Ана је већ помињала Ниједан од понуђених одговора (НОПО), нашу ’штовану политичку странку (кобајаги влашке националне мањине) и ја, имајући на уму Анине хвалоспеве, нећу подробно представљати једну од најмлађих странака у Србији, него ћу сувопарно нанизати четири

tekst: Patrik Kondel

prevod: Alexandar Lambros

Mnogo je kuknjave, gunđanja i cmoljavljenja na račun agresivnog i netolerantnog ateizma po štampi u poslednje vreme, kao da je to nešto što je loše. Čini se da religija može da deli packe naokolo ali ne i da ih prima: kao ulični kriminalci koji zovu policiju ako žrtva pruži otpor. Agresivni ateizam je zaista odbrambeni ateizam jer trenutno nema ničeg agresivnijeg od političke religije. Biti ateista ili sekularista danas više nije stvar izbora već aktivne odbrane. Tako da kakav god udarac religija da dobije dobila ga je za nešto što je deset puta gore. Osim toga, mislim da je nemoguće biti previše agresivan u odbrani slobode govora, koja je, naravno, apsolutno sveta, kao što to svi znamo. Mnogo, mnogo više nego što to ikada može biti bilo koji bog, prorok ili spis, od sad pa do kraja veka - ili večnosti - šta god da traje duže.

Ljudi mi ponekad kažu - „Znaš, podjednako si netolerantan kao i oni koje kritikuješ".

Gost autor: St.Jepan 

Mmm, da, moje čudne šale...
Evo jedne:

 

 

 

Namerno nisam prekucao.

Seeing is believing!

--------------------

Ali priča o demantiju se tu ne završava, ma kakvi!
Sutradan po objavljivanju, moja mlada prijateljica, novinarka, 

Dva su vola masna debela
došla u grad iz rodnog sela.
Neće više kola da vuku
hoće bolji posao i struku.

Uzeli stan u centru grada
smislili plan - život bez rada.

Gost autor: Stjepan Mimica

 

Reč ima gost autor alselone

 

SETI (Search for Extra-Terrestrial Intelligence) skup aktivnosti koje ljudi izvode u procesu dokazivanja postojanja vanzemaljskog života. Postoji velika verovatnoća da se neke informacije u vidu elektromagnetnog zračenja mogu uhvatiti moćnim antenama instaliranim žirom Zemlje ako dovoljno dobro njuškamo, ako pogodimo pravac odakle dolazi informacija i njen spektar. Isto tako ako neki mali zeleni njuškaju oko naše planete mogu veoma dobro da prouče našu planetu hvatajući samo, recimo, animal planet i nacionalnu geografiju.

 

Gost autor: Rejlem

 

Došao je i skoro prošao još jedan mart, konačno je i sinulo sunce napolju. Ne znam kako vama, ali meni u proseku zima ne prija. Vezan sam vikendom pretežno za ovaj prokleti grad. Zabavimo se ponekad klizanjem i kuglanjem sa klincima, za neki izlazak u pozorište opet teško nalazimo vremena, o redovnom obilasku bioskopa i da ne pričam – šta kog vraga i da obilazim, 2 šoping mola sa multipleksima...I da je sve drugo bilo u ovoj zemlji fenomenalno u poslednjih 10 godina, ubistvo bioskopa u Beogradu nikad ne bih mogao da svarim i oprostim. A kad na to dodamo sve drugo iz vlastodržačkog repertoara, pa još zimu koja nikako da se završi, pa rad za platu koja debelo kasni i pitanje je kada i da li će doći, umlaćenost svake večeri po povratku sa posla, i tako svaki prokleti radni dan, sve isto, nepromenjeno, perspektive nigde...

Čini mi se da je zbog toga FEST u poslednjih par godina počeo više da mi znači. Kao neko prisećanje da u mraku bioskopske sale može da se pogleda i nešto smisleno, a ne samo holivudsko djubre, ali i kao najava kraja te yebene zime. Na nekoliko večeri svake godine nam se pruža prilika da budemo negde drugde, i da se setimo nekih drugačijih vremena, kada je sve oko nas imalo mnogo više smisla.

Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, kada nismo mnogo šarali sa izborom filmova koje ćemo pogledati, već smo se opredelili za proverene autore i stvari koje su nam se učinile zanimljivim, i za FEST 2011 smo izabrali pretežno mejnstrim, ziherašku varijantu. Nije bilo toliko uspešno kao prošle godine, ali je surova stvarnost koju smo videli u subotu, 5. marta popodne na platnu velike sale SC potrla sve eventualne manjkavosti prethodna tri filma. Hajmo redom.

Gost koga (više) ne treba posebno predstavljati, Stjepan Mimica.

Nastavili su da jašu u tišini. Vilenjakova priča ostavila je ukus gorčine u vazduhu i dok su njega pritiskale bolne uspomene, devojke su postale svesne surovosti ovog sveta na koju su posle divnih noćašnih događaja gotovo potpuno zaboravile. Krivudali su između bregova držeći se neke samo Kjuu poznate staze.