozore dok čekamo zeleno svetlo.

Bez kafe ne mogu! Život ne mogu da zamislim bez kafe! A ne bih smeo ni gutljaj da popijem! Upravo sam se vratio iz KBC Srbije, bio posle skoro godinu i po dana kod kardiologa, prošle nedelje odradio biohemiju, znate ono: Vađenje krvi i čašica jutarnje pišaćke, pardon urina, pa onda analiza i rezultati.

Kardiogram čist k'o suza, pritisak 120 sa 80, kardiolog Branko čita rezultate analize krvi i mokraće, kaže: Momački! Ni traga trigliceridima i holesterolu, šećera

Ponavljajući „šta ja ovde radim" Petar će Petrović izaći iz svog stana (ustvari iz stana ljubavnice ženinog oca) na trećem spratu jedne zgrade u blizini Skupštine, pokušaće da pređe ulicu kako bi kupio novine u nekoj trafici što radi celu noć i zgaziće ga autobus „osamdes' trojka", koji inače uopšte ne prolazi tom ulicom. Vozač autobusa, gledaćemo tog dana na vestima, zaklinjaće se da je bio pijan i da je mislio da vozi svoj auto, a ne autobus i moliće nadležne da ga smeste u zatvor i na lečenje od alkoholizma.

 I

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je pozvala novinarka lista „Press" i postavila mi pitanje - „Kako to da je u Službi Poverenika zaposlen A.S., čovek koji je pustio Bagzija iz zatvora"? Rekao sam joj da je tačno da A.S. radi u Službi Poverenika, a da to o Bagziju čujem prvi put. Rekao sam i da mi to izgleda sasvim neverovatno ali da ću o tome obaviti razgovor sa A.S. što sam i učinio. Nakon toga sam joj preneo sledeće, tačne činjenice. A.S. je svojevremeno u postupak protiv „famoznog" Bagzija bio involviran odmah posle hapšenja istog u incidentu kod Arene i to na izuzetno kratko vreme, bukvalno samo nekoliko sati. U toku tog vremena nije preduzimao nikakve procesne radnje kao što bi na primer bili odbačaj krivične prijave, predlog za ukidanje pritvora ili bilo šta slično. Naprotiv, tražio je da se istraga nastavi. I nakon prestanka kratkotrajnog učešća A.S. u postupku, Bagzi je ostao u pritvoru, a na njegov dalji status A.S. nije imao nikakav uticaj. Usput, u godinama koje su sledile, a u kojima smo „svaki čas" imali nekakve reizbore nosilaca pravosudnih funkcija i A.S. je par puta reizbran, a da naravno, niko nije postavljao pitanje - „Kako je pustio Bagzija iz zatvora?".

Večeras sam konačno pogledao film koji sam kupio uz knjigu koju je Bojan u svoje vreme preporučio, "Ne govori mi laži" - obe stvari od istog autora - Džona Pidžera.

Film se zove "Rat demokratiji" ("The war on democracy") i čini mi se da je ime nastalo kao ruganje poznatom terminu "Rat terorizmu" ("War on Terrorism").

 Umesto da vam odmah, kao na  prvoj stranici knjige Agate Kristi iz javne biblioteke, kažem kako je ubica u stvari poštar - preskočiću

Opet sam kopala po špajzu, pa naleteh na ovo - taman prikladno uz 8. mart,,, 

Dok sam živela u Bocvani uvek me je zabavljalo da posmatram reakcije ljudi kad ima kažem koliko dece imam. Ne zbog samog broja dece, nego zbog njihove reakcije na to što imam jedno žensko i tri muška.

Dakle, tipična evro-azijska reakcija bila bi, otprilike, „Tri sina! Svaka čast!" Tipična afrička reakcija, bila bi: „Pa dobro, Bog je ipak bio milostiv, imaš jednu ćerku. A planiraš li još?"

Razlozi za ovako oprečne reakcije, međutim, veoma su prozaični. Zovu se - pare, novac, bogatstvo...

www.weareequals.org / www.weareequals.org/blog

U novoj Vladi, koja će imati 17 ministarstava i ukupno 21 člana, biće tri žene. Toliko o ravnopravnosti na današnji dan.

A mnogo nas je, ovih dana nas je baš mnogo...

Uspela sam da ustanem!!! Ura, bravo ja, rekli su mi da nema teorije pre Đurđovdana da se osovim na ove dve klimave čačkalice koje su se nekad ponosno zvale mojim nogama.. Dobro, priznajem, izgledam kao početne scene Forest Gampa, onaj deo kad ima protezu od 10 kila železa i neku konstrukciju za ispravljanje kičme, kolena i ostalih kostiju.. E, pa, ufalšovali su me u sličnu konstrukciju, samo je moja od platna i plastike, od rebara do struka i radi posao umesto moje jadne kičme koja

Autor: Rodoljub Šabić

U iole uređenoj državi smatra se krajnje zabrinjavajućim kada organi vlasti ne postupaju po konačnim, obavezujućim i izvršnim aktima koje su, u okviru svoje nadležnosti doneli drugi organi. A razume se, na mogućnost da to počnu da čine sudovi, gleda se kao na nešto neverovatno. Mislio sam da je i kod nas to neverovatno. Ispostavilo se da nije. U postu od prošle nedelje sam, pisao o tome da se u takve „operacije" uključio i jedan sud - Viši sud u Beogradu, uz konstataciju da je iznenadilo i mene „koga ništa ne može iznenaditi".

I isti sud je još jednom uspeo da me iznenadi. Prvo je „Blic" objavio tekst o tome da je Poverenik za informacije, zbog nepostupanja po njegovom nalogu kaznio Viši sud u Beogradu sa 200.000 dinara. A sa časnih visina pravosuđa Viši sud je „žestoko reagovao" zvaničnim saopštenjem očigledno rešen da Poverenika „raskrinka" i prikaže ga u „pravom svetlu", kao neodgovornog i neznalicu.

Milan Nikolić

Mitropolit SPC, Amfilohije Radović, ima trideset dana na raspolaganju da odluči da li će uputiti izvinjenje učesnicima beogradske Povorke ponosa po preporuci poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić. Ukoliko mitroplit propusti rok, moraće na sud. Biće interesantno pratiti ovaj slučaj.