Jadus i bedus

Svetska ekonomska. Konacno i nas nesto svetsko da zadesi, a da ne bude svetski rat. Gostuje Madona, odrzava se Univerzijada, dobijamo nove tri milijarde od MMF-a. A meni baba danas dala dve hiljade…da mi se nadje…

Kako posteno ziveti u ovoj zemlji? Mislim, stvarno ziveti, ne zivotariti. Radis osam sati dnevno, pet do sest dana u nedelji, pa prevoz i tobli obrok…i opet ne mozes da povezes kraj sa krajem. Plata se istopi do petnaestog, a onda…koske i kacamak, najgora krdza i tako to. U pomoc zovem Mandraka i Koperfilda, ali i oni nemocno gledaju u odnos mojih primanja i izdataka.

Sa sastanka top menadzmenta moje firme stigla je dobra vest. Ove godine nam nece smanjivati plate, jer smo pokazali sjajne rezultate. Hvala im. Mada, i nisam se toliko plasio, pa ne mogu da mi smanje platu ispod republickog minimalca. Bar mislim, nisam doduse citao ona sitna slova kad sam potpisivao ugovor o radu.

Iz banke zovu svaki dan. Brat se vec navikao, vise ni ne navija budilnik, bude ga tacno u pola deset. Cak mu i odgovara. Onda zovu mene na mobilni, ja vazda nedostupan…za njih. A ne znam sto su toliko dosadni, pa kasnim samo tri rate sa kreditom. Ima tu jedna zanimljiva stvar…kada sam podizao kredit, rata je bila manja od trecine plate…sad dostize skoro polovinu. Za godinu dana cu izgleda primati platu, i odmah je prosledjivati u zelenasku banku sa sve one dve hiljade sto dobijem od babe da mi se nadje…

U Vukov park uvode besplatan bezicni internet. To me raduje…sad ce lepo vreme, ja lapic topic pod misku i na klupicu…uzivancija celo leto. Pa cu do jeseni valjda da skupim tih deset hiljada sto dugujem za net i kablovsku televiziju.

I tako…vesela ova dve hiljade deveta. A tek je pocela. Ako se po jutru dan poznaje…nek nam je Svevisnji u pomoci…