Zašto se ja iznova nerviram zbog manipulacije statističkim podacima kod nas, više ni sama ne znam. Ama, činjenica je da se nerviram. Eto, sinoć čitam još jednu u moru izjava naših zvaničnika (što ministarstva zdravlja, što zdravstvenih ustanova), i mislim se šta da radim, dal' OPET da pišem blog o Pinokijima Srbije ili ne? Pa odlučim da ne pišem, pošto su me nedavna dešavanja oko skandala s operacijom kičme tzv. ministra zdravlja u Minhenu u potpunosti uverila da mišljenje građana ove zemlje, i kritike građana ove zemlje, ne vrede ni pišljiva boba, niti se ikad uzimaju u razmatranje zbog bilo čega. Mislim, čemu sve to?

Jutros se predomislim. Ma, ima da pišem, i da se ponavljam iznova i iznova, svaki put kad uhvatim nekog Pinokija u akciji! Ne zbog zvaničnika ove zemlje, već zbog građana ove zemlje. Neka na internetu bar postoji trag o svim tim Pinokijima, i neka svako od građana, pa i novinara, ko gugluje u potrazi za statističkim informacijama može na ove informacije da natrči. Kad im već ništa kritikama ne mogu, pa makar da ih sramotim, i da ostane zabeleženo za buduća pokoljenja s čime smo se mi, jadni, morali zamlaćivati, u nedostatku normalnih i sposobnih ljudi koji bi predvodili ovu zemlju!

Najnoviji slučaj vezan je za izjavu direktora ZC "Studenica" u Kraljevu, dr Arsića. U jučerašnjoj "Politici", lupi čovek i osta živ (citiram):

Kad Vučić & Nikolić obećavaju pravdu, Koštunica garantuje promene, a Velimir Ilić poštenu vlast, meni ostaje da zapalim cigaretu.

Međutim ja ne pušim. Prestao sam pre izvesnog vremena. Nije mi toliko smetalo koliko sam imao neprijatan osećaj pri pogledu na punu pikslu, uveče kasno. Ako je piksla toliko odvratna kakva li su tek moja pluća? Zato sam jednog dana rešio i prestao. Međutim nisam želeo da mi se desi obavezna posledica ovakve odluke, pa sam da zabava bude kompletna, o istom trošku počeo da držim dijetu.

Kad je o dijeti reč, probao sam 100 vrsta.

Pre nekoliko dana sam na facebooku videla da se moja prijateljica pridružila grupi Podržite  "Decu leptire". Kako njena kćerka trenira umetničko plivanje, pomislivši da je to naziv njene ekipe, sa osmehnom na licu sam kliknula na link. Osmeh mi se zaledio. Umesto devojčica u bazenu, dočekalo me nešto sasvim drugo, nešto o čemu od tada nikako ne mogu da prestanem da razmišljam.

GI Majka Hrabrost, Udruženje babica Srbije i NVO "Dokument"  5. maja, od 17h do 19h u Tašmajdanskom parku zajednički obeležavaju Međunarodni dan babica.

Ovaj dan se kod nas obeležava po drugi put, a njegovo obeležavanje su počeli i značaj prepoznali upravo GI Majka Hrabrost i Udruženje babica Srbije prošle godine.

Takođe, tokom 10 dana koji se protežu između Međunarodnog dana

Poštovani premijeru Cvetkoviću,

Pišu novine kako nameravate s tzv. ministrom zdravlja Milosavljevićem, nakon što se oporavi, porazgovarati o njegovoj odluci da se između naše invazivne i nemačke neinvazivne metode lečenja diskus hernije odluči za nemačku neinvazivnu. E, sad, ne znam ja da li je to tačno ili nije, novine svašta pišu, to mi je jasno. Ali, ne bi bilo loše da je tačno, znate. Ne bi bilo loše iz više razloga, a pre svega zbog toga što razgovor srpske javnosti i tzv. ministra zdravlja oko pomenute odluke koju je doneo liči na razgovor "gluvih telefona". Mi ga pitamo "Kako si mogao tako da nas praviš budalama?" a on odgovara "To sam ja za vaše dobro." Mi ga pitamo "Hoćeš li sad dati ostavku?" a on odgovara "Zbog ovoga ću se brže vratiti na posao". I sve tako, premijeru dragi. Mi u gajde, on u tamburu. On nas uopšte ne čuje, ne vidi, ne razume. Pa sam mislila - možda biste vi mogli na tom sastanku, ako nije buva već će ga stvarno biti, da mu nekako pojasnite zbog čega njegova operacija diskus hernije među srpskim građanstvom nije izazvala saosećanje i želje za brz oporavak, već bezosećajan izliv žuči.

Pošto naše zdravstvo nije u nekoj tamo trećoj ligi, već u Ligi šampiona, sasvim je logično, jel', da nam ministar zdravlja zaobiđe lokalne zdravstvene ustanove i šampione, te odluči da probleme sa kičmom reši operacijom u Minhenu.

O sopstvenom trošku, naglašava se.

Šta

Uvod

WingTczun (izgovara se VingČun) potiče iz južnog Šaolin manastira. U posebnoj sali Wing Tczun Dim (sala večitog Proleća) su trenirali samo najiskusniji manasi borci i razmenjivali borilačke tehnike.

Stil je postao poznat tek pošto je manastir Šaolin izgoreo (oko 1700 g.), a ime WingTczun je generacijama u   tajnosti prenošen u familijama i klanovima. tokom pedesetih godina je postao dostupan široj publici u Hong Kong-u.

Dve forme:

Fizička forma koja trenira snagu,fleksibilitet i opšte zdravstveno stanje. Pored toga uči udarce neverovatne snage

Ja sam gnjavator, videli ste to i sami, ne druzimo se od juce...

Stalno imam neke primedbe, na vlastodrsce, na podanike, na blog...k`o onaj Balasevic...ne volem...

Evo, sad "ne volem" ni Fond zdravstvenog osiguranja...ma ne od sad, odavno...al` da vam ispricam...

Resim se ja da poslusam glas razuma i da odem na proveru zdravstvenog stanja zbog kog sam u invalidskoj penziji. To sam, do sada, radio tako sto pozovem koleginicu- majstoricu za moju boljku, koja me odrzava u zivotu vec deset godina, odem kad mi kaze, laboratorija, pregledi  rucni i masinski, bolnicki