Сећам се добро, када је долазио на влас', Слободан Милошевић је у својим говорима окупљеној маси света тврдио да ће једнога дана Србија бити као Шведска...
Са граматиком.
Тако су нас барем учили...
На почетку сваке школске године у мојој школи учитељице које су протеклог јуна извеле четврти разред седну заједно са свим садашњим предметним наставницима тих својих прошлогодшњих четвртака, а сада петака, и одрже заједничко одељењско веће тог одељења чији је циљ да наставнике ближе упознају са сваким дететом појединачно, његовом личношћу, карактером, приступу раду и учењу, породичном ситуацијом...
Уколико знате неко дете -- ваше, кумово, комшијско, није важно -- коме је пет година, а већ чита, пише, рачуна и спава са атласом испод главе, извуците му уши, поткупите га карамелама, вежите га за радијатор, легните на под и вичите
Проглашавам на Блогу Б92 отвореним такмичарски конкурс за најбољи трач, оговарање, олајавање, гласину или урбану легенду из било које области и везану за било коју личност.
Своје радове можете достављати у коментарима, а конкурс је отворен 7 дана после чега радове више не примамо.
Гласање за најбољи трач, гласину и урбану легенду обављаће се такође кроз коментаре у којима је свакоме допуштено да каже своје мишљење и да гласа за свог фаворита јер је конкурс заснован на демократичности и популизму.
...
Измена Правилника о наставном плану и програму за Школску 2017/2018.
–
И после свега, и после распада СФРЈ, ратова деведесетих које су Срби све редом изгубили, како нам медији то кажу (не знам само откуд Република Српска; и не знам само откуд Војводина још увек у саставу Србије, као и Врање, Лесковац, Ниш), и после петооктобарске "демократске револуције" и после свих ових марионета које поставља на власт у Србији већ пуних 17 година што САД и Велика Британија, што Немачка, и после иживљавања са денацификацијом Срба кроз медије, образовање и културу, и после "политичке изузетности" и "политичке коректности" и после свих "културих деконтаминација" и после свих просеравања типа "ако вам је добро, онда ништа" и после ућуткивања неистомишљеника, још увек се код бивше браће из покојне СФРЈ јавља зебња од "доминантне Србије".
Па докле, бре, више?
„Давно је било када је Слободан Јовановић написао да не постоји српски културни образац. То је, дакле, феномен дугог трајања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску језичку норму, да означимо место ћирилице у нашој јавној свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенције разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаје услед владајућег распореда историјских и културних сила."