Stvaranje lepote ... Nicotinea tabacum i onda ekolozi nadobudni ... i jednostrani ...

Nicotiana tabacus i rustica, biljke su deo planetarnog eko sistema i postoje zato što je to neophodno, od njih zavisi opstanak i nekih crva koji su hrana za neke ptice, svet sada to zabranjuje, ukida i proglašava opasnim za planetu a gubi se mogućnost da lula mira preuzeta od Apača bude i dalje poziv na miroljublje umesto unija ili pristupanja globalnom poretku i raznim bezbedonosnim štitovima. Proglašena je zlom, a svakako je bolje kao što je bilo odvajkada da se mir ustanovljuje pušenjem lule između dva čoveka (‘ajde, može i lepši pol ...) pa evo nekoliko nostalgičnih slikica. Ne pušenja radi, več kao podsećanje na nepromišljeni atak na planetarnu botaniku.

 Toliku lepotu da ugase, gde će im duša ... ! A Vinston se u grobu prevrće ...

Želim da verujem da Aleksandar Vučić, trenutno najpopularniji domaći političar i šef najjače stranke vlasti, nije naredio svom partijskom kolegi da dan pred lokalne izbore u Vrbasu privodi u prostorije stranke opozicione aktiviste i tamo ih šamara.

Takođe, želim da verujem da najmoćnija politička figura nije tražila od Vulina da ide na Kosovo i tamo vrši segregaciju Srba na dobre i loše, podobne i nepodobne, patriote i izdajnike Srbije.

Reglaža duše

Gost u studiju bio je gospodin Duško Lesendrić, pesnik, koji mi je u posveti svoje knjige prvenca "Stihom protiv ludila" napisao:

"DA DOBRO POBEDI ZLO! Postoje i neki drugi rudari u Kolubari."

 Kada sam bio mali, nisam ni znao da imam posebne potrebe. Kako sam to otkrio? Tako što su mi drugi ljudi govorili da sam drugačiji i da je to problem. Istina. Bilo mi je veoma teško da se ponašam kao normalna osoba, pa čak i sada ja na umem da vodim pravi razgovor.

Nedavno je u Gardijanu izašao sjajan članak - intervju sa Dejvidom Mičelom koji je prevo knjigu Zašto skačem, a koju je napisao trinaestogodičnji Japanac Naoki Higashida koji ima autizam.
Dejvid kaže da mu je knjiga veoma pomogla u tome da bolje razume svog sina. Meni su pomogla oba tekst, i intervju sa Dejvidom, čija je većina rečenica kao da sam ih sama pisala, i delovi iz knjige koji su objavljeni u Gardijanu. Nadam se da ću uskoro imati priliku da pročitam celu knjigu, a bilo bi divno kada bi je neko objavio i na srpskom.
Snežana Lazarević se potrudila da ovaj tekst iz Gardijana prevede, a ja želim da ga podelim sa vama. Oba su dugačka, pa ću ih radi bolje preglednosti i lakšeg čitanja objaviti kao dva zasebna bloga.

 Kako sam učio da živim sa autizmom svog sina - David Mitchell

 pretumbam sve stvari,

spopadnem ormane i credence,

opljačkam ostave i usput pojedem bombone,

isprevrćem džepove

a novčanika nigde.

o, Bože, kažem

o, Bože, uzmi me!

Почео сам са жељом да разговарам са мртвима.

 Стивен Гринблат

Најновија драма Биљане Србљановић Мали ми је овај гроб својевсрсни је разговор ауторке са мртвима – учесницима Сарајевског атентата 1914. Драма у два дела приказује ликове Гаврила Принципа, Недељка Чабриновића, Данила и Љубице Илић и Драгутина Димитријевића Аписа, који проговарају гласовима наших савременика о најнапетијим историјским тренуцима српке историје с почетка 20. и 21. века.

Ende, nema više. HP klub je u komi već 4 mjeseca, a izgleda da je donešen i sudski nalog da se iskopča sa aparata. Možda, jednom, a možda i već uskoro, vaskrsne na nekoj drugoj adresi, ali u ovoj inkarnaciji i u ovim prostorijama gdje smo rezidentovali  tolike zime i godine, i gdje smo se  osjećalii kao kod kuće, a čiji nam je šank predstavljao centar svemira, više ga biti neće ...

Želim, još jednom, da se zahvalim svim ovdašnjim blogerima  na podršci u našoj  borbi kojom smo tada, na kratko, odbranili svoje mjesto na drugačijost.

 Ok, neću sad da bedačim i  lamentiram nad lijepom mi prošlošću, već ću, naprotiv, da se prerušim u dj-a izbijele i puštam malo od muzike karakteristične za to neko vrijeme:

Dan sesti i sedmi, 11/12. oktobar

*

Buđenje s pogledom na Himalaje. Kroz prozor koji gleda na jug vidim masiv Anapurna a kad otvorim vrata na suprotnoj strani sobe, ugledam strme litice Čula Himalaja, visoke oko šest i po hiljada metara. Na toj slici, one su u pozadini, dok se u prvom planu nalazi zid od mrkih cigala obrastao u puzavice sa cvetovima jarkih boja. Uzgaja ih gazdarica hostela u maloj bašti unutrašnjeg dvorišta. Taj kontrast između roze, lila, žutih i crvenih latica duž zida iza kojeg su bleštavo bele planine deluje nestvarno kao u scenografiji za film po nekoj bajci. Juče mi se prvi put javio taj osećaj da sve ovo zapravo nije stvarno i, evo ga, gde me ponovo obuzima kako sam otvorila oči.

Ne bih ja sad nesto tupila kad ima onih koji su to lepo objasnili. Evo:

Dan peti, 10. oktobar

*

Za razliku od prethodnih dana kada sam mahom gurala od ujutru do kasnih popodnevnih sati da bih tek predveče naišla na deonice kojima mogu da vozim, današnji dan počeo je skoro pet kilometara dugim spustom. Put je veoma dobar, zemljani, bez kamenja koje izviruje na sve strane, bez džombi i rupa.

Rano je i prohladno. Kada dunem, u vazduhu ostaje beli trag. S moje leve strane, iza prvih planina koje mi se čine nadohvat ruke, izviruju snežni vrhovi Anapurna Himalaja. Najviši pripada Anapurni II, špicast je i po obliku me neodoljivo podseća na Očnjak na Prokletijama, samo što je od njega viši za oko 6.000 metara.

NIije teško zaključiti da je relativizacija dobra i zla, kao dominantna filozofska misao od antike do Spinoze, sa izuzetkom Kanta, postepeno prerasla u prihvatanje zla kao kosmičke nužnosti i zamajca istorije, pa do otvorenog veličanja zla kod Ničea.... ako je filozofija bistro oko sveta i so ljudske misli, onda i sami vidite u kakvom svetu živimo.          

било каква подела у смислу "подржати или не подржати (мере), питање је сад" је бесмислена.