Ljubav| Nostalgija| Porodica| Život| Životni stil

Pod Ožljem (9)

selica_nena RSS / 27.04.2010. u 23:56

Jelena ućutka molitvu u sebi, da oslušne čuje li se šta pred kućom. Tišina. „Ode li, ne bilo ga. Možda se pred kućom pritajio?“ Ne sme iz onog zaklona da izviri, pa reši da čeka dok se neko od Ljubičine čeljadi ne pojavi i hrabreći se tiho ponavlja: „Naić’ će neko, sigurno će neko doći. Ne more baksuz do vijeka pred kućom oklevati."Ko zna kol'ko je vremena drhtuljila, od straha i  hladnoće što joj se kroz  kroz mokru odoru uz noge pripila, pa se tiho pridiže i načini par koraka, kad je novi bol presavi. „Rano je, nije još trebalo da počne“. Dahće i vazduh grabi, skuplja snagu da se uspravi i Ljubicu vikne, valjda će je dozvati. Nekako se do vrata dotetura, skide rezu, pa držeći se za stomak izađe na prag i vrisnu svom snagom:

-          Ljubiceeeee! Ljubiceeeee, pomagaj!

-          Šta je, pobogu?

-          Ljubice...

-          Eto me, odma’!

Trči Ljubica, uplašena Jeleninom vriskom, pa kad je ugleda presavijenu i s rukama podno stomaka, zapetlja se u sto pitanja:

-          Jel’ počelo? Rekoh li ti ja da ne tegliš onoliko? Ne pomeraj se o'tale, samo da unesem ovu slamaricu, ne znam ni što si je iznosila. Slavka, Slavka, dolazi ’vamo!

-          Ljubice, pomozi mi da ustanem.

-          Sedi tu, ne pomeraj se, dok ja u kući ne namestim šta treba. Poturi nešto poda se, ne sedi na golom kamenu.

Pomilova Jelenu po glavi, pa ulete u kuću da nešto nađe i izađe s nekom krparom, a ne prestaje da govori i zapitkuje.

-          Ljubice, pomozi mi...

-          Ne boj se, Jelena. I ja sam to prošla i živa ostala. Aj’ polako, na ovu krparu. Slavka, po’itaj! Zahvati vode i stavi jedan bakrač na vatru. I ponesi one peškire iz kuće. I onaj čaršaf iz mog sanduka! Ajde, po’itaj, šta si blenula u Jelenu?

-          Majko, jel’ se ona to...?

-          Jeste, porađa se! Ajde sad, ne stoj tu. Pomozi mi da unesem slamaricu.

Pa kad namesti šta je htela, vrati se da Jelenu u kuću uvede. Jelena se malo okuražila, pa se brani:

-          Mogu ja sad, ništa mi nije. Kad me preseče ne mogu vazduh uhvatiti, a čim popusti, čini mi se, mogla bih kolo zaigrati.

-          Ajde, ajde! I čuvaj snagu, trebaće ti. Kod prvorotke duže traje.

-          Ljubice, ne plaši me. Kaži da će se očas završiti.

-          Ne plašim te, samo ti kažem da se spremiš. Meni se čini da nije još trebalo da počne?

-          I ja mislim da sam bar dve nedelje poranila.

-          Šta si ovaj sanduk bliže vrata dovlačila, luda glavo? Nisi ga mislila napolje iznositi?

-          Ma jok, ja samo...

U pola reči joj se glas prekinu, kad oseti kako joj se kao obruč bol oko stomaka steže i raširi kroz slabine. Preblede namah, savi se i zaustavi disanje, napinjući se.

-          Ne napinji se sad. Diši duboko, diši Jelena!

-          Uuuuh, uuuuuuuuuh, uuuuuuh

-          Ajde polako, samo bliže kreveta dođi. Prostrla sam po patosu ove krpare, tu će ti lakše biti. Nezgodno na slamarici, sva bi u nju utonula.

-          Uuuh, samo malo da popusti. Uuuh

-           Ako ti je lakše da čučneš... Ma jok, uhvati se za ove prečege, kad naiđe, i napni koliko možeš.

-          Huuuuuuj, dobro je. Popusti. Daj malo vode, samo usta da okvasim.

-          Ne pij tol’ku vodurinu, dušu ćeš povratiti. Odmori se malo, dok ne naiđe sledeći.

Uto i Slavka donese peškire i čaršafe, pa stade sa strane, ne bi li videla kako taj porođaj izgleda, ali je Ljubica otera nekim poslom.

-          Skini to mokro sa sebe, gde ti je ona košulja? Ajde, šta se skanjivaš, pa i ja sam žensko!

I noć se na šljivik spusti, a Jelena još u istim mukama. Učestali bolovi, taman jedan malo umine, koliko vazduh da udahne punim plućima, a već joj sledeći nailazi. Napinje se, stenje, ječi, kosa joj se rasplela i u bičevima pada po licu, a curak znoja sa čela  klizi. Iskočile joj žile po vratu i rukama, pa krik ispusti:

 -    Maaaaajkoo! 

 -    Ajde još malo, napni se! Sad se napni, Jelena, ne prekidaj!

 -    Ne mogu više, Ljubiceeee...

 -    Možeš, Jelena, napni se! Čuješ li me, napni, samo što nije!

 -    Aaaaaaaaaaaj!

Pa klone iscrpljeno, bez snage, bez reči, da joj je sad tu da zaspi, samo malo da se odmori od bola. Ali joj Ljubica ne da, masira joj stomak, pritiska ga ispod grudi i  gura naniže, ne bi li plod potisnula, pa dohvati nož i zaseče joj porub košulje. Povuče krajeve i rascepi je do grudi govoreći:

-          Nek’ se košulja 'mesto tebe rascepa, a ti otvori prolaz širom! Slušaj me, Jelena, sad ne smeš posustati! Kad naiđe novi napon, udahni duboko vazduh i guraj iz sve snage. Ne smeš prekinuti, ugušićeš dete, luda glavo!

-          Ne mogu više, Ljubice. Snage nemam.

-          Imaš! Moraš! Samo me poslušaj šta ti govorim. I ne zabacuj glavu unazad, ogušavićeš!

Jelena u nekom bunilu, ne čuje Ljubicu, samo na bol misli i svoju nemoć koja je sve više obuzima.

-          Zovi nekog, ne mogu više!

-          Koga da zovem u ovo doba? Ajde, ne budali! Ja sam četvoro rodila, ko zrele kruške se od mene odvojili!

-          Moja je zelena još, vidiš da neće iz mene... Evo ga opet! Uhhhhhhhh!

Pa joj bol lice iskrivi, a Ljubica joj butine razmače i ruku u nju gurnu da napipa detetovu glavu.  Kao da je prolaz tim pokretom oslobodila, jer kako je uzvuče plod za njom krenu.

-          Ide, Jelena! Vidim ga, evo glave! Guraj, Guraaaaj!

-          Aaaaaaaaaaaah! Uhmmhhhhm! Aaaaaaaaaaj!

-          Evo i ramena! Gde glava prođe, mogu i ramena, samo guraj! Napni se, naaaapni! Sad će skliznuti!

-          Aaaaaajooooooj! Aaaaah!

I dečji plač se stopi sa Jeleninim vriskom, prosu po kući, pa preko praga skliznu u  šljivik, da negde u krošnjama utihne.

-          Evo ga, oglasi se! Mašala, sinčinu si rodila! Nek ste mi živi i zdravi stotinu leta! Čekaj da mu pupak odsečem, pa ću ti ga na nedra spustiti!

-          Sin. Moj sin!

Šapuće Jelena kroz suze, smeje se i plače istovremeno, pa se drhtavo pridiže na laktove da dete vidi.

-          Ima li sve što treba? Kakav je? Daj mi ga, Ljubice!

Ljubica onim istim nožem pupčanik preseče, podveza ga nekim koncem i odmah dete u obraz poljubi, da ga zaštiti od uroka i zlih očiju. Pa ga bućnu u hladnu vodu i pomodrelog uvi u platno. Zagrcnu se dete presečeno hladnoćom i zaćuta za tren, pa se opet oglasi prodornim plačem.

-          Šta mu uradi? Daj mi ga!

-          Prekalih ti ga! Da nam bude zdrav ko dren!

Ljubica se nasmeja, poljubi bebu još jednom, pa ga nežno spusti Jeleni na nedra i izmače se malo, da prvi suret majke i sina ne remeti svojim prisustvom. Uto i pevci oglasiše zoru, a topot konja se začu više kuće.



Komentari (11)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

indiana92 indiana92 02:53 28.04.2010

Majka Hrabrost pod Ozljem

Samo da znas Selice Neno, sada su mi ocekivanja ucestalosti novih nastavaka veoma visoka , ali je uzivanje u citanju i dalje ogromno!

Puno pozdrava!
selica_nena selica_nena 07:16 28.04.2010

Re: Majka Hrabrost pod Ozljem

Dobro jutro svima koji svrate. Indiani jedan veeeeeeeliki

P.S. Je l' može par dna pauze između nastavaka? Mislim, imam ih, nego treba malo da se doteraju.
indiana92 indiana92 17:11 28.04.2010

Re: Majka Hrabrost pod Ozljem

Moze. Sacekacemo...
Sta nam drugo preostaje :) Navukli smo se...

miloradkakmar miloradkakmar 09:29 28.04.2010

Lep prizor

'Ajd' živeli !



Da l' se to Drago uplašio i pobegao?!
selica_nena selica_nena 11:20 28.04.2010

Re: Lep prizor

Ma taj Drago je jedna muljara i spletkaroš.
Dobra ti ova kleka. Živeli!
mariopan mariopan 13:22 28.04.2010

Re: Lep prizor

E, što si me obradovala ovim lepim završetkom onog nastavka od juče- prekjuče, sve sam mislila da će joj se nešto desiti pa strahovala ....eto sad samo sedim i čekam šta će biti dalje.
Stvarno divno pišeš
selica_nena selica_nena 14:42 29.04.2010

Re: Lep prizor

Pa red je da se malo radujemo, a šta je lepše od rođenja? I ja tebi šaljem jedan veeeeeeliki i da znaš kako mije lepo kad znam da si bila na mom blogu.
dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 16:55 29.04.2010

A

gde je 10?

deandrej deandrej 10:59 30.04.2010

porodjaj

me uvek prestravi.Kako je dobro opisan nemam reci.Moram i tvoju pricu kod Kru komentarisati.Ti si Neno zena zmaj.Ni blizu toliko dramaticne moje trudnoce i porodjaj nisu bile a ja jos uvek imam nelagodan osecaj kad se setim svega.
Kao i uvek preporuka od mene i jedva cekam nastavak.
selica_nena selica_nena 19:45 30.04.2010

Re: porodjaj

Nekad su me strašno nervirale te priče o porođajima i negde sam mislila da je to preterivanje (mislila sam - ajde, molim te, tol'ke se žene porodile same i ništa, a sad pored sve medicinske pomoći drama na svakom koraku). I onda preživim to iskustvo x3, a važim za ženu koju samo motkom možeš da oboriš. Šta li preživljavaju nežnije žene?
To ti je ono - sit gladnom ne veruje.
Ma bre, čovek ti je izdržljiviji od svakog živinčeta (posebno mi, žene), al' da zna šta će preko glave preturiti, valjda bi se ubio.
Nastavak noćas. Samo malo da odmorim ruke od rasađivanja po bašti.
lucidalina lucidalina 20:28 30.04.2010

ti nisi normalna

bre! preziveh one traume od porodjaja all over again, nenormalna zeno!

no, to samo govori jednu stvar: sta god necije pisanije sadrzalo, dok izaziva tako jake emocije, znaci da je genijalno.

svaka cast, i pisi dalje

Arhiva