Kod mladog biskupa želja za služenjem državi je ipak bila jača od akademskih interesovanja i želje za akademskom karijerom, te se on, po menjanju odnosa moći na dvoru, vraća u službu države, uspešno završavajući posao nivelacije interesa kralja Luja XIII i interesa njegove moćne majke Marije Mediči (Marie de' Medici) što mu donosi kraljevo poverenje, te on uskoro silovito napreduje, kako u državnoj, tako i u crkvenoj hijerarhiji. Kralj ga uskoro nominuje za kardinalsku službu, postavljajući ga istovremeno na mesto svog savetnika, da bi nakon uspešnog služenja kruni u krizi sa hugenotima, postao najpre kraljev ministar, pa potom i njegov „prvi ministar" (1624. godine), odnosno predsednik vlade francuske monarhije. Ovim je Rišelje postao i kardinal i premijer, odnosno sve ono po čemu će kasnije postati poznat, stojeći na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, sintetišući ih u sebi. Tako je rođena legenda i mit o moćnom kardinalu-premijeru koji „državnom razlogu" privodi sve ono što bi potencijalno moglo da bude destruktivno po državu, oličavajući samim svojim ispijenim i oštrim likom, koji se oštroumno smešio sa portreta toga vremena, „državni razlog" čak i samom svojom pojavom.

Захвалност за овај текст дугујем пре свега Браји јер ме је помињањем лингвисте Влада Ђукановића на свом посту подстакао да своје недоумице када је у питању однос језичка норма : живи језик поделим овде са вама...

Nesporne činjenice:

1. 2.3.2017. oko 19.45 na putu Vranje-Beograd, oko 1 km od Predejana u smeru Leskovca (Beograda) automobil u kojem se nalazila ministarka Slavica Đukić Dejanović (СЂД) učestvovao je u saobraćajnoj nesreći; u udesu su učestvovala još 2 vozila (kamioni)

2. U automobilu su se nalazili СЂД i vozač

3. Oboje učesnika udesa prevezeno je u najbližu ovlašćenu medicinsku ustanovu gde

(присетом* Апостола Луке у Делима Апостолским, глава 27)

Kardinal Rišelje, punim imenom Arman Žan di Plesi de Rišelje (Armand Jean du Plessis de Richelieu, 1585-1642), stoji na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, upravo zbog toga (zbog svoje crvene kardinalske odore) dobijajući nadimak „crvena eminencija" (Éminence rouge), dok će njegov uticajni politički savetnik, agent i tajni diplomata, Fransoa Žozef Di Tremble (François Joseph du Tremblay), takođe svešteno lice, kapucinski fratar, zbog sive boje svoje monaške odore dobiti nadimak „siva eminencija" (Éminence grise), otkuda sam izraz i vodi poreklo.

 gost autor: Ana Knežević

naša drugarica blogerka ana me je zamolila da objavim njeno obraćanje javnosti:

Kako je u subotu 4 februara u medijima odjeknula šokantna vest da se planira gašenje OŠ Radivoj Popović u Zemunu, roditelji dece ove škole su bezmalo očajni i

Vladimiru Milojeviću vraćena licenca, profesoru književnosti i Srpskog jezika. Super, pravda spora ali dostižna.

Sud je u upravnom sporu presudio da Vladimir Milojević nije ugrozio niti maltretirao dete što je bio povod direktorki OŠ "Branislav Nušić"  da

Ah, kako je lepo bilo dok smo se samo slatko sprdali sa idejom uvođenja školskih uniformi. Ali evo, malo po malo, ove će izgleda zapravo i zaživeti.

Ne sporim, bilo je dosad puno loših ideja ali mislim da je uvođenje đačkih uniformi - kecelja kako veoma rado kažu njihovi zagovornici - zaista najdebilnija ideja u svim ovim savremenim - nepromišljenim i traljavim, a uz to najčešće potpuno mesarskim i in vivo - reformama u srpskom školstvu.

I ne samo to, nego se smatra da će uvođenje đačkih uniformi nekako pomoći deci da budu bolji učenici, da budu bolji drugari, škola da bude bolja i lepša sredina, čak i društvo pravednije i uređenije, ma svašta će se rešiti ovim potezom! 

I generalno ja sam u neverici da smo kao društvo baš tako nisko pali!