Mit o tržištu i regulacija

/ 28.11.2011. u 00:19

Komentari: 113
Čitanost: 20207
/
Preporuke: 3960
/

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.

Koncept neregulisanog tržišta je došao na vlast u najrazvijenijim državama zapada krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. I imao je veoma pozitivne efekte po društvo na svom početku. Tržištima tog vremena je bila potrebna deregulacija jer su bili preterano regulisani sa velikom ulogom države koja je gušila ekonomiju. Propisivalo se sve i svašta i time sputavalo preduzetništvo. Poreske stope su bile ogromne. Rezultat je bio siromašenje društva, pad zapošljavanja i siromašenje svih njenih građana. Srednje klase. Zbog toga je i došlo do promene. U njenom središtu su bile dve stvari: deregulacija i manji porezi. I pokazalo se da je ovo upravo ono što je društvu tog vremena trebalo.

Vrhunac pozitivnih efekata se osećao devedesetih godina, kada je kao rezultat deregulacije došlo do razvoja ekonomije ovih društava i preko nje i do bogaćenja velike većine građana tih društava. Došlo je i do velikog bogaćenja pojedinaca. Međutim, u kontekstu bogaćenja celog društva, to je pozitivna stvar, jedan od motora razvoja.

U to vreme smo, poneseni ekonomskim uspesima, nastavili sa procesom deregulacije, i počeli da deregulišemo i stvari koje nismo smeli. Npr. bankarski sistem. Tržište sirovinama. Energetika. Još gore od toga, kada su kola krenula nizbrdo, početkom ovog veka, umesto da analiziramo uzroke, pojačavali smo recept sa kraja sedamdesetih: dalja deregulacija i manji porezi za bogate. Ovo je naravno ubrzalo kolaps.

Nije pitanje da li je potrebna regulacija, već koliko je regulacije potrebno. Cilj regulacije je stvaranje uređenog sistema koji promoviše fer tržišnu utakmicu i konkurenciju. Cilj regulacije je efikasno tržište.

Šta je to regulacija? Svaki zakon u nekom društvu je regulacija. Svaki propis.

Počev od krivičnog zakonika koji kaže da ne možete da povredite, ubijete, ukradete, prevarite nekoga bez posledica.

Regulacija je takođe da ne možete da prodajete pokvarenu robu.

Svaka licenca je regulacija.

Regulacija je takođe da ne možete da lečite ljude ako nemate odgovarajuće obrazovanje i državnu licencu.

Regulacija je da ne možete da učite decu ako nemate odgovarajuće obrazovanje i državnu licencu.

Regulacija je takođe da ne možete da budete sudija bez odgovarajućeg obrazovanja.

Regulacija je da ne možete da vozite po trotoaru.

Regulacija je da ne možete da prodajete robu pred ulazom u zgradu.

Regulacija je da postoji katastar.

Sa druge strane, regulacija je i da imate stotine papira i odobrenja da bi napravili malu hidroelektranu, ili vetroelektranu.

Regulacija je da vam za građevinsku dovolu treba godinu dana.

Regulacija je i da lične karte izdaje policija. I da stranci treba da se prijavljuju u policiji.

Regulacija je da postoje putni nalozi.

Regulacija je da postoji nebrojani broj nameta države.

Regulacija je i da kada zaposlite nekoga, oderu vas i od papirologije i od nameta.

Regulacija je da ako hoćete da poslujete legalno kao npr. moler, od zarađenih 280 evra, 100 morate da date državi.

Nije pitanje da li je potrebna regulacija. Jedino pitanje je: kakva je regulacija neophodna. Neophodna za šta? Za efikasno funckonisanje tržišta. Za postojanje uređenog sistema koji će podsticati preduzetništvo, pozitivnu selekciju i konkurenciju. I kroz ekonomski razvoj dovesti do bogaćenja celog društva. Svih njenih građana.

Ne postoji neregulisano tržište. Svako tržište je regulisano. Neka su dobro i pametno regulisana. Neka pogrešno.

Samo efikasno tržište, tržište koje ima dovoljnu ponudu i potražnju, koje ima dovoljnu likvidnost, je zaista tržište. Samo takvo tržište daje odgovor na pitanje cene proizvoda i usluga. Samo takvo tržište efikasno eliminiše arbitražu: besplatan ručak. Na primer: ukoliko bi mogli da pozajmite kapital po stopi koja je manja od stope po kojoj možete da plasirate kapital, uz isti rizik, to bi vam omogućilo da bez žute banke u džepu napravite bogatstvo. Zvuči poznato?

Svako tržište je u konstantnoj potrazi za balansom. Pad potražnje dovodi do pada cene. Rast potražnje do njenog rasta. Rast cene otvara prostor za veći profit. Padom cena, smanjuje se prostor za profit. Kada se otvori prostor za veći profit za neki proizvod ili uslugu, kapital se premešta sa tog tržišta sa manjim profitom na trižišta sa većim profitom. Time dolazi do smanjena ponude na tržištu u padu i povećanja ponude na tržištu u rastu.

A šta ako nema kapitala? Šta kada nema ponude? Šta ako je regulacija takva da nije moguće brzo prebacivati kapital na profitabilne delatnosti? Šta ako uopšte nije moguće investirati u određena tržišta? Šta ako na tržištu vlada monopol koji niko ne suzbija i ne reguliše? Onda imate arbitražu. Besplatan ručak. Država koja omogućava malom broju ljudi da akumuliraju ogromno bogatstvo na štetu društva i svih njegovih građana.

Mit o tržištu koje je rešenje za sva društvena i ekonomska pitanja dolazi do svog kraja. I umreće na isti način kao što je umro socijalizam. Jer tako treba.

Interesanto je da je deregulacija i smanjenje učešća države krivac kako za trenutno stanje na zapadu, tako i za uspeh Kine. U Kini deregulacija i povećanje slobode (na žalost još uvek samo ekonomske slobode) dovodi do ekonomskog buma. Isto kao i u Americi pre 30 godina. Razlika je da se dve zemlje nalaze na dve različite strane krive. Amerika dereguliše ili loše reguliše pogrešne stvari. Kina radi obratno.

Na primer, koja vam je korist od toga što prilikom uzimanja kredita pre par godina niste mogli da odbijete da u ugovoru stoji da banka može da povećava maržu i kamatne stope kako joj padne na pamet. Da li je bila neka druga banka u kojoj ste mogli da dobijete kredit bez toga?

Ako vas prevari neka putnička agencija, imate opciju da se pomirite sa gubitkom i da odete iduće godine u neku drugu agenciju u kojoj vas čeka isto. Itd.

Jedino rešenje je regulacija koja nalaže. Npr. da ne može da postoji putnička agencija koja nema odgovarajuće osiguranje. Ili regulacija koja kaže da banka ne može da menja kamatne stope.

Srbija nema efikasno tržište. Srbija ima gotovo u potpunosti monopolizovano i kartelizovano tržište. Srbija je siromašna kapitalom. Srpska privreda je nelikvidna. Srbija uvozi. Srbija ne proizvodi. Srbija ima ogromnu stopu nezaposlenih. Srbija ima ogromnu javnu potrošnju za snagu svoje ekonomije. Srbija je netransparentna država. Za svoje građane. Srbija je duboko korumpirana država. Srbija ja demokratska partokratija. Srbija je izgubila 250.000 radnih mesta u poslednje 3 godine. U Srbiji umire sektor malih i srednjih preduzeća.

Srbiji treba regulacija za ovako stanje stvari. Ne za neku drugu, željenu Srbiju. Srbiji treba regulacija koja će razbijati monopole, smanjivati javnu potrošnju, smanjivati prostor za korupciju, jačati transparentnost, jačati konkurenciju, promovisati zapošljavanje i proizvodnju. Srbiji treba regulacija koja će dovesti do pozitivne selekcije.

postavite na |

Komentari (113)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

barese 19:00 29.11.2011

Re: Možda bi

kako majke ti
kratak spoj je spoj faze i nule ili više različitih faza,u slučaju kratkog spoja osigurači i prekostrujna zaštita izbacuju kratkospojni dio .

Da, kad postoji regulacija kako se projektuje i odrzava sistem! Kad su zadovoljeni osnovni tehnicki zahtevi!

U suprotnom, ako pregori osigurac, ko mi garantuje da ce patron biti zamenjen ispravnim (nista lakse nego prespojiti osigurac)?

Jedinstvenom sistemu odgovara dobro projektovanje i dobro odrzavanje svakog dela sistema. Ako jedan deo ne radi kako treba, to moze da se odrazi na drugi.

Jinks je to lepo objasnio.

Inace, osiguraci stite sistem od struje kratkog spoja i struje preopterecenja. Zastitni uredjaj diferencijalne struje (ZUDS) stiti coveka.

Saša Radulović 20:57 29.11.2011

Re: Možda bi

Ovo je osnovni razlog zasto struja ne moze da bude roba

Struja jeste roba. Argumenti koje ste naveli su argumenti za to da se radi o jako važnoj robi i sa njenim tržištem treba pažljivo postupati.

I kao za svaku drugu robu, liberizacija tržišta struje bi bila dobra ukoliko ste u stanju da je izvedete u interesu društva. Šta je interes društva? Istinska konkurencija koja dovodi do jeftinije i kvalitetnije struje.

Problem je u tome što niko nije uspeo ovo da izvede. Gde god je pokušano, preraslo je u upravo suprotno: stabilizovani privatni monopoli koji parazitiraju na leđima građana i privrede. Ništa ne investiraju i samo cede profit. Isto je sa svim drugim energentima.

Ključna reč je konkurencija. Bez istinske konkurencije nema ni jeftinijeg ni kvalitetnijeg. Nema investicija u tehnologiju. Ima samo ubiranje profita.

Dobro regulisano tržite postiže upravo to: jaku konkurenciju, investicije u tehnologiju, smanjenje troškova, poboljšanje kvaliteta itd.

Sa druge strane, državne firme su neefikasne, imaju po 30% viška zaposlenih, baš ih briga za kvalitet itd. Svedoci smo toga svaki dan.

Liberalizacija bez pravilne regulacije je budalaština koje je mnoga društva jako mnogo koštala.

Inače, kada smo već kod struje, nju treba da proizvode sami građani u svojim kućama iz obnovljivih izvora.

barese 21:38 29.11.2011

Re: Možda bi

Problem je u tome što niko nije uspeo ovo da izvede. Gde god je pokušano, preraslo je u upravo suprotno: stabilizovani privatni monopoli koji parazitiraju na leđima građana i privrede. Ništa ne investiraju i samo cede profit. Isto je sa svim drugim energentima.

Ključna reč je konkurencija. Bez istinske konkurencije nema ni jeftinijeg ni kvalitetnijeg. Nema investicija u tehnologiju. Ima samo ubiranje profita.

Dobro regulisano tržite postiže upravo to: jaku konkurenciju, investicije u tehnologiju, smanjenje troškova, poboljšanje kvaliteta itd.

Tacno.
Jedino sumnjam da je u slucaju struje uopste moguca dobra regulacija. Ne svidja mi se ni drzavna agencija kao regulator (drzavni sluzbenici su lako potkupljivi) ni privatna unija distributera (pretvara se u oligopol i pomenuto parazitiranje na ledjima privrede).

Naravno, inovativno resenje po pitanju regulacije je uvek dobrodoslo

Jedino ne bih da bas Srbija bude prva koja bi isprobala eventualnu inovativnu regulaciju.

Inače, kada smo već kod struje, nju treba da proizvode sami građani u svojim kućama iz obnovljivih izvora.

Od isplative proizvodnje struje po kucama smo dosta daleko, ali od grejanja vode i grejanja prostorija po kucama ne.
Grejanje strujom i grejanje vode bojlerima je vrlo neefikasno i skupo.
Ovo bi bio ogroman korak, a ostvariv je vec sada.

metrevelic 17:55 30.11.2011

Re: Možda bi

U suprotnom, ako pregori osigurac, ko mi garantuje da ce patron biti zamenjen ispravnim (nista lakse nego prespojiti osigurac)?

Jedinstvenom sistemu odgovara dobro projektovanje i dobro odrzavanje svakog dela sistema. Ako jedan deo ne radi kako treba, to moze da se odrazi na drugi.

Jinks je to lepo objasnio.

Inace, osiguraci stite sistem od struje kratkog spoja i struje preopterecenja. Zastitni uredjaj diferencijalne struje (ZUDS) stiti coveka.

1) osigurač štiti ono ispred ,a ne ono iza seba ( ispred je izvor a iza trošilo)
pa je briga o kvalitetu osigurača briga distributera a ne vas.
2) Nigde nisam spomenuo ZUDS (narodski fidovka) jer ona nema veze sa distribucijom, zemljospoj je normalno stanje distribuciske mreže,
Sinhronizacija na mrežu (sinfaznost) je interes i samog proizvođača jer bi mu u suprotnom u djelu vremena generator radio kao trošilo a ne izvor te bi on gubio profit.
ali ja sam komentarisao vaš stav da kratki spoj u jednoj granii mreže izaziva kratki spoj u drugoj
odnosno ako u nekoj grani X mreže R teži nuli , to če i u nekoj grani Y R TEŽITI nuli , to da je točno bilo bi najveće otkriće u elektrotehnici posle Maksvela. al bojim se da grešite

barese 00:02 01.12.2011

Re: Možda bi

osigurač štiti ono ispred ,a ne ono iza seba ( ispred je izvor a iza trošilo)
pa je briga o kvalitetu osigurača briga distributera a ne vas.

Naravno!
To me i plasi (ako prestane da se radi o jednom sistemu)!

Ne mozete se pretvarati da su grane mreze nezavisne.
Cini mi se da posmatrate jedinstven sistem koji imamo danas, uzimajuci postojece odrzavanje kao aksiom. U izdeljenom sistemu svaki deo tezi da prebaci troskove odrzavanja na druge. To je normalno, ali strada sistem.

naroz 16:22 29.11.2011

Novac u politici

Glavni problem je novac u politici, jer su parlamenti koji donose zakone zavisni od multinacionalnih koorporacija a ne od biraca, pa onda i ne zastupaju interese biraca vec onoga koji ih finasira tokom izbora. Lawrence Lessig ima gomlu predavanja na tu temu, ni jedno bitno pitanje od globalnog zagrevanja, preko copy rights nece se resiti dok se ovo ne resi. On zastupa promenu americkog ustava da bi se otklonila ta zavisnost, resenja su finasiranje stranaka iz budzeta i malih donacija (max 50 ili 100$).
Ovo nije samo ekonomska kriza vec i kriza demokratije, barem u USA. Nekako mi se cini da trenutni sistem u USA nije demokratija.

Saša Radulović 20:43 29.11.2011

Re: Novac u politici

Glavni problem je novac u politici, jer su parlamenti koji donose zakone zavisni od multinacionalnih koorporacija a ne od biraca, pa onda i ne zastupaju interese biraca vec onoga koji ih finasira tokom izbora

Upravo tako. Korporacije su privatizovale demokratiju. Bolje rečeno imamo private public partnership u kome je public izvukao najdeblji mogući kraj.

domazetovic.andrej 21:14 29.11.2011

Liberalni kapitalizam

Strpljivo procitah i tekst i komentare pa moram da se ukljucim jer se uporno ponavlja mantra da je LIBERALNI kapitalizam mrtav, neodrziv, kriv za krizu, a stalno se zaboravlja da bez HARD money (novca sa cvrstom podlogom) i full-reserve banking NEMA liberalnog kapitalizma.

Nemoguce je imati rast money supply koji smo imali od 2. Sv. rata do danas a nemati probleme. I nisu krivi ni fondovi, ni banke, ni potrosaci. Kada se novac generise 'out of thin air' imate problem da isuvise mnogo kapitala juri jako malo kvalitetnih projekata u koje da investira. I onda se stvaraju baloncici koji pucaju, misalokacije, spekulacije. Novac je prejeftin i veliki igraci 'tresu' sistem kockajuci se...

Nema ni govora o liberalnom kapitalizmu kada imate monopolizovano trziste kredita i monopol na emisiju novca.

---
Sto se tice drugog dela, problem je i u zombijima - glasacima koji ocekuju rucak za dzabe...

"A democracy is always temporary in nature; it simply cannot exist as a permanent form of government. A democracy will continue to exist up until the time that voters discover that they can vote themselves generous gifts from the public treasury. From that moment on, the majority always votes for the candidates who promise the most benefits from the public treasury, with the result that every democracy will finally collapse due to loose fiscal policy..."

Alexander Fraser Tytler, Scottish lawyer and writer, 1770

Saša Radulović 19:04 04.12.2011

Re: Liberalni kapitalizam

jer se uporno ponavlja mantra da je LIBERALNI kapitalizam mrtav, neodrziv, kriv za krizu, a stalno se zaboravlja da bez HARD money (novca sa cvrstom podlogom) i full-reserve banking NEMA liberalnog kapitalizma

Nigde u tekstu toga nema. Ja verujem u liberalni kapitalizam. Tekst je o mitu o neregulisanom tržištu.

A democracy is always temporary in nature

Mislim stvaaarno.

Out of Beirut 23:22 29.11.2011

Mit o trzistu i regulacija

Ja ne mogu da procitam 6 strana komentara, samo cu pomenuti pravi mit o trzistu i regulaciji:

taj da je od 1980 upraznjavana deregulacija trzista.

Pogledajte na cinjenice i slozicete se da svetom nije zavladala deregulacija, vec striktno drzavno privilegovanje najmocnijih klika klanova, i prepustanje ostalih surovim zakonima opstanka. Vlada stroga regulacija mnogo cega sto je nebitno, kao npr. igranje i pevanje na nekom javnom mestu; a deregulacija kulturnog djubreta.

Stari dijalog izmedju ekonomske regulacije i liberalizacije je iskoriscen kao maska. To je prilicno lukavo. Kad se ljudi pobune, a oni ce to svakako, pobunice se poput Yosemite Sam-a protiv onoga na cemu se mocni verbalno zalazhu, tj protiv trzista. I zato ce odbiti liberalizaciju tamo gde je korisna.

naroz 23:43 29.11.2011

Re: Mit o trzistu i regulacija

Pogledajte na cinjenice i slozicete se da svetom nije zavladala deregulacija

A sta je onda ukidanje Glass–Steagall Act-a
javascript:;

Commodity Futures Modernization Act of 2000
ili
pogledajte te cinjenice

immobil 19:30 30.11.2011

Prica, mesija i rad

Ne treba nama nikakva regulacija. Grešite.

Srbija već dugo stoji na raskršću. Politička elita je potpuno bezdarna, rekao bih podprosečna. Zapravo grupa koju drži šićardžijski interes.

Srbija ima tri mogućnosti

1. Da dugo raspravljamo hoćemo li u EU ili ne, Nato ili ne, ko je kriv, kako dalje, Kosovo ili EU, zašto je propao socijalizam, kakva je budućnost kapitalizma i sl. Trema ima napretek...

2. Čekamo mesiju. Možda i dođe. Bio je jedan predstavljao se ko mesija al je ispalo da nije, pa onda drugi i tako mesije stoje u nizu.

3. počnemo da radimo na sebi i svom okruženju.

Naša politička elita nema interesa da se stanje promeni. Njima je lepo. Zato predlažu prve dve opcije iz dva razloga

a. Ako bi počeli da radimo stanje bi se promenilo a to njima ne odgovara.

b. Nije popularno predložiti nekom da zasuče rukave. Lakše je predložiti šarenu lažu, jest da kratko traje ali ipak prija.

metrevelic 22:32 30.11.2011

Re: Prica, mesija i rad

svaki put kad pomislite da bi se nešto moglo regulirat,sjetit se kakav su ološ naši političari i svatit će te da što manje regulacije,manje mjesta za korupciju.da im se da regulacija pjeska u sahari nestalo bi ga. Hrvati kažu da je Ivo sanader pokrao i čaka norisa. pa sad vidite