Zašto uvozimo malinu i beli luk? Ovoga puta vi objasnite meni.

Jednog lepog letnjeg dana, sprečena da odem na pijacu, skoknem do lokalne radnje i zgrabim vezu belog luka. Tek kod kuće pročitam na etiketi "PRODUCT OF CHINA", nek oproste deca u Etiopiji, ali kompletan beli luk sam bacila u smeće, smučilo mi se, zgadilo mi se. Sutradan sam otišla na pijacu. Sa svake druge tezge visi nanizan domaći beli luk, slika ne laže -nije moglo biti

Zamislite ovakvu situaciju: godina je 2050. Neki astronom, na primer u Americi, iznenada objavi otkriće da ka zemlji leti ogroman asteroid koji će, prema njegovim proračunima, kroz 10 godina tresnuti na našu planetu i izazvati pomor većeg dela živih bića, uključujući nas.

U prvom trenutku, niko mu ne veruje, ali postepeno, njegove kolege širom sveta počnu i sami da posmatraju i izračunavaju putanju asteroida i dolaze do istog zaključka. Ali ubrzo se javljaju drugi, koji objavljuju proračune prema kojima će

‘Blow, blow, thou winter wind
Thou art not so unkind,
As man's ingratitude.'
William Shakespeare

Čitam sad, pre neki dan neko je smislio da se višak CO2 može lepo čuvati ispod zemlje u nekim kontejnerima, i tako oslobodi nas koji živimo iznad zemlje tog famoznog viška! Koja ideja, a? Ispada kao kad moja ćerka sprema svoju sobu: na prvi pogled sve je čisto i lepo sredjeno, a ona nagurala sve ispod kreveta. Naravno da je ovo šala, mislim onaj deo oko čuvanja CO2 ispod zemlje. Onaj deo oko moje ćerke je 100% tačan. U njenu odbranu, ona ima

Prošle nedelje sam, zajedno sa ambasadorkom Danske i drugim kolegama iz naše ambasade bio u Somboru, da bismo sa učenicima Gimnazije razmenili stavove u vezi klimatskih promena. Obzirom da je to bilo samo nekoliko dana pre Samita u Kopenhagenu, mislili smo da će biti zanimljivo čuti misljenje generacije, koja će biti odgovorna kada se suočimo sa najvećim izazovima koje globalno zagrevanje donosi.

...eko-turizam ima potencijal da otvori četiri puta više radnih mesta od lovnog turizma i da donese dvostruko veći prihod...

Rano popodne novembarskog dana, stižem do ribnjaka u Barandi da utvrdim koje su vrste ptica i u kom broju prisutne u ovoj fazi jesenje migracije. Poput guštera uživam u jednom od poslednjih sunčanih dana ove godine, iako me sunce istovremeno ometa u radu: bije mi pravo u oči, pa je površina vode sva u zlatnim odsjajima. Da tu ne bude kraj, ribnjak je prošaran lavirintom tršćaka koji dodatno skrivaju ptice.

A ptice, naviknute na sportiste, nervozno poleću čim izađem iz kola. Isprva uočavam dve-tri vrste i svega nekoliko desetina obližnjih ptica. U daljini, sporim zamasima velikih krila leti siva čaplja i čini se da je to sve što ću videti.

Gost autor: Rejlem

Prenosim dopis profesorke Jasmine Vujić sa Berkeley-a, koji se odnosi na dekomisiju nuklearnog reaktora u Institutu Vinča i izmeštanje nuklearnog materijala iz Vinče.

Osim pitanja koja se odnose na bezbednost svih nas, ovo se može posmatrati i u sklopu priče o izveštaju revizora, i povučenom završnom računu za 2009. Revizija je pokazala da jedino u Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja nije nenamenski trošilo sredstva. Da li je baš tako?

Sve što je u Vinči po ovom pitanju do

Kompanija Dow-Carbide je žrtvama Bopala ponudila obeštećenje. Po njemu, jedan stanovnik Prvog sveta (u ovom slučaju Amerikanac, ali to je puka koincidencija) vredi koliko i 20.000 stanovnika Trećeg sveta (u ovom slučaju Indusa, ali i to je tek koincidencija – ni Srbi se ništa bolje ne kotiraju, uveren sam):

“Najgori hemijski akcident u svetu desio se u Bopalu, u centralnoj

 

Foto: Milan Obradović 

Veslam vodama beogradskim već dve decenije (npr, ovde, ovde i ovde) i od tih prvih dana sam sanjao da dobiju neko priznanje, kao potvrdu ekološkog značaja, pa i zaštitu. Vrste koje su bile ugrožene i kojima sam posvećivao posebnu pažnju uključivale su orla belorepana, malog vranca, kao i gaka i malu belu čaplju, koje su se tih godina gnezdile na Ušću.

Poskakujem nivom bespućem Fruške gore u potrazi za orlovima. Planina je mnogo poznatija po rizlingu i manastirima, nego po belorepanima, kliktašima i krstašima. A svi su oni tu, samo se trude da ostanu neprimetni.

Ovi ljudi su celu svoju zemlju (OK, upola manju od Srbije) očistili za 5 sati! Za 10.000 tona otpada trebala im je pre svega vizija, a zatim 40.000 volontera i 500.000€. Evo kako se to radi: