Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i  majušnih radnji punih svega i svačega.  Raj je i za poklonike proizvoda od kože i keramike, nakita..  Postoje i u Tunisu radnje sa fiksinim cenama, što u praksi znači sa najvećim mogućim cenama koje su naravno podložne pregovorima u zavisnosti od toga koliko čega kupite. Radnje se nalaze po hotelima i te su naravno najskuplje, na šetalištima oko hotela i u sukovima unutar medina. U jednoj radnji

Oj, Srbijo....

I dok se većina nas guši u tom nametnutom smradu, manjina oličena u tajkunima i njihovim agentima u civilu - stranačkim vrhuškama režima i tzv. opozicije, uživa u svakojakim miomirisima, počev od rezidencija i jahti, do švedskih stolova i bankarskih računa u poreskim rajevima.

Bilo je to u jednoj zemlji, čudesnoj zemlji.

Policajci pretukli protestante i onda svratili do čitaonice da pokupe još protestanata, jer mislim ko normalan čita u 11 uveče??? Mora da su protestanti, sakrili se "bilmezi" na baš zgodnom mestu.

Hej, vi izgubljeni vladaoci, bezdušnici sa krvavim rukama, skinite se tom narodu sa grbače! Ne trebate im više. Dovoljno ste uradili. Hvala vam za Skoplje 2014. Dosta je bilo. Vidimo se nikad više!

JBM

o jednom čoveku* i jednoj ženi 

*ako vam bude

dosadno

oljuštite pomorandžu

i namignite mu

možda posavetujte

koji cvet da kupi

Suvenir 

gost autor:

prskalica 

Mesto - Narodni muzej Zrenjanin
Vreme - petak, 2.decembar 2011, 19.30h
Otvaranje izložbe - Moje telo - Tvoje delo
Autor - Olivera Skoko, kustos Narodnog muzeja Zrenjanin

Realizaciju izložbe je podržalo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije.

------------------------------------------------------------------------------------------------

Parodija na pesmu evrovizije uspela. Šareno, skakutavo, sve pršti od "originalnosti" i multimedijalnog, "izvornog folklora" zemalja čiji predstavnici nastupiše. Kao da se gleda u kaleidoskop u kome male električne bube glume ljude koji pevaju. 

Jedan po jedan, oni koji su optuženi za zločine počinjene tokom sukoba u bivšoj Yugoslaviji stižu u ruke pravde. Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način.

Za sada poslednje lice iz te crne kolekcije je Branimir Glavaš. To hapšenje ohrabruje. Upućuje na zaključak da se stvari ipak menjaju i da, uprkos iritirajuće sporoj, a često i kalkulantskoj pravdi, begunci neminovno bivaju sustignuti.

No, hapšenje Glavaša ima i ono drugo značenje, jer „podiže lestvicu" Srbiji kad je reč o stepenu revnosti u ispunjavanju obaveza prema haškom sudu.

U nedelju, na praznik Presvetog Trojstva, leta gospodnjeg 1515. dvadesete godine vladavine Manuela, Božjom milošću kralja Portugala, Algarva i zemalja s ove i s one strane mora od Afrike do Arabije, Persije i Indije, po njegovoj ličnoj zamisli i naredbi, dogodiće se čudo neviđeno. Trg između Palate na Obali i magacinâ kolonijalne robe s druge strane, za ovu priliku dodatno je ispregrađivan drvenim tablama i zatvoren kako sa strane grada tako i prema reci. Oko brisanog prostora u središtu trga podignute su tribine, kao što bude za borbu s bikovima.