Mala Mama:

                Srbija je sjajna zemlja. Ima divne pravilnike.
                U okviru svih postojećih zakona.

Iz štampe je izašlo treće izdanje izdanje knjige „Ale i bauci“ A. Peragraša (izdavač Dosije studio). Kao što je već rečeno u prvom delu, u pitanju je reprint posebnog primerka drugog izdanja (2002) koji je slučajno pronađen, pre nekoliko godina u lagumima beogradske tvrđave  i koji je po svemu sudeći pripadao jednom vampiru! U prilogu fotografija vampirovog boravišta, mesto nalaza knjige. Uz saglasnost A. Peragraša, ekskluzivno prenosim drugi deo donekle skraćenog predgovora:

Sam Frojd kaže «Izgleda da je zaista neophodno da uništimo neku drugu osobu, da ne bi uništili sebe, da bi se zaštitili od težnje za samouništenjem. Zaista strašno saznanje». Frojd je došao do tragične alternative: čovek će radije ubijati druge, nego dozvoliti da bude bolestan. U svom odgovoru Ajnštajnu o pitanju «Čemu rat» 1933.godine, Frojd priznaje da su čovekovi impulsii instikta smrti bliži prirodi, dakle jači, nego čovekova otpornost prema njima.

Slike epohe

LINK

Boško je stigao u studio Beograda 202 pravo iz Kana,

petogogodišnjaci.

ja živim sa pametnijima.

ili to su opasne frekvencije.

Beskrajno me zabavlja svaki pokušaj da se književno delo ukalupi u "izme" onda kad svojim značajem nadrasta ne samo književno-teorijske odrednice već i epohu i autora... još više pokušaj da se postupci junaka, pa makar bili i istorijske ličnosti, mere vrednosnim aršinima našeg doba, našeg okruženja i našeg poznanja. To je verovatno ne samo posledica gluposti već i pokazatelj nemogućnosti da se saživi sa drugim vremenom, drugim vrednostima, drugim uopšte. Najsmešnije od svega što nesposobni da prošetaju tuđim cipelama/opancima/cokulama uglavnom jesu dežurni branioci tolerancije i poštovanja različitosti. Dok god nije različita od njih.

 domaćin: ( yugaya )                                           

Some are children of the darkness,
some are children of the Sun.
You can see the sons of daylight,
sons of dark are seen by none.

***

Mark Lanegan će u utorak 22. oktobra nastupiti  solo po drugi put pred beogradskom publikom.

Četvrtak – jutro - 15. 07. 2010.

Danas je umro Mikrob. Mozda juče, ne znam, sve vesti putuju računarom. Pre 15 dana videh Rackovića, sav u spidu, pozdravismo se. Kaže, startovao ga neki moj ortak sa tekme, plava kosa, sav izboden od tuča, i setim se – Urbani. Nisam ga video 100 godina. Upitah DŽonija šta mu radi žena, kaže 
- Filozofira!
I kao i uvek, pitao je za zdravlje moje majke. Uvek se gotivio sa njom. Gotivila i ona njega, volela što je ekcentrik i izgubljena duša.

Bilo je toliko dosadno da je jedina stvar koja joj je padala na

pamet bila da odleti što dalje odavde. Van granica grada.

Možda i države.

Prozujala je po sobi u potrazi za pasošem, kada ga je

konačno našla, zabašurenog iza porušenih knjiga, ustanovila

je ne validnost dokumenta. Važeći datum istekao je pre

nekoliko meseci. Pokupila je preostalih par hiljada dinara,

sumu koja je stajala naznačena na sajtu ministarstva

unutrašnjih poslova, i izašla na ulicu.

Formula promiskuiteta = p:(t-(s+r))
p- ukupan broj osoba sa kojima ste imali seksulani odnos
t- godine starosti
s-broj godina u trenutku gubljenja nevinosti, pod uslovom da nije prošlo duže od tri godine do sledećeg polnog odnosa ( u tom slučaju se računa ta godina)
r- broj godina provedenih u dužim vezama (dugom vezom se smatra svaka veza duža od 6 meseci i računa se kao godina; npr. veza od godinu i šest meseci se računa kao dve godine)

Osoba koja ima koeficijent ispod 1 može se smatrati nisko promiskuitetnom, dok se osoba sa koeficijentom iznad 3 smatra

Autor: Rodoljub Šabić

U centru Beograda u Bulevaru despota Stefana Lazarevića (ranije 29.novembra) jednoj od najprometnijih gradskih ulica, na zidu Botaničke bašte, već dugo vremena stoji velikim crnim slovima napisan grafit.

„Slava Dimitriju Ljotiću".

Ovaj grafit sam prvi put video pre bar mesec, možda čak i dva i bio ubeđen da će ubrzo biti uklonjen. Ali, video sam ga i danas. U međuvremenu je, doduše, neko crvenom farbom pokušao da ukloni prezime, ali bezuspešno. Jer, grafit je i danas vidljiv i čitak.

 Draga moja,

Proleće u Moskvi ne može se meriti ni sa jednom prolećem ni u jednom drugom gradu. Možda zato što dolazi posle surove zime koja se takođe ne može meriti ni sa jednom drugom. Pustio sam da mi povetarac raspiruje sećanja, dok sam jezdio brodićem duž reke, od Novospaskog manastira, sve do spomenika Petru Velikom. Dve debele zelene linije drvoreda uokvirivale su rečni tok, a mostovi ispunjeni stisnutim automobilima povremeno su prekrivali nebo. Kakav