Posle intezivnog istraživanja na pripremi scenarija završili smo prvu etapu rada na novom dokumentarnom  projektu

" Dokumentarna trilogija o Kosovu".

Reč je o trodelnom dokumentarnom serijalu  /3 x 26 min./ koji hoće da preispita srpsku percepciju Kosova, da ukrsti simbolički značaj Kosova za identitet Srbije sa životnom realnoscu ljudi koji na

Svi me pitaju, da li ću nešto da odgovorim. I da bih "morala" i da je "strašno", pa "kako to može" i "sram ih bilo".

1) Deridin iznevereni testament

U pretposlednjem broju NIN-a imao se pročitati zanimljiv feljton, odnosno prevod teksta „Arhivska groznica“ (Archive Fever) T. Bartleta (inicijalno objavljen 20. jula u magazinu The Chronical of Higher Education) u kojem glavne uloge igraju pokojni francuski filozof Žak Derida i Dragan Kujundžić, profesor slavistike na Univerzitetu Floride u SAD. Rečeni profesor Kujundžić bio je dugogodišnji Deridin kolega na Univerzitetu Irvajn (SAD), što je informacija od eventualnog interesa za poneke belosvetske univerzitetske uposlenike, ali

Dok sam sedeo u omiljenoj stolici za ljuljanje i razmišljao o novoj mustri za džemper koji pletem, zazvonio je telefon. Bio je to moj najbolji „drug“ koji me je pozvao kod njega da zajedno gledamo pornić „Mirko i Slavo protiv četnika“. Sram te bilo najbolji druže, pa zar na svetu nedelju i crveno slovo da me zoveš da gledamo porniće i da pevamo bezobrazne pesme „pusti pužu rogove, izađi iz kućice“. Ja sam odlučio da se danas na svetu nedelju posvetim pravoslavlju i njegovom spasavanja od zlih sila sa zapada.

Da li vam zvuči čudno: konferencija o gej pravima u Mileševi; konferencija o ženskim pravim u Hilandaru, seminar o reproduktivnim pravima „Abortus nije ubistvo“ u Studenici, konferencija o klero-fašizmu u Ravanici, skup za odbranu Ratka Mladića i Radovana Karadžića u Žiči (dobro ovo poslednje i nije tako čudno)?

Pa možda vam ovo zvuči čudno, ali nije nemoguće jer...

Mislite li, zaista, da slika o Jugoslaviji zavisi od mog jednog filma. Ako tako stvarno mislite, onda se zabrinite za sudbinu Jugoslavije.                                                 Dušan Makavejev 

Bavim se filmom od sredine šezdesetih godina i uvek su okolnosti za nas bile loše. I to je nešto što je sasvim prirodno. Međutim, ako neko udara glavom o zid i ako to čini dovoljno dugo, napraviće udubljenje u zidu.                                                       Želimir Žilnik

 

Prorokovićeva pretnja ratom me je prestravila i bacila u 91. godinu, s tom razlikom sto sam onda verovala da rata ne moze da bude. Te godine, krajem jula meseca, bila sam kod Goce Suše koja se upravo vratila iz Sarajeva. Dala mi je veliku najlon kesu punu telegrama u kojima su ljudi vapili za mirom. Goca je bila heroj. Nije se obazirala na manijake koji su, dok se vraćala sa palilulske

 

„Dva loša ubiše Miloša“ reče jednom neka kolmovana tetka u prastaroj sapunskoj operi (Dinastija) što se davala na TV Beogradu. Šta je ona stvarno rekla ne znam, nisam čuo, a i da sam čuo sto-posto bih dosad zaboravio. Ipak, dosetku duhovitog prevodioca evo, i dan danas, pamtim i rado je se povremeno setim.

A na nekakvoj australijskoj sapunici (ne sećam

11.12.2007
Pristina-Beograd(po agencijama)

Na svecanoj sednici Skupstine Kosova bice proglasena nezavisnost pokrajine koja je do bila pod upraviteljstvom Ujedinjenih Nacija posle intervencije Nato pakta 1999 godine.Ovoj sednici prisustvovace i predstavnici Srba sa Kosova koji su posle napornih pregovora dobili status konstitutivnog naroda. Ovim sporazumom zagarantovana su najveca moguca prava srpskom narodu na Kosovu a Rusija ce biti medjunarodni garant.Ovoj sednici prisustvovace i delegacija Skupstine Srbije,ali jos nije poznato ko ce je sacinjavati

Pregovori su trajali

 састав на тему . . меморијом трошном 

 

Отац мој, да је потрајо ко дед му Петар, заокружијо би стотку.

Ал' ние.

 

Одавно га већ нема, а био је идеалан за дружења, свестрано образован, бечки студент послепрвосвецкоратних, двадесетих година, када ни беч

Piše: Boban Stojanović  

Sestre slatke i braćo rođena, već duže vreme imam potrebu da napišem jedan malograđanski blog, onako baš ogovarački, da popljujem sve redom (onako na Queeria način), al’ šta ćeš toliko mi dušica meka, sve ko pamuk & paperje.
No, nešto se ovih dana, kao i na ovo naše Kosovo, osuše se strvinari na mene, manje se plašim zemljotresa nego najrođenijih.
PS. Ovo je blog za uz kafu, kesu za farbanje kose, lak za nokte i neke gricklaice, pa izvolte, čujte moju muku...

Koliko smo siromašni?

(ojkonim je naziv za ljudska staništa kroz istoriju koji se koristi u toponomastici, a postoji i vrlo slična reč OIKONOMOS: This rather strange word is a greek term meaning "household manager" or "household steward" that gave rise to the modern term economy and the whole range of related terms, including economic, economics,

... ili zašto moram da subvencionišem Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, a pomalo i ostale izdavače? Pomalo neopaženo je prošle sedmice prošlo novinarsko pitanje novom ministru prosvete: da li ministarstvo razmatra uvođenje besplatnih udžbenika za učenike osnovnih škola?

                                                               

Z.Đ-u, za uzaludnu žrtvu, jedan nostalgičan tekst

  "Ovde se nikada, ama baš nikada, ništa neće promeniti!", citiram reči svoje žene, a nakon jednog od redovnih, večernjih "bistrenja" političkih tema uz Dnevnik B92. Pre par dana, na TV Vojvodine zvali me u emisiju na temu: Otići ili ostati!

E sad, zašto sve ovo pričam: simptomatično je, naravno, da je ovde ta tema još uvek na dnevnom redu... Ustvari hoću da vam pišem o tome kako sam poslednjih dana prilično  nostalgičan. Sledom različitih, manje-više mučnih okolnosti, kojima, naravno, neću da vas davim (uostalom, što bi vas se pa to baš ticalo) ─ zamolio bih vas da mi pomognete u traženju odgovora na pitanja koja se, manje-više, svode na ovo: 

1. Jesmo li mi na mentalnoj ravni uopšte izašli iz devedesetih?!
2. Jesu li devedesete izašle iz nas?!

Primila sam mail od beloruske nevladine organizacije. U mailu se apeluje na umetnike i pozorištance iz čitavog sveta, da upute protest protiv diktatorskih  vlasti koje su 22. avgusta uhapsile "Slobodni teatar".  

Glumce, autore, direktora, menadžere i tehniku, zajedno sa publikom. Svi u aps! Svi, računajući i decu od 6, 7 i 8 godina koju su te večeri roditelji poveli na premijeru.

na srpskom, in English

U Valensiji, policijska kola imaju sliku slepog miša kao zaštitni znak