Pade mi na pamet jedna afrička poslovica koja prevedena na naš jezik glasi otprilike ovako -"Što se majmun penje više uz drvo, bolje mu se vidi rep"..

Od naših mudrosti, ovoj bi bila najbliža ona o tome zašto pada sneg...ne da bi pokrio breg nego da bi svaka zverka pokazala svoj trag..Možda ima još koja slična, ali nisam hteo o tome. I naravno,  neću i ne želim nikoga uporediti sa penjačem uz drvo, daleko bilo.

No, ne mogu a da ne primetim da se iz dana u dan našoj vlasti ispostavljaju računi koje ona gomila i ne plaća,nadajući se nekoj nenadnoj

Šta sam sve od tada prevalio preko glave a opet se naježih kad preturajući po kući, pronađoh OVO:

Ne igrajte s nama na kartu osećajnosti...

Četvrtog dana otmice, u petak 8. aprila (1988 godine), ukleti kuvajtski avion uzleteo je sa aerodroma u Mašadu i posle nepuna tri sata leta ušao u libanski vazdušni prostor. Po naređenju otmičara, pilot je uspostavio vezu sa kontrolnim tornjem na bejrutskom aerodromu i zatražio dozvolu za sletanje.

Снове сам одавно почео да бележим, први 19. Новембра 1982 године:

 Prema nekim medijskim napisima, sada, nakon međunarodne arbirtraže i konačne odluke o aferi "Satelit",više tužilaštvo će podići optužnicu protiv bivšeg ministra odbrane Prvoslava Davinića. Valjda je konačno i našem pravosuđu jasno da je to bio korupcionaški skandal, a ne nameštaljka Daviniću.

Biće najsmešnije u nimalo veselom sporu i konačnoj odluci po kojoj će Srbija, odnosno poreski obveznici morati platiti 36 miliona evra, ako naš sud utvrdi da je Davinić kriv i da je sklopio korupcionaški ugovor. Sa takvom presudom pre okončanja arbitraže, Srbija bi imala

Jednom prilikom upitan kako bismo na drugim planetama prepoznali život bez jasne predstave o tome  šta život zapravo jeste, NASIN astrobiolog i fizičar Christopher McKay je odgovorio - We don't need to define it in order to be able to find it.

 Draga moja,

Proleće u Moskvi ne može se meriti ni sa jednom prolećem ni u jednom drugom gradu. Možda zato što dolazi posle surove zime koja se takođe ne može meriti ni sa jednom drugom. Pustio sam da mi povetarac raspiruje sećanja, dok sam jezdio brodićem duž reke, od Novospaskog manastira, sve do spomenika Petru Velikom. Dve debele zelene linije drvoreda uokvirivale su rečni tok, a mostovi ispunjeni stisnutim automobilima povremeno su prekrivali nebo. Kakav

Kako se datum približavao, u glavudži mi se sve češće vrzmalo ovo:

Pravni fakultet sam upisao 1965 godine. Želeo sam da upišem Akademiju likovnih umetnosti ali sam podlegao želji mog oca: Obrazovan si, obrazovaćeš se još, imaš jezičinu i kad budeš diplomirao, mislim da možeš da budeš jedan od najboljih advokata ove zemlje i činjenici da je gomila mojih drugara iz Titograda