Eto, danas je 7.juli-Dan ustanka naroda Srbije protiv fašizma koji je ukinut kao državni praznik I ovog 7.jula zvanična Srbija nije načisto da li slavi antifašističu borbu ili kolaboraciju.

 U Beloj Crkvi je održana svečanost i položeni venci u slavu onih koji su podigli ustanak, a istovremeno je SPC služila parastos onima koji su bili u službi okupatora, samo su izvršavali naređenje. Srbija je opet podeljena, ne zna gde je ili se pravi blesava. Činjenica je da su postpetooktobarske vlasti osramotile Srbiju marginalizujući njen doprinos u antifašističkoj borbi i visoki ugled u antifašističkoj koaliciji. To potvrđuje i činjenica da je prvi put posle 2000.godine predsednik Srbije primio delegaciju SUBNOR-a.

Nekako mi je dato da sam vazda, na ovaj ili onaj način, svedok revolucija i kojekakvih ratova unaokolo. U svim zemljama u kojima sam živela. A živela sam u dosta njih. Ne mrdnuvši dupe iz Beograda živela sam u 4-5 različitih država koje su se smenjivale tom brzinom da je kovnica novca zaradila milione vazda štampajući kompletne nove setove novčanica sa nazivima novih država, novih pasoša i sličnih dokumenata. I kad se ceo taj tulim tamo završio ja se krenem ka Egiptu da malo dušu odmorim.  Kad, eto i ovi rešili da se bune.

Poštovani gospodine Josipoviću,

Primite moje iskrene čestitke za ulazak u EU. Lično mi je neizmerno drago što sam posle dugog čekanja, kao ex-jugoslovenski i već dve decenije europski državljanin, ponovo sugrađanin svojim mnogobrojnim prijateljima državljanima Republike Hrvatske. Kao građanin sa 20 godina više europskog staža od Vas usudio bih se konstatovati da ste ulaskom u EU učinili jedan veoma mudar potez.

Ovim čestitkama bih dodao i jednu ličnu molbu: molio bih Vas da se potrudite, u okviru svojih snaga i mogućnosti, da Hrvatska ovoga puta bude pažljivija u odnosu održanje naše zajedničke federalne domovine.

Mnogo nepoznanica, mnogo stereotipa, a najviše nepostojanje želje da se spozna istina.

Danas se navršava punih 70 godina od proboja partizanskih snaga i okruženja, jedne od niza herojskih borbi za slobodu u kojoj su mnogi položili svoje mlade živote. Neka im je večna slava, a pokolenjima na obraz čuvanje uspomene na njih.

Molim sve one koji jedva čekaju ovakve teme da bi svom žestinom rasplamsali partizansko-četnička prepucavanja da se ovoga puta uzdrže iz pijeteta prema onima koji su izginuli u borbi za slobodu protiv okupatora i kvislinga. Nije to bio ni ideološki sukob, ni sukob u okviru građanskog rata,  ni sukob komunista i četnika (jer četnici sticajem okolnosti nisu ni učestvovali). Započevši borbe sa partizanima, njemačke jedinice su istovremeno razoružale oko 3.200 četnika. Nije pružen otpor, nema poginulih. Oko 1.600 četnika internirano je potom u zarobljeničke logore u Poljskoj i Grčkoj. Oko 800 četnika Nemci su tokom bitke na Sutjesci koristili za nosače municije, i ostale fizičke poslove kao ratni zarobljenici.

Prošlo je 70 godina od jedne od najkrvavijih borbi narodno-oslobodilačke vojske protiv nemačko-italijanskih i bugarskih okupatora i njihovih ustaško-domobranskih postrojbi.Cilj okupatora je bio da konačnu uništi partizanske snage i uguši svaki otpor koji mu se pruža.

Bitka na Sutjesci ili V neprijateljska ofanziva otpočela je 15. maja, a završila se 15.juna 1943.g. u tromeđi :

Nikada se ne treba opustiti u ovom gradu i pomisliti da se odmaklo ka nekoj uznapredovaloj fazi urbane civilizacije. Jer, da bi se na tom putu napredovalo jedan važan uslov je čuvanje kulturnog nasleđa i briga o vrednostima stvorenih u proteklom vremenu, pre nego smo počeli koračanje unapred. Bilo je do skora pravilo da kretanje unapred izvire iz onog što je stvoreno pre polaska, da bude unapređenje i nastavak dela predhodnika. Tako je bilo odvajkada, sve do danas kada je ovladao lukrativni kriterij naručioca a kome su se pridružili i podržali ga arhitekte i po cenu stavljanja etike esnafa na stranu.

Ovog puta je tema Dom štampe na Trgu Republike čiji je autor Arhitekta Ratomir Bogojević, izgrađen 1961 godine po dobijenoj prvoj nagradi na konkursu iz 1957 godine. Ovom zdanju preti nasilje u skaldu sa turbo varijantom civilizacijskog modela koji je ovde, u Beogradu, na putu da prevlada.

њег и да очеш

на мож’ да не видиш

а од њега

све можеш да видиш

 

gost autor: Dario Hajrić 

preuzeto sa:  http://sistemlom.wordpress.com/2013/05/24/bolje-rob-nego-nob/comment-page-1/#comments

 

Proklamovani cilj nove serije Radoša Bajića izuzetno je ambiciozan. Autor ga najavljuje kao delo koje će na neutralan način obraditi veoma osetljivi period Drugog svetskog rata na tlu tadašnje Jugoslavije, pomiriti četnike i partizane, pružiti realnu sliku oba pokreta, i sve to bez ikakvih ideoloških uticaja. Kako u sve to

 

Die meister.

Die besten.

Les grandes équipes.

The champions.

 

 

Bilo da smo autodestruktivni i da sami sebi nanosimo ožiljke, ili da to činimo drugima, u našoj su tradiciji ožiljci.