U kratkim rezovima:

deset dvorana,

osamdeset i jedno filmsko ostvarenje,

sve više prijatelja Festivala…

Taština praznine jer nisam znao kako da krstim temu od koje mi je muka. Nego da krenemo od početka. Pre par nedelja me pita moj bratanac da li mogu da mu pomognem oko priprema za takmičenje iz informatike (informacije radi on je sada 6-ti razred osnovne škole).

Kažem naravno, prvo da vidimo šta vi učite i šta ste do sada radili, a onda da vidimo

Povodom nedavno završene Nedelje parlamentarizma u Srbiji i više novopokrenutih građanskih inicijativa naša gošća-blogerka je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost).

Živimo u Srbiji. Živimo u zemlji za koju se kaže da je "mlada demokratija," u kojoj se demokratske institucije još uvek grade. Ovakva formulacija treba da uteši one koji veruju u demokratiju u trenucima kada pomisle da odustanu od svega.

Svi zajedno u CRTA, svaki dan, pokušavamo

 
„Запамти шта ти кажем: овај смак света једино ће курве да преживе.”

Д. Ћосић, „Време смрти”

"Је ли, Тасо, а зашто ми не радимо у петак", питају ме пре неколико дана моје колегинице и колеге у школској зборници, све професори, високообразовани Срби.

"Па зато што је то Дан примирја који слави цела Европа, па ето и ми."

"Каквог примирја?"

 "Па у рату. На тај дан је потписано примирје и коначно заустављен покољ у којем је страдало 20 милиона људи."

 "У ком рату?" 

 "Па у Великом рату. Првом светском рату," кажем им ја.

 "Е, свашта! Па где баш сада пред тромесечје када треба да оцењујем ђаке!"

 Добро је, мислим се ја, што колега историчар тренутно није присутан у зборници. Таман би колабРирао као и сваки колабРирациониста да је чуо овај разговор.

(Ili Durak, 2. deo)

 Autoportret: Vladislav Bajac

Sa njim su u studiju Zoran Paunović, Milan Ristović, Zoran Hamović, Nebojša Ignjatović, Jovan Čekić, Boris Miljković i Vesna Popović.

Baš si ga, da prostiš, zasrao do balčaka sa onim brisanjem komentara!

Taman se vratim s puta i ulogujem, kad ono - няма нищо! A trebali su mi komentari iz tog bloga za jednu blogoanalizu Mitova Serbskih, gluposti raznih koju raja papagajski ponavlja bez uključivanja mozga (oni koji ga imaju). Počevši od onog tvog o bombardovanju porodilišta i čegaonojošbeše.

Neće

 Конференција Језици и национализми

„Национализам гаји култ језика као светиње.”

И. Чоловић

„Чујемо и да ћирилица припада Србима, а латиница Хрватима. Међутим, писма не припадају народима, већ језицима који се на њима пишу.”

U petnaestom i šesnaestom veku znanje o Zemlji je počelo naglo da se umnožava. Mornari su oplovili svet, otkrili nove kontinente, nove narode i rase ljudi, neobične životinje i biljke. Ispostavilo se da je Zemlja mnogo živopisnija nego što je to do tada iko pretpostavljao.

I sve je to lepo, samo, što je znanje o Zemlji bilo veće to je više nedostajao odgovor na pitanje koliko je ona stara. Traganje za tim odgovorom trajalo je nekoliko vekova i kako je vreme prolazilo tako je pitanje starosti Zemlje sve više iritiralo naučnike, jer ni jedan od ponuđenih odgovora nije bio dovoljno pouzdan i ubedljiv. A odgovora je bilo.

Traganje za odgovorom