( ili predlog za grupno ignorisanje )

Povod za ovaj tekst je iskočio neočekivano.  

Naš kolega Saša Radulović, VIP bloger ovdašnji, znate ga, često piše tekstove koji su posvećeni uglavnom ekonomskim temama. Moglo se naučiti svašta iz njegovih tekstova a i iz komentara na njegove tekstove.

Jedan sam od ljudi koji je ponekad komentarisao njegove tekstove.
Naravno, ja sam video da je naš kolega malo previše svestan svoje pameti i svog znanja ili, prosto, seljački rečeno, malo je bahat u dijalozima. Čini se da je u dijalozima ulazio

Naša privreda je hronično nelikvidna. Još od 1994.godine. Ovo je bilo najvažnije pitanje i najveći problem i  2001. godine, pre privatizacije, i na žalost, ovo je najveći problem i dan danas. Hroničan nedostatak obrtnog kapitala je kamen oko vrata privrede koji čini poslovanje gotovo nemogućim. Umesto da se bavimo ovim problemom, mi smo se bavili i dalje se bavimo svim drugim problemima. Verovanto ne samo zato što je ovaj problem težak, već i zato što se u nelikvidnoj privredi najlakše lovi u mutnom. A za to smo stručnjaci.

Ko je najveći izvor i generator nelikvidnosti? Država, javna preduzeća, ali i privatni monopolisti.

Poznata je izreka: "Radoznalost ubi mačku" ili na engleskom „Curiosity killed the cat". Nepažnja i radoznalost se nedavno osvetila velikoj i poznatoj svetskoj firmi RSA (Security Division of EMC), koja se bavi proizvodima vezanim za računarsku bezbednost.

Pre par nedelja, ova kompanija je objavila, a mnogi mediji preneli, da je bila žrtva ozbiljnog sigurnosnog napada, koji je kompromitovao jedan od njenih važnih proizvoda poznat pod imenom RSA SecurID. Radi se o proizvodu prepoznatljivom kao token, a koji je, u suštini, deo prilično kompleksnog sistema za proveru identiteta (autentifikacije) bazirane na dva faktora (engl. two-factor authentication). Kompanija RSA je o ovom problemu obavestila berzansku SEC komisiju (Securities Exchange Comission), kao i svoje klijente.

Naslov bi mogao i da glasi  “Na tenkovima smo se rastajali, oko tenkova se spajamo”

Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera.

Države nastale na razvalinama SFRJ muče iste muke: korupcija, ekonomski sunovrat, društveno raslojavanje, nedovršen politički sistem, kriminal  i siromaštvo ogromnog broja stanovništva, opšte su karakteristike svih osim Slovenije. Obećavane su kule i gradovi, a nakon 20 godina svi su tamo pa i dalje nego gde su onda bili.

SFRJ je imala ukupan spoljni dug od, preračunato, 14 milijardi evra, a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu - 117 milijardi

Još uvek ne znamo šta se tačno dogovorila vlada sa sindikatom prosvete.  Znamo da su se dogovorili. Znamo i da štrajk nije bio u vezi para, ali da su se na kraju dogovorili o parama. Znamo i da su prosvetari sigurni da deca nisu ništa izgubila. Jer su svakako imali časove od 30 minuta, a to je dovoljno za gradivo i sve što treba. Ne znam samo zašto ne skratimo časove permanentno na 30 minuta.

Prvi korak fiskalne odgovornosti mora biti da poštujemo sopstveni Zakon o budžetu i da ga shvatimo ozbiljno.

Nije ovo samo kritika crkve već opis stanja i podstrek za razmišljanje zašto smo tu gde jesmo, šta su hteli oni koji su poveli i gde su svoje narode i države doveli.

I pored svega što se izdešavalo među nama, među njima i između nas i njih, i pored upinjanja svih nacionalno osveštenih i osveštanih da dokažu kako smo različiti, svakim danom u svakom pogledu pokazuje se da smo mnogo isti. Istost ili sličnost  se mnogo lakše vide na promašajima i glupostima iz prostog razloga jer je toga mnogo više nego dobrih rezultata i pametnih rešenja.To može da se pokaže uporednim analizama bilo koje oblasti počev od ekonomije, politike, državnih strutura, stranačkih aktivnosti, kulture, sporta, umetnosti pa i delovanja i pozicije crkve u državi i društvu.Da je svaka sličnost  mnogo više realnost nego slučajnost dovoljno je da se iz ozbiljnije analize aktuelne situacije izostave konkretna  imena država, ličnosti, gradova i crkava  ili umesto reči Hrvatska, hrvatski, Zagreb, HKC staviti Srbija, srpski, Beograd, SPC itd. Upravo to se može videti iz sledećeg teksta Heni Erceg :

«Kada bi se postavilo nagradno pitanje – tko  je najbezobzirnija, socijalno potpuno neosjetljiva  institucija,

Onima kojima je država majka, štrajkuju zato što im nije i više majka. Bolje plate, sigurniji posao, topli obrok, trinaesta plata, redovni doprinosi za penziju i zdravstvo, godišnji odmor, Zakon o radu. Kažu, da nije njihov problem što otac rasipa i pije. Kolubara, satelit, Miladin, javne nabavke, korupcija. Prirodno je izgleda da taj novac, kada otac prestane da pije, pripadne onima kojima je država majka. Neće valjda onima kojima je maćeha. A oni i onako ćute i trpe.

Novo vreme. Drugo poluvreme. Snažni mladići. Prebacuju svetski rekord. Visoko. Više. Puno više.

Nova vlada. Isti kadrovi, plus novi stari kadrovi. Stari prioriteti. Ili bolje reći stare želje. Iste metode. Da li možemo dobiti drugi rezultat?

Ja sam protiv upotrebe nuklarne energije za proizvodnju struje. Vidite šta se događa u Japanu? Nuklearna energija je opasna, građenje nuklearnih centrala je skupo, a koliko god para da se uloži čovek nikada ne može da bude stoprocentno siguran da se neće desiti neka katastrofa, koja će da je tako prodrmusa da momentalno počne da zrači.

Ali ja sam i protiv termoelektrana. Termoelektrane izbacuju u vazduh ogromne količine ugljendioksida i raznih drugih štetnih materija, doprinose

Zabrana izvoza pšenice.