ali ne aždahu nego srpskog kandidata za Oskara.

UPDATE: Ubijen je i kandidat. Sada je Sv. Georgije novi kandidat... 

E baš sam se nasmejao. A šta drugo? Ima li u ovoj zemlji jedna stvar koja neće da se izrodi u međunarodni skandal. Naravno, sve zbog "brige" za čistotu srpskog filma i jezika.

Prenosim najzanimljivije delove iz novina: 

ZABRINUTI da će srpska kinematografija, već na startu ispasti iz trke za “Oskara” za najbolji strani film, producent i režiser ostvarenja “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđan Dragojević, osporava i kandidaturu već izabranom filmu “Tamo i ovde” Darka Lungulova. Razlog njihove brige je, kako kažu, što je trenutno zvanični predstavnik za “Oskara”, jer dijalog nije prvenstveno na jeziku zemlje porekla, već je dodatni, engleski jezik preovlađujući.

Pogledah danas deo reprize ulaska u kuću Velikog brata. I nametnulo mi se nekoliko zaključaka i još više pitanja. Prvo, biće nemoguće gledati B92 jer je strah od iskakanja Mace aka Jojštovolimdasedernjamičešem iz TV kod mene previše veliki da bih ga prenebegla zbog informacija za koje se još uvek obraćam samo ovom kanalu. Marijanu, odmilošte Maru ne smem da komentarišem pošto Žmua nešto duša boli za njom, pa eto.. poštedeću je. A i ona voli da se dernja. No, povratak Velikog brata na B92 izgleda da će doneti nešto novo. SEKS!

          Pokušavam uporno da zamislim jednu situaciju. Jednoga dana u dalekoj budućnosti, dalekoj i ne verovatnoj, sedim na promociji svoje knjige (šbb-kbb, dakle), i na tu su me promociju verovatno naterali da dođem jer su mi književne promocije po pravilu veoma neprijatne, i neka sam na toj promociji, recimo, trezan (to bi mi bio prvi put da trezan pričam o svojoj prozi). Dakle, smeškam se i odgovaram na ona

-Ej, pročitao sam ono što si pisala o Palanci. Zanimljiv ugao. Ja je nikad tako nisam video. 'Ajd napiši blog o meni. Mislim ne blog, da ga objaviš, nego onako. Baš me zanima kako me vidiš.

 E pa, evo ti:

Jeste li čuli djeco, vjerujte bez šale otvara se škola za pedere male.

Još od malih nogu maštao sam da se ovekovečim. Prvo sam razmišljao da napišem knjigu, ali kad sam video ko sve u zemlji Srbiji piše knjige, shvatio sam da to nije dovoljno. Privlačila me je i filmska umetnost, ali su me Severina i Suzana Mančić pretekle, a ja patim da budem originalan. Pozirao sam raznim umetnicima, ali mi to nije bilo dovoljno. Razmišljao sam kako bi bilo fino da neki besni srbski patriota izvrši atentat na mene, pa da dobijem neku ulicu ili park i tako odem u istoriju. Nažalost, još sam mlad i lep da bih završio six feet under, tako da mi se ta ideja nije dopala.

I onda mi je u pomoć došao Boris Tadić, uspostavljajući novi princip da ko god da lovu za školu, ona po njemu dobije ime.

Gospođu Veru trebalo je naći na drugoj strani Manhattana. Iako je vjerojatno razvikaniji od zapada, East Side me nikada nije impresionirao. Moguće da kvart ne poznajem dovoljno dobro ili je u pitanju tek predrasuda prema kojoj  tu (pogotovo na Upper East-u) živi previše ljudi koji ne znaju kud bi s novcem, vremenom ili sobom. Djeluje hladno i distancirano. Atmosfera,

Evo svojevrsne "kalendarske anomalije" - datum sa tri devetke.

Da li vam to nešto kaže?

Ako budemo hteli da čekamo sledeći datum sa tri iste brojke, proći će skoro ceo jedan vek - biće to 01-01-01, odnosno 1 januar 2101. godine. 

Podsećam da Kinezi smatraju osmicu za srećan broj, pa su Olimpijadu bili započeli 08-08-08, odnosno 8 avgusta 2008. godine.

Valjda i devetka može biti srećan broj?

Ako vam ovo ništa ne znači  - dobro onda!

"The crying is over and now it's time to rock...

"We're still standing, still keeping the music going....

Otvaram sanduče da proverim da li država potražuje još nešto od nas i da li me banka obaveštava na 15 strana šta sam sve potrošila i na koliko još načina mogu da se zadužim dok nas sve zajedno ne pokupe i ne odvedu u vavilonsko ropstvo. Nisam  očekivala napad s leđa u vidu postarije, doterane, nepoznate gospođe.

- Jeste  li vi iz ove zgrade? (Takvim tonom mi se poslednji put obratili verovatno još razredna u srednjoj.)

-  Jesam, zašto pitate?

Verovali ili ne, u Srbiji zemlji gdje su spremni da u svakom trenutku sude djavolima, održan je prvi Svetski kongres veštica i to u Velikom Gradištu.

Ko ne veruje neka proveri OVDE.

Bila je to svojevrsna promocija ekologije kakvu bi i Evropa mogla da primenjuje.

Jedna “domaća” takmičarka iz Istočne Srbije kaže ovako:

“.. Rođena sam na Homoljskim planinama. Svi poznaju vrlo dobro moći vlaške magije..”

Predsednik opštine Veliko Gradište Živoslav Lazić je veoma zaslužan za održavanje ove manifestacije.
Organizatori planiraju da naredni kongres uvrste u redovnu turističku ponudu ovog kraja Srbije.

Taj brend bi trebalo hitno staviti pod zaštitu.

Održana su i razna takmičenja.

Trka metlom na 100 metara.