Kako rastumačiti ovo čudo: u vreme kada smo povodom jedne prirodne katastrofe ponovo pronašli svoje izgubljene duše, pokazujući i sebi i svetu da smo najzad iskoračili iz tog začaranog, nametnutog kruga mržnje i ravnodušnosti, desile su se dve simbolične smrti. Najpre je jedan od simbola nasilničke i mafijaške Srbije likvidiran, a gde bi drugo

 

 

 

Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.

У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.

Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кô ветар од лепеза њиних.

Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле

 (Дубровачки поклисар - Јован Дучић)

kako kome. kako koja.

za drugare - nisam u IsraPalu, kod kuće sam u Novom Sadu, pa ne komentarišem zbivanja. mama je na prvoj liniji fronta, grad Aškelon, prvi sa izraelske strane i najbliži Gaza Sitiju. neće nazad, u fazonu je da "kako je svima tako je i njoj". što se same situacije tiče, ozbiljna je, i parafraziraću samo moju prijateljicu Elizabet iz Londona:

Kada sam povodom 3. maja, svetskog Dana slobode medija, protestovao ispred RTS i Radio Beograda zbog diskriminacije honoraraca, većina prijatelja, rodjaka, koleginica i kolega mi je rekla da je sve to uzalud, budalaština, gubljenje vremena...

Pre protesta Menadžmentu RDU RTS je upućen zahtev da se najzad u redakciji Beograda

 

 

 

 

 

 

Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić predvodi od danas do 26. septembra, delegaciju Srbije na 64. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Voleo bih kad bi poveo i ministarku pravde, javnog tužioca, gradonačelnika Beograda i još par ministara pride. A najbolje bi kad bi poveo i celu koaliciju (na slici iza njega)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovo je završni deo trilogije o bivšem predsedniku Tadiću.

 

  

Vec deset godina srpska politicka elita  prosto bombarduje svoje gradjane o  evropskim integracijama, evropskim principima I slicnim imenicama ispred kojih se stavljaju pridjevi evropski, ili ,doduse manje, evroatlantski. Danas vise nema relevantne politicke stranke  ciji glasnogovornici ne pricaju  o tim famoznim evropskim  standardima. Neki bi rekli, kao recimo professor Ognjen Pribičević da je demokratija postala "the only game in town". Medjutim Ono sto je najgore I ustvari porazavajuce cini se da na srpskoj politickoj pozornici isto tako ne postoji relevantna

Nikad nisam bio velika spavalica. Kazu, a po mom misljenju to je apsolutna istina, da inteligentnim ljudima ne treba puno sna. Ili sam ja samo izuzetak koji potvrdjuje pravilo? No, svejedno, kasno lezem, rano ustajem. Kasni sati su po svojoj sustini, formi, i svemu ostalom razliciti kao sto su sve nesrecne porodice razlicite jedne od drugih. Dok su jutra uvek ista, uvek licna, i uvek tako predvidljivo uzbudljiva.

Rano jutro je deo dana kada je jedino moguce da ceo svet pripada vama. Kada je jedino moguce da puste ulice Beograda, Londona, Pariza, Dartmouth-a, ... izgledaju kao da postoje iskljucivo za vas.

Iz dana u dan pažljivo pratim gradjansku pobunu u Njujorku, uz pomoć interneta, na adresi http://occupywallst.org/, kao i njeno širenje na druge gradove Amerike.

Rukavica je bačena, i to preko pločnika WALL STREET-a, direktno u lice bezdušnoj, alavoj i korumpiranoj finansijskoj eliti i njenim agentima u civilu - političarima!