На изборима одржаним марта 2014. године листа СНС-а добила је преко 1,7 милиона гласова тј преко 48% и освојила 158 мандата (135 је СНС а остатак је припао придруженим члановима). Непуне 2 године после тога премијер ове већине, са скоро апсолутном влашћу коју има изгледа не зна шта ће па се опет врти прича о превременим изборима (и последњи су били превремени). То што неко из опозиције жели привремене изборе јасно је. Добар део политичког спектра (онај усмерен ка истоку више него ка европским интеграцијама) је потпуно ван парламента. Позиција осталих странака опозиције није баш завидна, непрекидна цепања, реорганизације, стварање нових понуда своју праву проверу може имати само на изборима.
Али зашто би превремене изборе тражио неко ко већ има 126+ у парламенту?
Вучић у суштини очајнички тражи начин да се врати у удобност опозиције. Тамо је сигурно за оно за шта је способан; добацивање популистичких решења, непримењивих у пракси уз потпуно одсуство било какве одговорност, а ако си "довољно јак" опет ниси предалеко од неких извора финансија за удобан живот. Све оно што је његов учитељ, Шешељ, врло добро знао током деведесетих - бити близу али увек оставити простора да неко други буде одговоран. Дакле, не видим други разлог за расписивања избора осим позва гласачима да га смене. Што се мене тиче никаквих проблема немам да свом премијеру жељу испуним.
(текст писан неких сат времена пре драматично најављиване конференције за штампу на којој се очекује најава ванредних избора (а ја се потајно надам и имену које ће мењати Гашића и одрицање од Стефановића који се залетео у слободном тумачењу овлашћења полиције))