Sa zadovoljstvom i uz odobrenje autora, u celosti prenosim tekst g. Nebojše Katića u kome analizira ekonomske mere štednje Vlade Srbije. Nune

Gost autor: Nebojša Katić, poslovni konsultant, London

U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama - o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će se uzimati jeftini krediti i kako će se unaprediti poslovni ambijent. Naivniji deo javnog mnjenja je ovaj paket nazvao tektonskim promenama.

    Nikad kraja putovanju od skoro šezdeset  godina uz osećaj da to putovanje  traje mnogo duže i od mnogo pre nego što su me napravili majka i otac u kući od kamenja između kojih je bura razvejavala dosadu i sunčeva svetlost pripomagala zametanju i odmetanju. Kažu da je sve započelo u Vrlaniji, starom mlinu,  u vodi koja je davala  hranu i bila hrana, kada su  devojčica i  dečak izazivali sudbinu, devojčica se okliznula i pala u dubinu , a  zahvaljujući dečaku i svojoj bujnoj kovrdžavoj riđoj kosi bistra   dubina ju je odbacila na površinu. Ovce  nisu bile svesne da su mogle da ostanu bez  mlađane čobanice. Smreke su se nasmejale, bajami razigrali, smokve razduševile....

2042 je godina. Napunio sam 96 godina i otišao s vašeg i mog sveta i života. Pitate se kako, na koji način, kojim putem, sredstvom... se javljam. Pitate se, pitate! Komplikovano je da biste shvatili pa ću pojednostaviti. Ja ustvari nigde nisam otišao, postao sam deo sveobuhvatne i beskrajne kosmičke energije. I nigde sam i svuda. Nigde u smislu da nisam u Raju ili Paklu, Edenu, Džehennemu ili Džennetu, Valhalli...ništa od toga, postojim ali nemam telo, vizuelni oblik, nevidljiv sam a ipak jesam!

 I, evo ih, stižu nam stari poznanici - Džilovi! 

  SAVEZNIŠTVO

Ne mogavši više da izdrži to što sedi besposlen u zasedi, car otvori direktan kanal za komunikaciju sa zapovednikom Džilova iako je tako reskirao da se otkrije položaj i namera njegove zašite.

- Komandante Kruk, zakleti branioče prostora pod slavnom džilovskom civlizacijom, šta se to dešava na vašoj teritoriji? Imamo informacije da nam sa vaše teritorije dolaze neprijatelji koji nemilosrdno, već duže vreme napadaju i vas. Mi smo okupili našu flotu da ih junački dočekamo, međutim, koliko vidimo, oni prilično kasne. Šta se tamo kod vas događa? Da li su vaše neustrašive kosmičke snage, slavne u celom univerzumu, do nogu potukle trokrake gadove, ili su prokletnici udarili na neku drugu stranu, pa će na nas napasti na drugom mestu? - izrecitova Geltazar kada se na holovizoru pojavila krupna kosmata glava trenutnog džilovskog vladara, mada mu se stomak okretao zbog ljigavosti u koju je morao biti uvijen diplomatski govor sa tim okrutnim divljacima.

                                                        Sex must always be great, otherwise don't bother 

Ja podržavam sadašnje ekonomske mere Vlade Republike Srbije. Stopostotno.

Ujedno, unapred šaljem čestitke trojci Vučić-Krstić-Radulović, u njihovim naporima da reformišu finansije i privredu u ovoj mnogo osiromašenoj zemlji.  

Smatram ispravnim to što kažu da su najavljene mere, posebno one koje treba da doprinesu uštedama, ali i uvođenju reda u javnim finansijama - „sečenja tupim noževima", a da će oštriji rezovi tek doći.

 (ružan san ili neuspjela metafora)

Iskreno verujem da su srpski lekari najveće patriote u zemlji. Kako drugačine nazvati ljude koji odbijaju desetostruko veće plate u inostranstvu samo zato što osećaju dužnost da svoju stručnost i požrtvovanost stave na raspolaganje svojoj zemlji?

Konkretno mi padaju na pamet lekari iz ORL klinike iz Novog Sada, svi vrhunski stručnjaci, a uz to svi odreda toliko ljubazni i požrtvovani  da su meni vratili veru u ljudsku dobrotu. Znam sa sigurnošču da mesečno zarade između 60 i 70.000 dinara, sa sve noćnim dežurstvima. Naravno da im tih nekoliko stotina dinara koje će im biti oduzete na osnovu novog genijalnog poreza neće puno faliti, ali sam siguran da je to pljuvanje na sav njihov trud, rad i znanje.

I videh i čuh gluposti svakojake, ali da "štediš" tako što će 700 hiljada zaposlenih u javnom sektoru biti efektivno uskraćeno za par stotina dinara od svoje plate koja je u proseku 30% veća nego što za te izdatke ima sredstava u državnom budžetu, a da istovremeno podigneš porez na osnovne životne namirnice i da za IT proizvode povećaš porez sa 8 na 20% - to može samo kamikaza. Laza.

Muka mi je od svega ovde. Od dnevnopolitickih tema kojima se svi bave, prepricavaju i komentarisu. Nikada mi lepse u zivotu nije bilo nego kada sam prestao da pratim politiku, i zalosno moram da priznam da me to polako popusta. Ocigledno sam predugo opet u Srbiji pa je to nekako i normalno.. tako bar kazu svi oko mene.

NE! To nije normalno, izvinite! 

Kada odes daleko od svoje zemlje, pa kada te tamo pitaju kako je bilo odrastati pod bombama a ti kazes da je bilo "normalno" pa kada vidis njihove poglede tek onda shvatis da to NIJE nimalo normalno...

veća slika je ovde

U Novom Sadu u samo tri poslednja dana dogodilo se sledeće:
- policajac „privatno" zaposlen kao obezbeđenje u jednom lokalu ubio je drugog policajca, takođe „privatno" zaposlenog na poslovima obezbeđenja u istom tom lokalu
- u kontejneru pronađena je mrtvorođena beba uvijena u najlon kesu
- šesnaestogodišnji dečak verbalno je napadnut a potom i pretučen u gradskom prevozu samo zato što je mađarske nacionalnosti
- u najužem gradskom jezgru srušila se zgrada koja se nalazi pod zaštitom države i umalo pobila prolaznike

Ovdašnji „mediji" ove događaje po običaju iskoristili su da brže-bolje pod odrednicama „skandalozno, strašno, užasno, i tsl." pokušaju da povećaju vlastitie tiraže. Opozicija je, očekivano, optužila vlast kao krivu/odgovornu za sve navedeno. Vlast, s druge strane, konstatovala da je neposredan uzrok navednog upravo u dojučerašnjoj neodgovornoj vladavini današnje opozicije... i tome slično... i tako dalje... i tako u beskraj...

Autor: Rodoljub Šabić

Pod naslovom „Bizarna igra smrti" u medijima je preneta vest da je u Novom Sadu hicem iz pištolja ubijen policajac A.S. Ubio ga je njegov kolega M.R. vitlajući pištoljem u neverovatnoj pijanoj igri u lokalu u kome su, van svog radnog vremena, trebali da budu nekakvo obezbeđenje.
Vest je šokantna sama po sebi. Međutim, možda još šokantnije su informacije koje su nakon ubistva počele da se pojavljuju i u medijima. Npr. informacije o tome da je M.R. i ranije praktikovao ovakve igre, da je uživao u njima - „bilo mu je smešno kako se ljudi uplaše kad im oružje uperi u glavu".

Dan treći, 8. oktobar

Nisam sama!

Od ranog jutra, kakao sam napustila Sjange, sustižem planinare na nizbrdicama a onda me oni pretiču na usponima. Ne prođem ni pored jedne grupe a da me neko nešto ne upita i ne zaustavi nakratko, ili krene sa mnom uporedo. Svakoga zanima otkuda biciklista na ovoj ruti i da li ću voziti preko Thorunga La prevoja. Kad im odgovorim da putujem više od dve godine biciklom i da nameravam da pređem preko tog pasa jer znam da je moguće, da su i drugi biciklisti to uspeli, iskreno mi čestitaju na odvažnosti. 

U jednoj od grupa upoznajem Kanađanku koja je pre četiri godine putovala biciklom od Engleske do Indije – takođe sama.

LINK