Поштовани господине Стефановићу,
ових дана ми се, после читања изјаве за медије да је у програму РТС-а дошло до бруталног вређања Премијера, по глави врзма једно питање на које Ви можете да ми дате одговор: шта сам ја Вама урадио да ме сматрате бруталном увредом?
У сопственим преиспитивањима, како бих покушао сам да дођем до одговора, питао сам се да ли сам неког Вашег убио, да ли сам Вас или неког Вашег опљачкао или силовао, да ли сам Вама или неком Вашем потурао наркотике, да ли сам Вас или неког Вашег икако повредио или обешчастио...
Пошто, од људи које познајем, нико није из Ваше околине, бар колико је мени познато, а Вас не познајем лично, волео бих да ми кажете, да ми скренете пажњу, да ми освестите моје поступке којима сам ја Вас или неког Вама блиског повредио. Или било који мој погрешан поступак, којим сам повредио било кога, а да је Вама познат. Ако сам крив према Вама, волео бих да ми дате одговор на моје питање како бих могао да Вас замолим за опроштај, онај искрени, који произлази из схватања сопствене грешке.
Значило би ако бисте могли да ми кажете шта је то што могу да урадим да бисте ме сматрали бићем достојног Човека. Чиме бих могао да заслужим да замените своје схватање мене као бруталне увреде и напада, за схватање мене као људко биће? Волео бих да се распитате о мени, да се упознате са мојим настојањима да се живот, у окружењу са којим сам ја у додиру, унапреди, а и на блогу пишем како бих са другима поделио резултате својих талената, и да ми дате савет, шта бих још могао да урадим боље и тиме код Вас заслужим статус човека?
Имам још два питања. После ове изјаве, лакше ћемо за нас маторе, ми ћемо лакше наћи начин да ту изјаву рационализујемо, али та изјава много теже пада хиљадама тинејџера које тек чека да развију психичке механизме да се одбране од психичког насиља које спроводи ова изјава. Како су показала најновија истраживања, мозак доживљава преобликовање у пубертету, и мозгови хиљаде тинејџера ће бити обликовани и под утицајем ове изјаве.
Како објаснити четрнаестогодишњаку, који се нашао у расцепу између својих хормона и статуса који му је наменила изјава да је он увреда за другог човека? Како залечити психичку повреду којом је та изјава међу младима додатно појачала осећај тескобе, безизлазности и потребу за антидепресивима, којом је додатно појачала суицидалне идеје код њих, којом је повећала напрслине у њиховим идентитетима? Шта рећи једном шеснаестогодишњаку коме је та изјава нож у личност?
Имам још једно питање. Како нам је психологија показала, изјаве ауторитета имају пресудан утицај на понашање појединца. Ова изјава промовише културу у којој је неко унутрашње својство довољно да се одреди статус у друштву и однос друштва према појединцу. Таква култура пружа основу да појединац добије осећај да је довољно то што има неко својство (нпр. што је хетеросексуалац или Србин), па да му буде опроштено ако неки други свој порив спроведе у акцију, нпр. силовање или разбијање радњи. Како се борити против такве културе у којој постоји било шта што прави осећај покрића за сопствени злочин?
Ја верујем да је садржај ове изјаве остао у другом плану, иза јаких емоција које смо сви проживљавали током поприлично интензивних, а згуснутих догађаја у протекле две-три недеље. Волео бих када би пред јавношћу освануло извињење свима којима је та изјава направила психички терет. Ја се, свакако, извињавам Вама ако Вам је наслов овог блога зазвучао увредљиво, јер је мање важно шта су моје намере и шта сам ја хтео да кажем, већ је једино важно како сте се Ви осећали после мојих речи. Зато, извињење.