Švajcarska je zemlja čuvena ne samo po bankovnoj tajni, Davosu, Hajdi, siru i čokoladi, nego i po čestim referendumima, na kojima se odlučuje da li neka od takozvanih inicijativa ima da bude prihvaćena ili odbijena u parlamentu. Vest je obišla svet: na poslednjem referendumu prihvaćena je inicijativa koja se založila za zabranu dalje izgradnje minareta u ovoj zemlji.

Ne, stvari nisu crno-bele, ma koliko prizivale slatko likovanje svih otvorenih i prikrivenih mrzitelja islama, ili zgražanje pobornika ljudskih prava i verske tolerancije. Švajcarska je zgranuta više od svih posmatrača šamarom koji je dobila od - sebe same.

Još koliko dan pred referendum procenjivano je da će protiv ove nečasne inicijative, koju je pokrenula Švajcarska narodnjačka partija (SVP), glasati najmanje 60 odsto glasača. Dogodilo se suprotno - 57 odsto ih je glasalo za zabranu.

Uz svest da rizikujem širenje pogrešnih informacija, pa molbu da sve čitamo uz zdravu dozu sumnje, prenosim text, link, podlogu za diskusiju sa društvenih mreža.

 "Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.

Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.

Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?

Ako je tačno da u francusko-nemačkom predlogu za dijalog NE POSTOJI, NIJE NAVEDENA, NIJE NAPISANA KAO USLOV, UCENA,

Pismo podrške pravu na javni stav akademika Vladimira Kostića

Akademik i profesor Vladimir Kostić, predsednik SANU, izneo je javno svoje viđenje kosovskog problema koji već više od veka opterećuje državu i društvo u Srbiji i izaziva brojne posledice na život građana celog Balkana. Umesto otvaranja demokratske debate o problemu Kosova i svim aspektima različitih rešenja koje stoje pred nama, deo institucija i javnosti pokušao je da ućutka akademika Kostića. Predsednik Republike Tomislav Nikolić, čak je doveo u pitanje i njegov položaj predsednika SANU koristeći pri tom teške reči. Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je „loše vreme za ovakve izjave".

Pitanje Kosova i njegove budućnosti, uključujući državno-pravni status, položaj srpske i drugih nacionalnih zajednica, status kulturno-istorijskih spomenika i brojna bolna pitanja vezana za blisku i ne tako blisku prošlost ljudi koji žive ili su živeli na Kosovu jesu važne teme za javnost u Srbiji i regionu i zahtevaju ozbiljnu i argumentovanu debatu. Ove teme deo su šire diskusije o suštinskim pitanjima razvoja Srbije koja traje već više od vek i po i jezgrovito je sažeta u dilemi formulisanoj od strane profesorke Olge Popović-Obradović: kolika ili kakva država?

  Poštovane blogerke i blogeri, pogledajte *komentar Direktora za društvenu korporativnu odgovornost B92, Gordana Paunovića            (.../#k773306 - zavisno na koliko Vam je komentara "nabaždaren" profil, ili - 238.komentar)

„Zaključak, osim da mi je - muka?
Ok : Štedite kod Božen , benzin sipajte na pumpama Univerziteta Singidunum, a - ko puši - neka proba Infostudove cigare."

Za 100 dinara u Srbiji se može kupiti :
kutija cigareta 
2 pakovanja žvaka
jedno pivo u kafani
jedna kafa u kafiću
jedna čokolada
jedan cvet u cvećari
tetrapak soka
manje od litre benzina
parče pice na ulici
jedan časopis na kiosku
1-2 sms-a za (izaberite sami) VB, Farmu, Talenat, Ljubavni chat
prosečan srpski tiket u kladionici

 (za sve je kriv Predrag Brajović)

"...A Hohohond se mršti kao da iz zemlje izvlači
čelične sonde
I nikad ne kaže
Ni "dovde"
Ni "donde".

S istorijske distance i pod teretom griže savesti, osećam potrebu da ovde na blogu, gde sam pre četiri godine dobila ogromnu podršku sumanutoj ideji da građani mogu doprineti promeni sistema, iznesem neke manje poznate detalje iz doba nastanka i trajanja Majke Hrabrosti. Ne znam tačno zašto, verovatno je u pitanju sebični poriv da olakšam sebi, ali nekako se tešim da bi kolateralna dobrobit mogla biti i lekcija nekom drugom ko se eventualno zaleti na vetrenjače. Sudeći po nekim komentarima na nedavnim blogovima, više od jednog blogera 'vata baš ta vrsta ludila.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima počeće da se primenjuje od četvrtka, 11. novembra. Ovim tekstom želim da apelujem da od primene ovog zakona budu izuzete - dečije bolnice, tačnije prostor van samih zgrada!

Na žalost, ako ste iz uvoda pomislili da je reč o satiričnom tekstu, grešite. Zakon je u bolnicama počeo da se primenjuje još pre nekoliko meseci, a odnosi se na ceo bolnički krug, znači i ispred istih. 

U poslednjih nekoliko godina sam upoznao mnogo hrabrih i požrtvovanih majki koje se trude da osposobe svoju decu za život. Suočene

Pošto su se pre desetak dana potukli lekar i pacijent, a još se ne zna ko je prvi i kako počeo, pre neki dan nova drama - po lekarskim izvorima, pretučena je doktorka koja je, navodno, odbila da pomogne bolesnom dvogodišnjem detetu (dete ima tumor na mozgu), a optužena majka izjavljuje da se doktorka saplela o njenu nogu(!?). Bilo je raznih sličnih slučajeva i ranije i uvek bi se lekari oglasili tražeći status službenih lica. Ima opravdanja za zahtev, ali čini se da su razlozi protiv mnogo brojniji:

1. zato što se mnogi lekari NE ponašaju u skladu sa strukom i etikom (što,