O višestrukim društvenim i mentalnim podelama unutar srpskog društva (Istok-Zapad, patriote-izdajnici, tradicionalisti-modernisti, itd.) su na duhovit način pisali književnici, literarno prevodeći naše tragične istorijske činjenice u komičnu literaturu, dobijajući efekat „smeha pod vešalima", dok mi želimo da zađemo u sociološko-istorijske uzroke tih podela obrađujući ovu temu na naučni način.

Pogledajte animirani film Volta Diznija "Education for Death: The Making of the Nazi" iz 1943. godine. Ovo je priča o malom Hansu i njegovom odrastanju u nacističkoj Nemačkoj.  Priča je inspirisana knjigom Gregora Ziemera  istog naziva.

Ovaj kratki animirani film retko se prikazivao, i objavljen je tek 2004. godine na dvd-ju Walt Disney Treasures: On the Front Lines. Između 1942. i 1945 godine, za vreme Drugog svetskog rata, Volt Dizni je radio animirane filmove za američku vladu. Za to vreme, studio je proziveo oko 68 sati propagandnog filma. Najpoznatiji animirani filmovi su: "Der Fuehrer's Face” (1942), “Education for Death- The Making of a Nazi” (1943), i “Commando Duck" (1944).

Ovo je jedan od najstrašnijih animiranih filmova koje sam video. 

- Авељ ,Адама син, је уистину био пиздољуб (мото на недостајућој страници dr Šhrumplholc-ове аутобиографије)

имао је обичај ,тако бар читам из дневника Очевог ми , уредно вођеног од тренутка уписа на медицину у Бечу 1922. с'јесени,да растерећење сивих можданих ћелија од напорне наставе потражи у посетама антикварницама (одељење старих књига ) бечког Alsergrund (деветог) бецирка ,те их пребирајући одабране пазарио.

Die meister.

Die besten.

Les grandes équipes.

The champions.

ОД „ТРИ КЉУЧА“ ДО „ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА“

Београд, почетком прошлог века

“Лежао сам затворених очију, али видео сам и кроз спуштене капке. Тако сам видео много више него отворених очију и оно што је било далеко од мене, па чак и у неком другом времену. Али све је било помало искривљено, у чудној нестварној светлости,

Bilo je već kasno avgustovsko popodne kad su  Rada i Nada izašle iz voza, u lakim sandalama sa štiklicama, tankim haljinama strogog kroja, mladja sestra u kremastoj a starija u crnoj sa belim tufnama, a odgovarajući šeširi  su dopunjavali sliku ozbiljnih mladih dama po modelu iz poslednje predratne godine. U Beogradu bi mogle da prodju sasvim neprimetno, u Kaoni su bile upadljive kao pingvini u Sahari. Odlučno su počele da nabadaju po šiljatom kamenju pored pruge, pazeći da ne polome štikle. Do trema male stanične zgrade trebalo je da predju i uski pojas suve