Елон Муск. Човек који је покренуо Pay Pal, Tesla Motors, SpaceX,... 

Човек којем ништа није тешко, који све време прича у својим мултимилионским пословима и инвестицијама, а да ниједном није поменуо - ПРОФИТ!

29.06. 2013. 

Prvo pa... nije muško! Prvu svirku, prvog dana turneje po ne-turističkim mestima, koja će trajati oko 2 nedelje, prekinuo mi je jak pljusak: svirao sam 2:45, a mog'o sam 'ladno još 2 sata (šteta, subota je). Inače, imam iskustva u proceni kada će tačno da počne da pada kiša. Ono, slušam gromove i gledam munje na nebu, pa sviram do poslednjeg momenta, imajući u vidu da mi treba par minuta za brzinsko pakovanje i još nekoliko za bežaniju do kombija.

Ovoga puta sam se preračunao za oko 1 minut, pa sam od radnog mesta do svoje "kuće putujuće" doooobro

U Vašingtonu se može posetiti bilo koja institucija od Kapitol Hila, Bele kuće i Pentagona, pa do Vrhovnog suda i Federalnog tužilaštva, potrebno je samo podneti zahtev i čekati odobrenje. Međutim, ja nisam imao vremena za čekanje. Zato sam od mog kolege Larija Ficdžeralda novinara Posta, pozajmio njegovu karticu sa  akreditacijom i bez problema ušao u zgradu Vrhovnog

Urbanistički plan ima zadatak da unapredi prostor i učini ga boljim za život građana. Zato je institucija javnog uvida, participacija građana i mogućnost primedbovanja na viđeno delo urbanističara demokratski čin. Uređenje urbanog prostora bez toga nije validno, priznaje i država. Postoji niz pravila i propisa koji regulišu proceduru izrade plana gde je posebno istaknuta uloga građana kao budućih korisnika prostora kojim se plan bavi. Naime, bez njihovog uvida u plan nije moguće da bude usvojen.  

To zaista dobro zvuči ali ipak, vlast celu stvar svodi zaista samo na uvid, marginalizuje participaciju građana u toj proceduri. Razlog? Da bi sebi (vlasti) pribavila i proširila ingerencije i uticaj i moć i da bi zaštitila svoj interes ali i moguće učešće u rabotama sa raznim investitorima a sve to mogu građani da poremete svojim aktivnim učešćem. To je postala konstanta koja traje bez obzira na sve  promene koje behu od onog rata zvanog Drugi svetski.

Sigurno je da ima važnijih stvari. Samo ja više ne mogu. Svakog dana na svakom veb portalu koji otvorim bar u tri naslova dreždi Vučić, a ostalih 5 na naslovnoj su pucnjave, taoci, saobraćajke i pevaljke. Tibet, Egipat, par desetina mrtvih. Avganistan, Irak, Nigeriju, Siriju ili Somaliju, par destina na dnevnoj bazi, ma ko to još broji i čita. Osim ako nije  fotoreporter naše gore list pa da nam iz prve ruke prepriča kako je skakao od jednog do drugog mrtvaca, kadrirao ranjenike i gledaoda bude dobro osvetljenje dečice koja protrčavaju. Aman, bre, fuj.

Bez imalo poštovanja prema mukama naših ministara da nas spasu iz ove bede u koju su nas gurnuli, meni pažnju u vestima privukoše neke sasvim druge stvari. Šta ću kad sam jedan nedisciplinovan građanin bez imalo empatije za njihove stomačne i ine tregobe.

* vidjeti pod crossover ;)

 Petrovgrad, 1890. godina, na času latinskog jezika, jedan učenik 2. razreda gimnazije, krišom čita pod-klupom-izvučenu knjigu. Reklo bi se – klasična scena, gotovo arhetipska. No, ovaj put nije u pitanju nikakakvo lascivno štivo, niti pustolovni roman Aleksandra Dime, koji su u to vrijeme bili jako popularni među njegovim vršnjacima. U pitanju je udžbenik iz Fizike.

UPDATE 

Ludilo od Vučićeve i Krstićeve matematike: zbog neophodnih mera štednje, plate u javnom sektoru, koje su veće za 30 odsto od plata u privatnom sektoru, biće smanjene za 20 i 25 odsto i to samo na na one iznose koji prelaze 60 odnosno 100 hiljada dinara. U prevodu: ako plata nekog zaposlenog u javnom sektoru iznosi 62 hiljade dinara, biće oporezovano samo 2000 dinara, pa će tako plata umesto 62 hiljade ubuduće iznositi 61.600 dinara. To znači da "reformatori" sa univerziteta Šešelj/Jejl nameravaju da nas "oporave" tako što će nas i dalje držati u minusu, proizvodnjom novog deficita i novim zaduživanjima. Fenomenalno! Genijalno poput slogana "štedite kupujući".

KUKU & LELE!

S pravom stručnjaci i sindikalci upozoravaju da su predložene mere samo predah radi vraćanja pristiglih rata kredita i kamata, a ujedno i šansa za uzimanje novih zajmova. Dakle, i dalje na delu imamo onu staru srpsku: seci uši, krpi dupe!

"Mislim da je to jedno mnogo složenije pitanje od: da ili ne, i da ima veze sa odnosom Srba na Kosovu i Vlade u Beogradu, i da je taj odnos bez te simbiotičke veze sa Vladom, nije moguće sačuvati srpski život (živalj?) na Kosovu i mislim da to pitanje koje ste postavili, ipak zavređuje jednu malo dublju diskusiju."

E super.

LINK

Mizoginija je mržnja i omalovažavanje žena na nivou predrasuda. U ovom slučaju imamo omalovažavanje žena, jer biti žena je manje vredno nego biti muškarac. Reklama šalje poruku budi muško, nemoj biti žensko!

Dan drugi, 7. oktobar

„Ono što je za zapadnog turistu egzotika, za lokalce je surova svakodnevica“ – ta misao me ne napušta sve vreme vožnje do grada.

Sa vlasnikom hostela u kojem sam odsela, krenula sam natrag u Bešišeher da kupim paknove za bicikl. Pogodili smo se da me vozi svojim džipom za petsto rupija (pet dolara) u jednom smeru. Najpre je tražio sedamsto, ali je nakon kraćeg cenjkanja spustio cenu. No, meni se i dalje čini previsokom.

„Put je naporan“, kaže. „Treba dva i po sata do grada.“

“Najsrećniji je onaj čovjek koji je učinio srećnima najviše drugih ljudi”, reče čuveni filozof. Narodski rečeno, svaki normalan čovek je srećan kad nekoga učini srećnim,i ako se tako ponaša celog života onda učini srećnim mnogo ljudi. Može i da se kaže da je srećan onaj narod ili ono društvo u kome se što veći broj ljudi ponaša tako da druge čini srećnim.

Živimo u vremenu koje je iz mnogobrojnih razloga teško , puno nasilja, kriminala, ubistava, huliganstva, o maloletničkog siledžijstva, ali i u vremenu u kome takva ponašanja zauzimaju naslovne stranice tabloida, prve minute u TV dnevnicima.

Svakako , postoje i postojaće ljudi koji žive na nesreći drugih , kojima unesrećiti ili naneti zlo drugima predstavlja, po njihovom (ne) moralnom shvatanju svakodnevni život ,  jer , Bože moj, svako se bori za sebe a čovek je čoveku vuk.S druge strane, procesuiranje počinilaca takvih dela je trapavo, sporo, blago i uz neprimerne i nemoralne pritiske na sudije.Pa nije ni čudo da počinioci takvih dela nešto i nemaju straha od kazni a pojavljivanje na naslovnim stranama im dođe kao  reklama.Uprkos svemu, ima mnogo divnih ljudi, mnogo primera ljubaznosti,pristojnosti,  humanosti i takvih primera gde se ljudi pokažu kao ljudi. Nažalost , to izgleda medijima , posebno ne novinama, nije atraktivno za naslovne strane.

A evo jedne priče koja zaslužuje da barem ovde bude objavljena, kad već nije na  naslovnim stranama novina:

„Taksista usrećio staricu na trenutak, možda poslednji put u životu"

Nakon 5. oktobra i nakon decembarskih republičkih izbora 2000. godine jedan od prvih poslova je bilo uspostavljanje novog poreskog sistema Republike Srbije. Već u aprilu 2001. godine su doneti novi poreski zakoni, prvi, 01.04.2001., je stupio na snagu Zakon o akcizama, za njim i Zakon o porezima na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit preduzeća (koji su doduše počeli da se primenjuju tek od 1. juna 2001.), dok su Zakon o porezima na imovinu i Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara stupili na snagu 28.04.2001. godine. Malo smo duže čekali Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (donet je krajem 2002. i stupio na snagu 01.01.2003), a poreska reforma je zaokružena 2004. godine donošenjem Zakona o PDV, Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja i Zakona o fiskalnim kasama. Za poreski sistem uspostavljen ovim zakonima se objektivno može reći da je naklonjen bogatim ljudima.

Ovo je prekoredni blog, zapravo biće ih više u naredne dve-tri nedelje. Razlog je taj što krećem na turu po Himalajima, koja je posebna tura u okviru ovog mog putovanja -- najozbiljnija, najteža i najizazovnija do sada.

Reč je o Anapurna kružnoj ruti koja je klasična trekerska ruta po Himalajima. Njome se može biciklirati otprilike 300-400 km, zavisno od toga gde je start i cilj.