Astronomija

Astronomija budućnosti, budućnost astronomije

Milan M. Ćirković RSS / 14.07.2009. u 03:13

Jubileji su obično prilika za podsećanje na prošlost, ali kada se radi o najstarijoj nauci - astronomiji - i njoj srodnim astronomskim disciplinama (poput planetarnih nauka, astronautike, nebeske mehanike, astrohemije, astrobiologije, itd.), treba imati na umu da su one velikim delom orijentisane i ka budućnosti. Mnoge nove i revolucionarne tehnologije - uključujući i korišćenje optičkih instrumenata od strane Galileja čiji jubilej obeležava Međunarodna godina astronomije (MGA 2009) - bile su po prvi put primenjene u astronomskom kontekstu, a astronomske nauke su i prve među svim naukama čiji su rezultati u ovoj informatičkoj eri gotovo potpuno digitalizovani: još pre više od decenije ova grupa disciplina prešla je prag od 95% svih informacija u čitavoj svojoj istoriji koje se mogu pronaći u digitalnom obliku na svetskoj informatičkoj mreži. Ovo, uz prirodno globalne odlike predmeta istraživanja (svi astronomski fenomeni, uključujući i u našim krajevima zloglasno pomračenje Sunca, su istinski globalnog karaktera, jer je i čitava planeta zanemarivi delić čak i najbližeg kosmičkog okruženja) čini ključ okrenutosti ka budućnosti. Ali pre nego što se pozabavimo budućnošću astronomije, valja razbiti jednu još veoma uticajnu predrasudu koja se tiče same prirode nauke.

Prošlost nam se čini dostupna preko dokumenata i sećanja; o budućnosti u najboljem slučaju imamo nejasnu slutnju. Ima li šta besmislenije od te prozaične istine sa stanovišta fundamentalne nauke, gde je sve vremenski simetrično i gde kada preokrenemo smer vremena (zamenimo t sa -t u formulama koje opisuju temeljne zakone prirode) sve ostaje potpuno isto? Drugim rečima, budućnost bi morala biti isto onoliko fiksirana i "zatvorena" koliko i prošlost; i obrnuto - prošlost bi nužno trebalo da bude podjednako neizvesna i "otvorena" kao i budućnost. Jedan izlaz leži u poricanju vremena, iskonskoj zabavi učenih ljudi. Najspektakularnije poricanje vremena u esejistici je svakako epitomno Borhesovo; u kosmologiji Gedelovo; u umetničkoj prozi Prustovo, Lavkraftovo, Vonegatovo. Sva ona vuku korene od jednostavnog argumenta poznoantičkog filozofa Seksta Empirika koji je sugerisao da ništa ne postoji osim sadašnjosti, jer je prošlost već nestala, a budućnost još nije. Samo jedan korak je od tog poricanja do stava koji obeležava nauku od Njutna naovamo, a to je da svi empirijski podaci koje sakupimo marljivim eksperimentalnim i posmatračkim radom pripadaju sadašnjosti, a do saznanja o prošlosti dolazimo retrodikcijom, na isti način kao što i do saznanja o budućnosti dolazimo predikcijom (za koji - odslikavajući vremensku asimetriju samog jezika! - imamo lepu ne-tehničku reč predviđanje).

Čoveku na ulici koga bismo suočili sa ovim pogledom na stvari mogla bi se ideja da se nauka uglavnom bavi predviđanjem činiti u najmanju ruku čudnom, ako ne i nesuvislom. Zar nismo navikli da je predviđanje nešto neizvesno i varljivo, u najboljem slučaju povezano sa često nepouzdanom vremenskom prognozom, a u najgorem sa vračarama, vidovnjacima, političarima i drugim prevarantima? Tih se predrasuda, međutim, moramo otresti. Predviđanje je osnovni, svakodnevni posao gotovo svakog naučnika; predviđanje ishoda empirijskog rada (laboratorijskog, numeričkog ili misaonog eksperimenta, arhivskog ili terenskog rada, ankete) je suštinski, centralni zadatak nauke, kako nas je, između ostalih, učio ser Karl Poper, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka - jer kako drugačije znati da li su naša teorijska objašnjenja fenomena dobra, ako ne proverom njihovih predviđanja?

Velike revolucije u našem pogledu na svet koje je doneo razvitak astronomije (uključujući i Kopernikansku revoluciju čiji jubilej slavimo kroz MGA 2009, ali čak i mnogo prozaičnije stvari kao što je razvitak digitalnih kamera i fotoaparata na bazi CCD-a koji su dugo vremena bili ekskluzivno astronomska oprema!) uče nas da su posledice na prvi pogled apstraktnih i od konvencionalne "stvarnosti" udaljenih otkrića i koncepata često zapanjujuće kako po obimu tako i po nepredvidljivosti. Ali tom iskušenju se teško odupreti, posebno u sredini kakva je naša u kojoj i dalje preovlađuje opsednutost (uglavnom mitskom i nebuloznom) prošlošću i podozrenje prema budućnosti i gde treba još jako puno raditi da bi se razvila svest o proučavanju budućnosti (engl. future studies) kao jednoj od ključnih tema savremenog sveta i 3. milenijuma uopšte. Stoga ovde predstavljam - nesumnjivo subjektivnu i nekompletnu - listu nekih od velikih rezultata i pomaka koje možemo racionalno očekivati od astronomskih nauka u narednom veku, tj. pre nego što 2109. obeležimo pola milenijuma od Galilejevog teleskopa u budućoj Godini astronomiji koja će se, nadam se, proslavljati više ne samo na Zemlji, već i na drugim do tada kolonizovanim telima Sunčevog sistema. I ova lista je verovatno odviše konzervativna i ne odslikava dovoljno dobro dramatični, eksponencijalni razvitak našeg znanja - a svako je slobodan da ponudi svoju verziju.

1. Otkriće slobodnog kiseonika u atmosferama planeta van našeg planetskog sistema. Postojanje hemijski neravnotežnih atmosfera sa značajnim procentom slobodnog kiseonika ukazaće nesumnjivo na prisustvo biosfere i to sačinjene od organizama sličnih primarnim proizvođačima, odnosno biljkama, u zemaljskoj biosferi. S obzirom da smo odskoro u stanju da detektujemo jednostavna jedinjenja poput metana ili amonijaka u atmosferama gasnih džinova koji prelaze preko diskova svojih matičnih zvezda, ovo verovatno i ne leži toliko daleko u budućnosti - pod uslovom, naravno, da budući instrumenti detektuju takve tranzitne zemljolike planete.

Gde je Pop III?
Gde je Pop III?
2. Pouzdana identifikacija zvezda (ili zvezdanih ostataka) prve generacije - onih koje pripadaju onome što se tehnički naziva Populacijom III. Misterija nestanka najstarije generacije zvezda, one koja je stvorila prve hemijske elemente teže od litijuma, uključujući i sve koji su neophodni za naše postojanje, jedna je od onih teških zagonetki koje zahtevaju mnogo kako posmatračkog, tako i teorijskog rada da bi se razrešile. Logika (i uspesi teorije nukleosinteze u Velikom prasku) nalaže da ovakve zvezde moraju postojati - a ukoliko danas više ne postoje, morali bi da postoje njihovi ostaci; plus još što bismo ih onda videli u udaljenim galaksijama, koje vidimo kakve su bile pre više milijardi godina. To se za sad još nije desilo.

3. Razvitak opšte teorije formiranja zvezda i planetskih sistema. Ideal zvezdanih astrofizičara se danas još uvek čini teško dostižnim - izgradnja teorije koja će nam, polazeći od "prvih principa" reći koliko će se i kojih tačno zvezda i planeta koje kruže oko njih dobiti iz zadate količine međuzvezdanog gasa i prašine. Naprotiv, i ono što se činilo jednostavnije sredinom prošlog veka, sad je zakomplikovano dodavanjem brojnih fenomena za koje je jasno da se više ne mogu zanemariti (magnetna polja, uticaj sredine, fraktalnost međuzvezdane materije, udarni talasi, itd.).

4. Objašnjenje porekla razlike u morfološkim tipovima galaksija. Zašto postoje dva glavna tipa galaksija - spiralne i eliptične? U tri četvrti veka koliko je proteklo od slavne Hablove podele galaksija na ova dva tipa, dosta se spekulisalo o poreklu njihovih razlika, ali je precizan odgovor do danas još daleko.

5. Rešenje problema rejonizacije kosmosa. Novi astronomski uređaji, kao što je Svemirski teleskop Džejms Veb (ogledalo na slici), koji treba da bude lansiran Arianom 2013. godine, omogućiće nam da vidimo prve izvore svetlosti u vaseljeni. Tada će, nadamo se, biti dobijen odgovor i na pitanje koji su među tim prvim izvorima emitovali dovoljno jonizujućeg zračenja da izazovu ponovnu jonizaciju najvećeg dela svemira - međugalaktičkog prostora, za koji pouzdano znamo da je gotovo potpuno jonizovan.

6. Pronalaženje dokaza za postojanje multiverzuma. Da li je naš vidljivi univerzum samo sićušni delić znatno veće strukture koja predstavlja skup mnogo sličnih kosmoloških domena - multiverzum - kako to predviđaju mnoge fizičke, ali i filozofske teorije današnjice. Mi sad ne vidimo način na koji bi se ova hipoteza mogla empirijski podržati ili opovrgnuti - ali to ne znači da se on neće pojaviti u decenijama koje slede! Uvek se treba prisetiti filozofski i metodološki ključne debate kojim je otvoreno moderno doba fizike - debate Bolcmana i Maha o realnosti atoma. Nama je jasno da su Bolcmanovi argumenti u prilog atomske teorije trijumfovali, iako se on iz tadašnje perspektive morao složiti sa Mahovim zdravorazumskim zaključkom da atome nikad neće biti moguće direktno videti, odnosno da oni nikad neće biti deo našeg iskustvenog sveta. Mah je iz toga izvukao - najpogrešniji mogući! - zaključak da je atomska hipoteza frivolna egzibicija teoretičara. Imam utisak da se ta priča lako može ponoviti u vezi sa drugim univerzumima.

7. Otkriće tragova inženjerske aktivnosti starijih vanzemaljskih civilizacija. "Velika tišina" svemira u pogledu svrsishodne aktivnosti vanzemaljskih inteligentnih bića je krajnje zagonetna... ukoliko je odista tišina! Alternativno, sasvim je moguće da tragovi astro-inženjeringa jednostavno našim primitivnim posmatračkim uređajima još nisu pronađeni; u tom slučaju, svaka nova generacija teleskopa i detektora koja pomera granice osetljivosti može biti u prilici da razreši dilemu koja leži u osnovi SETI projekata i o kojoj su razmišljali mnogi od najvećih umova čovečanstva, od Karla Gausa, preko Nikole Tesle, do Karla Segana: jesmo li sami? To neće biti ono čemu su se pioniri SETI-ija iz 1960-tih i 70-tih nadali - dvosmerna komunikacija sa "galaktičkim klubom" - ali će svejedno biti verovatno najveće otkriće otkako naša vrsta postoji.

Ova buduća postignuća, kako na empirijskom, tako i na teorijskom planu, daće odgovor na neke od najdubljih zagonetki kojih smo danas svesni, ali će svakako već samim tim postaviti mnogobrojna nova pitanja, od kojih neka mogu biti i suštinskija i fascinantnija nego bilo šta od onoga o čemu danas raspravljamo. Ova suštinska nepredvidljivost, ironično, ima kako uznemirujuću, tako i očaravajuću stranu. Ono što nam se činilo udobnim i komfornim domom za naše racionalne duhovne poduhvate rastvorilo se u nepreglednu i zastrašujuće kompleksnu mrežu uzroka i posledica, koje se ne možemo ni nadati da sagledamo iz naše ograničene perspektive. Izazov budućnosti jeste upravo suočenje sa tom otvorenom i često zastrašujućom perspektivom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Skraćena verzija ovog teksta objavljena je u Politici od 4. VII 2009, subotnji dodatak "Kultura, umetnost, nauka", str. 8-9 u okviru temata o MGA 2009 - za koji ima izgleda i da se nastavi!

Atačmenti



Komentari (25)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

dragan7557 dragan7557 06:40 14.07.2009

Vreme

Osvežavajuća tema za razliku od prežvakavanja sulude svakodnevnice koju sa uživanjem šročitah.

Uzgred jedan od mojih najomiljenijih filosofa Jean Gebser na vreme gleda i upozorava u:
"Einbruch der Zeit" na vreme kao "novu dimenziju" koja stoji pred nama kao što je nekada (a to nije davno) i ova prostorna stajala, a kroz koju ćemo se u doglednoj budućnosti ako ne pripazimo sukobiti sa gomilom problema.

Vreme sa kojim se tako bahato mnogi ponašaju, nije samo skup događaja na "poznatoj putanji" od prošlosti ka budućnosti već dimenzija kroz koju će čovečanstvo (onaj deo koji posle preokreta) preostane (preokret sam pozajmio od Bellamy-a jer revolucija ima negativnu kontaciju) kretati kao i po prostoru.
Naravno preporuka za pisanje na temu koja osvežava ovo letnje jutro.

dragan7557 cerski
mrdax mrdax 09:30 14.07.2009

Astronomija buducnosti

Pohvale za zanimljiv text. Nadam se da cu doziveti da budem savremenik nekih od gore navedenih potencijalnih otkrica.
zloglasno pomračenje Sunca
zeks92 zeks92 10:50 14.07.2009

Re: Astronomija buducnosti

Osvežavajuće!


medu zvezdama, medju galaksijama, u medju-vremenu!
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 13:55 14.07.2009

Re: Vreme

dragan7557

Uzgred jedan od mojih najomiljenijih filosofa Jean Gebser na vreme gleda i upozorava u:
"Einbruch der Zeit" na vreme kao "novu dimenziju" koja stoji pred nama
kao što je nekada (a to nije davno) i ova prostorna stajala, a kroz
koju ćemo se u doglednoj budućnosti ako ne pripazimo sukobiti sa
gomilom problema.

...

dragan7557 cerski

Hvala na lepim recima, Dragane. Sasvim se slazemo da je suocavanje sa buducnosti apsolutni imperativ, nikako luksuz kako nas konzervativni krugovi stalno pokusavaju uveriti. Gebser je deo te epistemoloske revolucije ciji smo svedoci, a bilo bi jako dobro da takvi sadrzaji izadju van akademskih krugova...
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 18:18 14.07.2009

Re: Astronomija buducnosti

mrdax
Pohvale za zanimljiv text. Nadam se da cu doziveti da budem savremenik nekih od gore navedenih potencijalnih otkrica.
zloglasno pomračenje Sunca

E, a to tek treba da bude obelezeno nekim performansom... Ako se ovde slave godisnjice svega i svacega, a narocito nasih poraza, onda moramo i deceniju od skrivanja pod krevet i po podrumima da proslavimo. Stay tuned!
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 11:07 14.07.2009

Postanje

Da li odgovor na pitanje postanka ne očekujete u sledećih sto godina ili smatrate dovoljno dobrom teoriju koja tvrdi da je Univerzum nastao velikom praskom iz ničega ?
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 13:51 14.07.2009

Re: Postanje

Vojislav Stojković
Da li odgovor na pitanje postanka ne očekujete u sledećih sto godina
ili smatrate dovoljno dobrom teoriju koja tvrdi da je Univerzum nastao
velikom praskom iz ničega ?

Nas univerzum jeste nastao Velikim praskom - sad da li ni iz cega, iz nicega ili iz kvantne fluktuacije, na to se moze gledati na razlicite nacine. Meni licno je blisko glediste da se radi o metafizickom pitanju koje ne spada u domen nauke, pa se shodno tome nisam time ni bavio ovde. (Ne zaboravite, odavno je prevazidjeno pozitivisticko glediste da je cilj nauke otkrivanje skrivene istine ili Istine!) Sa druge strane, kao sto sam ukazao gore, sklon sam da verujem da postoji mnostvo univerzuma, dakle multiverzum, sto automatski otklanja citav taj problem, jer domeni unutar multiverzuma neprekidno nastaju i nestaju iz razloga koji se u kvantnoj teoriji polja mogu jasno definisatio (fluktuacija u de Siterovom prostoru, na primer). Tako da je realno ocekivati napredak i na ovom polju...
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 15:07 14.07.2009

Re: Postanje

Milan M. Ćirković

Nas univerzum jeste nastao Velikim praskom


Teorije koje objedinjuju kvantnu mehaniku i teoriju opšte relativnosti, koje opisuju i objašnjavaju veliki prasak i prirodu crnih rupa, su tako daleko od eksperimentalne potvrde da je teško ili gotovo nemoguće razlučiti tačno od pogrešnog. Matematičke teorije mogu biti lepe i saglasne i izgledati kao da objašnjavaju prirodu univerzuma i, pri tom, biti sasvim pogrešne.

Ja se, naravno, u ovim pitanjima ne mogu nositi sa Vama, g. Ćirkoviću, zato se pozivam na Hokinga:
Ako i otkrijemo potpunu teoriju, nejni opšti principi bi vremenom trebali biti svima razumljivi, ne samo nekolicini naučnika. Tada ćemo svi mi, filozofi, naučnici i obični ljudi moći diskutovati zašto postojimo mi i vasiona. Ako na to nađemo odgovor, biće to konačni trijumf ljudskog razuma - jer ćemo spoznati um Božji.
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 17:57 14.07.2009

Re: Postanje

Vojislav Stojković
Milan M. Ćirković

Nas univerzum jeste nastao Velikim praskom


Teorije koje objedinjuju kvantnu mehaniku i teoriju opšte relativnosti,
koje opisuju i objašnjavaju veliki prasak i prirodu crnih rupa, su tako
daleko od eksperimentalne potvrde da je teško ili gotovo nemoguće
razlučiti tačno od pogrešnog. Matematičke teorije mogu biti lepe i
saglasne i izgledati kao da objašnjavaju prirodu univerzuma i, pri tom,
biti sasvim pogrešne.

OK, tu ima vise stvari. Dakle, pre svega, nije nama neophodna kvantna gravitacija da bismo dosli do Velikog praska. Veliki prasak je najvecim delom proizvod radova Fridmana, Lemetra i GAmova koji nikakve veze sa kvantnom gravitacijom ili objedinjenjem sila nisu imali. Tvrditi da je kvantna gravitacija neophodna radi objasnjenja Velikog praska je cesta mistifikacija u popularnim prikazima, koja je otprilike slicna tvrdnji da ne mozemo razumeti rad automobilskog motora bez atomske fizike, jer se, Boze moj, i motor i gorivo i izduvni gasovi sastoje od atoma... Jasno je da to ne stoji, a isto vazi i u kosmoloskom slucaju.

Drugo je sasvim i vrlo razlicito, i epistemoloski i fizicki, pitanje postoji li sira celina iz koje je nas univerzum proistekao. Kao sto rekoh, to se moze smatrati ili metafizickim ili pitanjem na koje postoji nacelan odgovor (multiverzum), ali svakako nije empirijsko pitanje. Tu je prostor za dalji rad itekako otvoren.

Konacno, sto se odnosa matematike i realnosti tice, to je takodje veoma tesko i slozeno pitanje. NAravno da su mnoge matematicke teorije pogresne, ali ja vise naginjem onoj skoli koju je olicavao Vigner, koja smatra da je ono sto zapravo treba objasniti jeste kako to da su matematicke teorije UOPSTE primenljive na fizicku stvarnost oko nas (i kad vec jednom jesu primenljive, najcesce se pokazuju izvanredno uspesnim). I tu su razliciti odgovori u igri, pocev od platonizma, pa nadalje. Ali to se odnosi na bilo sta drugo - pomenuo sam debatu Bolcmana i Maha - PODJEDNAKO kao na kosmologiju.

Kosmologija, uopste uzev, nije toliko razlicita od drugih naucnih disciplina. Uvek me je cudilo zasto ljudi prilaze tome drugacije nego, recimo, atomskoj fizici ili geofizici (pa ni unutrasnjoj nase planete nije bas empirijski dostupna, mi nismo zadrli dublje od hiljaditog dela Zemljinog precnika u dubinu)
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:14 14.07.2009

Re: Postanje

Milan M. Ćirković

Kosmologija, uopste uzev, nije toliko razlicita od drugih naucnih disciplina. Uvek me je cudilo zasto ljudi prilaze tome drugacije nego, recimo, atomskoj fizici ili geofizici (pa ni unutrasnjoj nase planete nije bas empirijski dostupna, mi nismo zadrli dublje od hiljaditog dela Zemljinog precnika u dubinu)

Za naučnike nije različita, ali za ostale jeste - kosmologija istražuje nebo.
dilan_dog_93 dilan_dog_93 09:07 16.07.2009

Re: Postanje

Milan M. Ćirković
(Ne zaboravite, odavno je prevazidjeno pozitivisticko glediste da je cilj nauke otkrivanje skrivene istine ili Istine!)

A sta bi bio onda cilj nauke?
Ne znam da li je stav da je posao nauke da se bavi utvrdjivanjem istine jedino karakteristika pozitivizma.
Nisam neko vreme u naucnoj literaturi, pa je sasvim moguce da gresim, ali meni se nekako cini da je cilj nauke utvrdjivanje privremene istine, sve dok je ne nasledi neka druga - opet privremena i tako dalje...To je evolutivni proces prosirivanja ljudskog znanja.
Naravno, tu bi opet dosli do pitanja - a sta je to onda istina. Tu nema kraja pitanjima, moze se ici do u beskraj, zato negde moras da stanes A valjda je osnovno stajaliste premisa Nesto sto je konsenzus - dogovor.
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 14:04 16.07.2009

Re: Postanje

dilan_dog_93
Milan M. Ćirković
(Ne zaboravite, odavno je prevazidjeno pozitivisticko glediste da je cilj nauke otkrivanje skrivene istine ili Istine!)

A sta bi bio onda cilj nauke?

Nista lakse: objasnjavanje pojava i predvidjanje buducih pojava. Da je sve drugo u epistemologiji tako lako...

dilan_dog_93

Ne znam da li je stav da je posao nauke da se bavi utvrdjivanjem istine jedino karakteristika pozitivizma.

Pa nije, naravno, ima i drugih dogmatskih pristupa nauci, naravno. Ali pozitivizam je bio verovatno najozbiljniji pokusaj da se takvo stanoviste proceduralno i formalno utemelji. Sto je u vreme Beckog kruga i odigralo znacajnu pozitivnu ulogu, ali je odaaaaaavno prevazidjeno...

dilan_dog_93

Nisam neko vreme u naucnoj literaturi, pa je sasvim moguce da gresim, ali meni se nekako cini da je cilj nauke utvrdjivanje privremene istine, sve dok je ne nasledi neka druga - opet privremena i tako dalje...To je evolutivni proces prosirivanja ljudskog znanja.
Naravno, tu bi opet dosli do pitanja - a sta je to onda istina. Tu nema
kraja pitanjima, moze se ici do u beskraj, zato negde moras da stanes A valjda je osnovno stajaliste premisa Nesto sto je konsenzus - dogovor.

Bilo je tih pokusaja, ali "privremena istina" meni licno (a i jos nekim mudrijim filozofima) deluje kao oksimoron - bas zato da bismo presekli taj beskonacni lanac najbolje je uopste i ne govoriti o istini kad govorimo o nauci. (Osim u matematici, ali tamo je izvor istine - deduktivni postupak iz aksioma - sasvim jasan, dok u ostalim naukama moramo da ugradimo jos neke neproverljive pretpostavke da bismo govorili o istini.) Cini mi se da je od koriscenja pojma istine u nauci veca steta od koristi - to vodi beskrajnim konfuzijama, a bogami i manipulacijama...
dexter92 dexter92 14:18 14.07.2009

Milane,

Da iskoristim Vase prisustvo i zamolim Vas za nekoliko odgovora ili Vasih pogleda, razmisljanja.
1.Veliki prasak. Kako se uopste doslo do teorije velikog praska? Da li je ona posledica 'vracanja u nazad' procesa sirenja koji detektujemo na osnovu crvenog pomaka? Kako je moguca tako neverovatna gustina materije u nultoj tacki vremena i zasto je uopste doslo do eksplozije ako znamo da tela velikih masa poput crnih rupa ne eksplodiraju?
2.Anstajn je rekao da je masta vrednija od znanja. U proslosti smo bili suoceni sa tim da su mnoge teorije uspostavljene, pa tek kasnije eksperimentalno dokazane.Tesla je Anstajnovu teoriju relativnosti kritikovao, nazvao je zlom ili tako nesto. Sa druge strane frustriran zbog manjka podrske za realizaciju svog projekta bezicnog prenosa industrijskih kolicina energije nazvao je ljude 'nevernim porodom' ili tako nesto.
Da li Vam je ikad prosla kroz glavu ideja da su naucnici poput nekih carobnjaka, da svojim idejama oni zapravo KREIRAJU buducu realnost, a ne samo otkrivaju neke vec postojece ali trenutno nepoznate istine? Da preovladjujuce, prihvacene, one ideje u kojima je ljudima 'lakse' da 'poveruju' postaju da kazem realisticne i ostvaruju se u blizoj ili daljoj buducnosti dok one koje ne dobiju podrsku nestaju.
Ovo je svakako tesko proverljivo, ali eto zanima me Vase misljenje. :)
3 Sto se tice SETI-a. Opet da malo davim sa Teslom (a i rodjendan mu je bio pre neki dan). Tice se tzv. skalarnih talasa, tj. elektromagnetnih talasa (Tesla ih je jos i zvao ne-hercovim talasima)veoma niske frekvencije (reda velicine 10ak Hz). Naime Tesla je tvrdio da kod takvih talasa intezitet magnetnog polja ne opada sa kvadratom rastojanja.
Ukoliko postoje EM talasi sa takvim performansama ocigledno je koliko bi oni bili pogodniji za medjuzvezdanu komunikaciju. Mislim da su za generisanje(ali i prijem?) takvih talasa potrebni veliki kalemovi od nekoliko desetina metara u precniku. Taj deo Teslinih istrazivanja je ostao do danas kontraverzan, da ne ulazimo sad u neke teorije zavere i slicno. Da li u astronomskim krugovima postoje ideje ili misljenja da bi trebalo nesto uraditi po tom pitanju?
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 18:39 14.07.2009

Re: Milane,

Kuku, pitanja...

dexter92
Da iskoristim Vase prisustvo i zamolim Vas za nekoliko odgovora ili Vasih pogleda, razmisljanja.
1.Veliki prasak. Kako se uopste doslo do teorije velikog praska? Da li
je ona posledica 'vracanja u nazad' procesa sirenja koji detektujemo na
osnovu crvenog pomaka? Kako je moguca tako neverovatna gustina materije
u nultoj tacki vremena i zasto je uopste doslo do eksplozije ako znamo
da tela velikih masa poput crnih rupa ne eksplodiraju?

Nema eksplozije. To je samo metafora. Metafore su i inace jako bitne u nauci, a za detalje hajde prvo bacite pogled ovde, a onda sta nije jasno da dalje razjasnjavamo...

dexter92

2.Anstajn je rekao da je masta vrednija od znanja. U proslosti smo bili
suoceni sa tim da su mnoge teorije uspostavljene, pa tek kasnije
eksperimentalno dokazane.Tesla je Anstajnovu teoriju relativnosti
kritikovao, nazvao je zlom ili tako nesto. Sa druge strane frustriran
zbog manjka podrske za realizaciju svog projekta bezicnog prenosa
industrijskih kolicina energije nazvao je ljude 'nevernim porodom' ili
tako nesto.
Da li Vam je ikad prosla kroz glavu ideja da su naucnici poput nekih
carobnjaka, da svojim idejama oni zapravo KREIRAJU buducu realnost, a
ne samo otkrivaju neke vec postojece ali trenutno nepoznate istine? Da
preovladjujuce, prihvacene, one ideje u kojima je ljudima 'lakse' da
'poveruju' postaju da kazem realisticne i ostvaruju se u blizoj ili
daljoj buducnosti dok one koje ne dobiju podrsku nestaju.
Ovo je svakako tesko proverljivo, ali eto zanima me Vase misljenje. :)

Pa, ima dosta postmodernista koji to upravo tako dozivljavaju... OK, to je vrlo slozena filozofska tema, ali moje misljenje ukratko jeste da moramo naci "srednji put" izmedju naivnog realizma (direktnog realizma, kako se cesto naziva u literaturi) i postmodernog antirealizma koji uci da je sve, pa i zakoni prirode, nekakva "konstrukcija" (pa se onda razlikuju socijalni, psiholoski, itd. konstrukcionizam). Ni jedno ni drugo ne moze biti tacno, niti je u naucnoj praksi korisno. Licno mislim da put ka optimalnom srednjem resenju vodi preko razumevanja ogranicenja nasih kognitivnih moci i kroz izucavanje posmatrackih selekcionih efekata koji vode ka korekciji razlicitih gresaka i neobjektivnosti koje unosimo u saznajni proces.

dexter92

3 Sto se tice SETI-a. Opet da malo davim sa Teslom (a i rodjendan mu je
bio pre neki dan). Tice se tzv. skalarnih talasa, tj. elektromagnetnih
talasa (Tesla ih je jos i zvao ne-hercovim talasima)veoma niske
frekvencije (reda velicine 10ak Hz). Naime Tesla je tvrdio da kod
takvih talasa intezitet magnetnog polja ne opada sa kvadratom
rastojanja.
Ukoliko postoje EM talasi sa takvim performansama ocigledno je koliko
bi oni bili pogodniji za medjuzvezdanu komunikaciju. Mislim da su za
generisanje(ali i prijem?) takvih talasa potrebni veliki kalemovi od
nekoliko desetina metara u precniku. Taj deo Teslinih istrazivanja je
ostao do danas kontraverzan, da ne ulazimo sad u neke teorije zavere i
slicno. Da li u astronomskim krugovima postoje ideje ili misljenja da
bi trebalo nesto uraditi po tom pitanju?

Pa to nazalost ne moze da se uradi, bar ne na Zemlji ili u Suncevom sistemu. Naime, Zemljina magnetosfera ne dozvoljava prostiranje tih talasa ogromnih talasnih duzina, a isto vazi i za Suncevu magnetosferu koja je mnooooooooooogo veca. Trebalo bi otici negde daleko na periferiju Suncevog sistema, plus imati antenu ne od desetina metara, nego od desetina KILOMETARA, pa i vise. Sto, ocigledno, nije bas u doglednoj buducnosti...

BTW, motiv komunikacije ovakvim superdugim talasima je jedan delic price u Klarkovom mozda (neopravdano!) najpotcenjenijem romanu, "Matica Zemlja"...
dexter92 dexter92 19:45 14.07.2009

Re: Milane,

1. Da, davno je bio blog o V. Prasku, pa se vec zaboravilo..:)
Koliko smo danas u mogucnosti da vidimo daleko u proslost zahvaljujuci teleskopima/radioteleskopima i da li bi teoretski bogli da 'vidimo' trenutak nastanka svemira?
Sta znaci kad se kaze da je starost svemira 13.4milijardi. godina? Da li je to ono sto vidimo do horizonta dogadjaja ili se do te vrednosti doslo na drugi nacin?
2. Lepo je znati da covek nije usamljen u nekim razmisljanjima , a zahvaljujuci Vama sam u prilici da ne 'otkrivam toplu vodu' . Takodje mi se Vas pristup cini najracionalniji, najsveobuhvatniji ako moze tako da se kaze.
3. Da, sad se secam mislim da ste mi i na ovo jednom dali kratak odgovor. U svakom slucaju potrazicu 'Matica Zemlja'
Hansel Hansel 19:42 14.07.2009

Multiuniverzum

Milane, izlišno je, u stvari - neprilično da Vas mi laici hvalimo, samo možemo da Vam zahvalimo za tekstove!

Molim samo za razjašnjenje, izvinjavam se ako sam propustio neki raniji tekst - kako bismo mi mogli uopšte da znamo šta je drugi univerzum u Multiuniverzumu? Da li bi bio različit od našeg? Da li bi postojala nekakva "granica"? Da li bi drugi univerzum bio u nekim drugim trima(?) dimenzijama? Da li bi neke od tih dimenzije mogle da se poklapaju s našim?

Zanima me, dakle, u kom smeru idu te predstave o multiuniverzumu... Pre 10-ak godina jedan naš profesor, s jednog stranog univerziteta, na Kolarcu je izneo dve tada nove teorije - o univerzumu kao sferi koja ima samo "površinu" i o "multiuniverzumu" kao "kaktusu", pošto su mogući mini veliki praskovi u različitim delovima "početnog" kosmosa... Da li se otprilike tako nekako zamišlaj multiuniverzum o kome Vi govorite?
Milija Jovicic Milija Jovicic 21:55 14.07.2009

Re: Multiuniverzum

Imao bih ja i pitanje nedoumicu vezano za multiverzume i Bodrijarovu tezu o simulaciju i simulakrumu.

Sta je zapravo realnost po teoriji multiverzuma? Tj. da li se moze pricati uopste o realnosti onda? Da li postoji neka slicnost vezana za Bodrijarov rad o simulacijama i teoriji multiverzuma?
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 03:22 15.07.2009

Re: Multiuniverzum

Eh, ozbiljna pitanja... na koja svakako ne pretendujem da znam odgovor! Ali evo neke osnove za buduci pokusaj. Kako ce izgledati drugi kosmoloski domeni ("univerzumi" ) zavisi od egzaktnog mehanizma kojim do njih dolazimo. Ako je u pitanju skup niskoenergetskih nacina na koji se razbija originalna simetrija, kao u "pejzazu" teorije superstruna (tj. M-teorije), onda to znaci da u svakom pojedinacnom univerzumu vladaju sasvim drugaciji zakoni fizike - barem u "obicnom" zivotu, tj. van akceleratora, supernovih i drugih mesta gde bi se eventualno mogle postici jako velike energije. Ovo ukljucuje mogucnost da postoji i razlicito od 3+1 velike dimenzije (mada ako je M-teorija korektna, ne bi moglo da ih ima ukupno vise od 10+1).

Ukoliko je mehanizam generisanja domena neka od poslednjih decenija popularne haoticne (ili "vecne" ) inflacije, tada bi za ocekivanje bilo takodje da domeni budu razliciti, mada bi tu raznovrsnost bila manja, jer se bar po najcesce koriscenim scenarijima ne bi razlikovali sami prirodni zakoni, vec samo pocetni uslovi svakog svemira, tj. ono sto se izrazava kosmoloskim parametrima, kao sto su kosmoloska konstanta, ukupna gustina energije, pocetna entropija, itd. Svejedno, i u tom slucaju bismo dobili veoma raznovrsnu fenomenolosku sliku, a zasigurno bi najveci broj pojedinacnih svemira bio nepogodan za zivot. (pre svega zbog pocetne entropije)

Ovo sto kazete u vezi sa "lokalnim" velikim praskovima je u sustini Lindeova verzija haoticne inflacije i da, to je odista krajnje smislen i dobro utemeljen scenario. S tim sto to "lokalno" bas ne treba doslovce shvatati -- svaki tako nastali "mehuric", tj. pojedinacni univerzum bio bi znatno, znatno veci od naseg vidljivog kosmosa (mi vidimo samo do horizonta)...

Sta je realnost...hmmm, ipak je to malo preveliki zalogaj. Recimo ovako: glavnu nedoumicu oko realnosti, koja je otpocela sa slavnim Lajbnicovim pitanjem zasto postoji nesto, a ne nista, multiverzum zapravo sjajno resava. (To je prednost i sire klase metafizickih teorija koje se ponekad nazivaju egalitaristickim.) Naime, stogod zamislili kao stanje stvari - ukljucujuci i nista, tj. prazan univerzum - negde postoji u multiverzumu. Tako da na taj nacin izbegavamo i druga nezgodna filozofska pitanja koja se odnose na to zasto su neki zakoni/strukture/pravila, itd. povlascene u odnosu na druge podjednako dobro zamislive, koje su iz naseg (obicno se naziva aktuelnim) univerzuma odsutne bez nekog nama poznatog razloga. (Ima dosta solidna knjiga Roberta Nozick-a "Philosophical Explanations" koja detaljno elaborira ovu poentu.)

Ima i modalni realizam Davida Lewisa... Hmmm, bolje da se ovde zaustavim, ovaj komentar postaje duzi od teksta...
Hansel Hansel 10:56 15.07.2009

Re: Multiuniverzum

Hvala!

Moram samo da prokomentarišem ovo o shvatanjima realnosti - kao laiku, liče mi te teorije ipak na "silovanje" - realnosti. Ako kažemo da sve što zamislimo - negde postoji, onda pretpostavljamo da postoji u 3D, kao materijalno, zar ne? I, ko zna, možda je to zaista i tako, možda i shizofrenici zaista žive u nekom paralelnom svetu koji nije realan samo za njih. Upravo tako dolazimo do, po mom shvaatnju suštine pojma (objektivne) realnosti - da je to ono što postoji nezavisno od nas, i ono o čemu mogu da "svedoče" najmanje dva bića, odnosno neki objektivni "registratori" (uređaji) čije rezultate može da percipira svako.

Znate, koliko ja god lično bio sklon "demistifikaciji" klasičnog poimanja realnosti (mada mi je npr. relativnost vremena fascinantna, teško prihvatljiva iako znam da postoje nepobitni dokazi; mada mislim da je moguća alternativna interpretacija tih dokaza ), ne mogu da se ubedim da je beskonačno hipoteziranje koje u razmatranjima "rešava" neke probleme uvek i dobro, tj. TAČNO. (Ne znam, možda se i takva privremena hipoteza negde potre, kao koren iz -1 u matematici!?) I ja sam, kao klinac, imao "teoriju" da smo svi mi "san nekog diva", kada sam se pitao ko su osobe koje ja sanjam, da li one i gde postoje, i nisam li i ja nečiji san... i danas bih te ideje mogao da povežem i s ovim što ste Vi rekli, i s religijama, i s filozofijama... u stvari, čini mi se da neka nova epistemologija treba da odgovori na pitanje šta je u stvari saznatljivo, a neki novi pozitivizam (pa možda i nova etika) bi morao da "propiše" jasno odvajanje konstrukata od naučnog saznanja. S druge strane, ko zna, možda nas ovaj trend dovede do nekog spajanja filozofije, nauke i - religije... Pravo da vam kažem, većina ovih novih naučnih teorija, makar potkrepljena matematičkim proračunima, sve više liči na filozofiju i religiju (što me u načelu raduje), ali to zaista duboko relativizuje sve, u krajnjem slučaju - ako sve što zamislimo postoji, čemu onda pravila "zamišljanja", čemu logika, čemu naučni metod? Tj. onda ispada da je on ravnopravan s bilo kojom "popodnevnom dremkom", s bilo kojom maštarijom, bilo koga... Što je najgore, to je, u kosmičkim razmerama, možda i doslovno tačno...
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 13:28 15.07.2009

Re: Multiuniverzum

Hej, ali naveli ste upravo primer za koji mislim da je vrlo ilustrativan: naime istorija matematike (i njene primene) nam govori da je koren iz -1 sasvim ravnopravan sa bilo kojim drugim brojem. On postoji na isti nacin na koji postoje i brojevi 5, pi ili koren iz 2 i nije nista manje "stvaran". Ogroman uspeh kompleksne analize upravo u fizici nam govori da su kompleksni brojevi DEO SVETA bar potpuno ravnopravno sa drugim matematickim objektima.... bez obzira koliko se ljudima cinili manje intuitivni.
Hansel Hansel 15:55 15.07.2009

Re: Multiuniverzum

Pa, jeste, svestan sam ja, u okvirima svog obrazovanja solidne prirodno-matematičke osnove, da naučno saznanje ima alate (uglavnom je to matematika) za prevazilaženje svakodnevnog, a da dođe do tačnih, a čak i upotrebljivih zaključaka. Evo, baš danas je postavljen jedan tekst koji dotiče temu odnosa zdravorazumskog i naučnog: Kvantni napad na sigurnost sveta. No, i u matematici se koren iz -1 zove imaginarna jedinica, je l' tako beše? To što je on upotrebljiv u analizi kao nekakva "poštapalica" značio da je svakako realan, ali u matematičkom svetu - ne znam da li se igde pojavljuje u nekom izrazu koji predstavlja rezultat nekih merenja, na primer, pa i ako se pojavljuje, kako se interpretira - evo, reći ću krajnje provizorno, možda "pojava" i u nekom rezultatu može da ukaže, promašiću sigurno, na nešto pout spina elektrona ili čega već... Kažu da i geometrije Lobačevskog i Rimana takođe imaju svoju primenu, iako su običnom ljudksom iskutvu nepojamne... To nas vodi i u rasprave o odnosu konkretnog i formalnog mišljenja, no - ostavimo ih za neku drugu priliku...

Hteo sam da kažem da treba (ako smem da koristim elemente zdravog razuma) biti svakako vrlo oprezan prilikom prihvatanj nekih teorija. Recimo, bio sma u situaciji da nam prof. na fakultetu prvo priča o teoriji haosa (i čuvenom primeru o povezanosti lepršanja leptirovih krila na... Galapagosu sa zemljotresom na drugom delu planete. Da bi pola sata kasnije rekao, u drugom kontekstu, da ne može da poveruje MIlji Vujanović, ne znam više u čemu konkretno. Načelno (a možda i površno) gledano, ako se može govoriti o nekakvom sinhhronicitetu u nekim domenima, onda se njegova mogućnost mora priznati i u drugim.

Ja nisam hteo da Vas zamaram traženjem nekakvog dugog odgovora, zanimalo me samo da li po Vama moj rezon ima nekog smisla (u nauci) ili ne, u stvari - da li se shvatanja relanosti koje ste vi pomenuli etabliraju u nauci, ili su to za sada samo spekulacije? Mada, mislim da nalazim bar deo odgovora u Vašem odgovoru na drugo, ipak različito pitanje:
Licno mislim da put ka optimalnom srednjem resenju vodi preko razumevanja ogranicenja nasih kognitivnih moci i kroz izucavanje posmatrackih selekcionih efekata koji vode ka korekciji razlicitih gresaka i neobjektivnosti koje unosimo u saznajni proces.
cult cult 00:48 15.07.2009

Milane,

kad bi ste znali kako je dobro citati vase tekstove, pisali biste cesce.
Pozdrav.
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 03:06 15.07.2009

Re: Milane,

cult
kad bi ste znali kako je dobro citati vase tekstove, pisali biste cesce.
Pozdrav.

Dragi Cult, kad biste znali kako je prijatno cuti Vas pozitivan komentar, razumeli bi da je i meni neprijatno sto me razne obaveze sprecavaju da se cesce druzimo...
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 09:07 15.07.2009

Dodatak

POLITIKA
"Skraćena verzija ovog teksta objavljena je u Politici od 4. VII 2009, subotnji dodatak "Kultura, umetnost, nauka", str. 8-9 u okviru temata o MGA 2009 - za koji ima izgleda i da se nastavi! "
Samo da dodam da je taj subotnji dodatak bio jako dobar, ne samo zbog ovog teksta (koji, naravno nisam razumeo ali sam ga uporno sa zadovoljstvom čitao )
Između ostalog je bio intervju i sa Vesnom Parun. I sa Ljubišom Rajićem.
Nekako je neobično da mi se, hronološki, dopadne Politikin dodatak, da skrenem pažnju našoj koleginici Margos i na tekst MMĆ-a a da on posle toga objavi taj tekst ovde. Baš sam ponosan
Milan M. Ćirković Milan M. Ćirković 13:25 15.07.2009

Re: Dodatak

Vase Velicanstvo, znate i sami da jungovske koincidencije i nisu bas koincidencije... Na ovaj ili onaj nacin, motivacija potice od Vas (ili vec mnogobrojnih podanika)! Hvala na lepim recima, uvek ste vrlo dobrodosli.

Arhiva