'' the golden billion consumes the lion's share of all resources on the planet ''
Sergey Georgyevich Kara-Murza

I imam mp3 u ušima,

I idu mi emisije ‘’Noćna mora’’ Željka Malnara.

Meni nije jasno da iz nekakvog meni potpuno blesavog razloga vecina smatra da je 5 oktobar cist promasaj i poistovecuje period koji se odvijao do Zoranovog ubistva sa aktuelnim zbivanjima (ima i onih koji veruju da im je sada buducnost svetlija). Ja najiskrenije mogu da kazem da je posle 5 oktobra Srbija procvetala (sto naravno ne znaci da je to bio slucaj i kod svakog pojedinca) ali zemlja je krenula napred. Koliko samo ljudi u inostranstvu mi je cestitalo i pitalo za Zorana. Secam se stranih novina i Natase Micic koju su poredili sa Nikol Kidman.

Foto: Nebojša Pantelić

Pomalo sveže jutro (dok je otoplilo, već sam se smrznuo) i 26 učesnika “kafe s albicillom” na gornjoj terasi Taverne Jakovljević na Ušću (zauzeli celu terasu). Uz kafu smo posmatrali 31 vrstu, uključujući male vrance, vodomara (više puta), orla belorepana kako kruži iznad nas), sokola lastavičara (više puta)... 

Teško je praviti prognoze, jer svi znaju, manje ili više, da ne postoje ustaljeni kriteriji po kojima se  najznačajnija svetska literarna nagrada dodeljuje. Cinici kažu da se retko događa da najvažniji kriterij bude književno delo kandidata, aludirajući da politički, geografski i ne znam koji još kriteriji igraju značajnu, a često i presudnu ulogu.

Ipak, delimičnim uvidom u francuske i britanske medije, slobodan sam da iznesem ove prognoze:

Svi se slazemo da je duhovno stanje nase malene nacije vrlo tesko,takoreci “ u agoniji”.Tabloidi, sisate pevacice, mrznja, tuca, ubistva, prozivke, pretnje, optuzbe. Ali upravo objavljeni rezultati studije sprovedene od strane dva profesora evolutivne psihologije  na univerzitetu New School u Njujorku dosla su do epohalnonih rezulata koje mozete procitati ovde.

devet godina je prošlo. još uvek traje predkrivični postupak u tužilaštvu.

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

Glavna vest na naslovnoj strani sajta B92 glasi: 5. oktobar - 13 godina razočaranja

Ako nekome nije jasno o cemu se radi neka uzme digitron u ruke pa neka racuna.

Ja cu neke vrednosti zauvek ceniti.

Hvala ti Zorane! 

Mučio sam se noćas pokušavajući da nekako u tekst bloga uobličim ovu petooktobarsku smešu osećanja. Mučio se i odustao. Lete misli na hiljadu strana, svaki je segment naše današnjice za poseban blog.  A nikako da te misli slože u nešto jasno i konzistentno. 

I onda vidim da, kao i obično, život to sklopi i sačini baš kako treba. Dakle, evo priče o bagatelisanju slobode, sirenskom zovu demagogije, prednostima uravnilovke nad tržištem. O precenjenostii demokratije koja se ne maže na hleb. 

O tome kako zmija grize svoj rep.

Na nagovor Predragog B menjam tekst ovog bloga.

Zelim da ovo bude konstruktivan predlog kako pristupiti resavanju nekih problema. Za one koji me ne poznaju i lakseg razumevanja motiva u koje javnost cesto sumnja zelim prvo da vam kazem da ja imam sina sa Cri du chat sindromom.

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

  u znak sećanja na naivnog, i u svakom smislu nekorektnog blogovatelja. Kreten,  pa komentariše.

Dakle, nešto kao epitaf, trebalo bi da je mudro (i da se uklapa):