Početak sudjenja Aleksandru Mitroviću (2 održana, pa odložena ročišta krajem 2015. godine) po svemu sudeći će ući u istoriju srpskog pravosudnog beščašća.

Aleksandar Mitrović je optužen da je 18. jula 2013. oko 23.30 džipom BMW X5 u Ustaničkoj ulici usmrtio Andreu Bojanić (17), a zatim pobegao s mesta nesreće. Mladić se dva sata posle nesreće, u pratnji oca i advokata, predao policiji.

Prvo ročište je održano 23. oktobra 2015, dakle dve godine i 3 meseca nakon počinjenog krivičnog dela, ali je zbog zahteva odbrane za dodatnim vremenom radi analize novih

мислим да је јасно да је неодлазак или одлазак на инаугурацију хрватске председнице ствар симболике. та симболика може бити везана за добросуседске односе, може бити порука подсећања на лоше у односима две државе и два народа. србија је могла елегантно и да се не појави на инаугурацији јер је истог дана државни празник републике.

....biće optimalniji od prethodnog optimalnog....do mene nije došla nikakva informacija....ne želim da otkrivam ime, samo sam skrenula pažnju na problem....to se mora rešiti u vladi na stranačkom nivou....nije na policiji da to rešava....Srbi sa severa Kosova moraju....imam poverenje u naše sudstvo....Rusi su naša braća, Putin mi je obećao....ne

Dada Vujasinović (1964-1994

Dada Vujasinović je pronađena mrtva u svom stanu 9. aprila 1994. Prema rezultatima istrage koja je tada provedena, tvrdilo se da je izvršila samoubistvo dan ranije, pucnjem iz lovačke puške. Međutim, prema nalazu balističara

The architects of our doom
Around their tables sit
And in their thrones of power
Condemn those they've cast adrift
Echoes down the city street
Their harpies laughter rings
Waiting for the curtain call
Oblivious in the wings

Duboko me je ražalostila tužna vijest, koja je danas stigla iz Beograda, da je jutros naš poznati muzičar i slikar, Dalibor Popović Mikša (1980-2017), nažalost preminuo od poslijedica srčanog udara. Mikša i ja nismo bili prijatelji, ali smo se poznavali preko zajedničkih drugara i redovno sretali i pričali najčešće na njegovim mnogobrojnim svirkama u Banjaluci (posebno mi je draga jedna brucošijada na Tehnološkom fakultetu) i u Prnjavoru (u Domu kulture i u pabu 5 Lampi). Veoma sam poštovao rad njegovog matičnog rok benda Tattoo iz Prijedora, sa kojim je jedne godine osvojio Zaječarsku gitarijadu i u kojem je stvarao autorske pjesme kao pjevač i gitarista a posebno mi se dopadala njegova uloga saksofoniste u odličnom banjalučkom fjužn džez sastavu WD40 (Tovirac, Stupar, Boček, Gaćeša i Mikša).  Te njihove višesatne raskošne svirke prepune odličnih improvizacija rijetko sam propuštao a zahvaljujući Liboru, gitaristi i zajedničkom prijatelju, na njihovom repertoaru našla se i jedna tema koju sam komponovao i koju je Mikša izvodio na saksu. Sjećam se, nakon jedne svirke u kafiću Mr. X mi je prišao sa srdačnim osmijehom na licu, pružio ruku i rekao: "Odlična tema, svaka ti čast!" i to je do dan danas ostao možda najveći kompliment koji sam ikad dobio kao muzičar.  Prateći njegov slikarski rad, za Mikšu sam jednom prilikom napisao da je jedan od najtalentovanijih ljudi iz moje generacije a to i dalje iskreno mislim. Njegovi akvareli koje sam pratio preko interneta a koji su izlagani na brojnim izložbama, redovno su me ostavljali bez daha. I dok smo mi daleko manje talentovani pokušavali da eto nešto tu i tamo napravimo on je to prosto živio i bio.  I u muzici i u slikarstvu, sa podjednakom strašću i ljubavlju prema stvaranju. Danas je zaista tužan dan posebno za nas s ove strane Drine, za našu kulturu i umjetnost jer je otišao jedan od najboljih. Moje iskreno saučešće njegovoj porodici, prijateljima, kolegama i sabraći iz grupe Tattoo.