Na zahtev određenog dela ovdašnje publike koji me već mesecima prosto-naprosto zasipa (kad bi se zezali) zahtevima za porodični blog - kako reče pesnik: o deci, leptirićima, letećim ćilimima itd. - odlučio sam da se posle duže pauze javim zapisom o našim najbližim rođacima. P’onda kaže: 

Trebalo je da moj mlađi sin napuni šest

Ok. This is my attempt to prove that I am able to blog in English, and also to outshine Jasmina’s Blog-related prominence, in that matter.

Vuk Draskovic would probably say: The frog lift her legs in the air when she saw the horse getting new quadruplets of shoes.
Before you get all critical on my ass (cute I might add), I must say that I never learned English in school. I never had a private sexy young English-lingo tutor (which I’ll regret till the day I die).

As you can see, I returned from the Monastery as good as new, freshened up and ready for a new begin.

But the trouble is that I have a little problem to find the adequate subject for my first blog written in English… It should be something special….hmmm… Sex?

After a week spent behind the walls of the Monastery, I got a little bit sick of sex – and that is the reason why I left the Holy place.

Politics..? No thanks, I do not have enough energy to write about the sick bustard Velja Ilic, or that blob of a snob Kostunica, or, for that matter, Mr. Egomaniac-divine, Tadic. But I could find within, just enough strength left to write about that Mr. Pervert, Vladimir, alias, Vladimir Putin.

by Goran(che), uz nesebičnu pomoć Gordane Ninković

Konzervativne snage u Srbiji dižu već duže vreme buku oko ''bele kuge'', odnosno ''umiranja'' nacije i skorom nestanku Srba, ako se nešto ne preduzme. Kažu: postaćemo nacionalna manjina u sopstvenoj zemlji i na kraju će se ostvariti čuveno tarabićevsko proročanstvo o danu kada će sav Srbalj stati pod jednu šljivu. Oni više skloni ''naučnom'' pristupu naglašavaju negativne ekonomske reperkusije pada nataliteta, dok se ''geopolitičari'' bave značajnom smanjenju odbrambene moći usled mogućeg populacionog ''debakla''.

Odnedavno vrlo efikasno razgovore kojima se stvaraju saveznici za ravnopravnost i ravnomernost započinjem ili vodim sa predlogom:
"Daj listu kojom si diskriminisan samo zato što si muškarac, daj postupke kojima te diskriminišu samo zato što si muškog pola"

Na kratkoj listi odgovora koje sam dobila stoji (ako bilo kome izazove smeh ili podsmeh, pročitajte dva puta):

1.ne mogu da se zaposlim kao sekretarica
2.moram

Ne znam šta drugo da kažem nakon gledanja ovog snimka, osim naslovnih reči :) E da, hvala Tzobetu što mi je sa Tihog Okeana poslao ovaj snimak i ulepšao današnji pakleni dan u Srbiji, u kome su me po ko zna koji put vratili sa ulaza jedne ambasade. Danas je 22.08.2007. godine i ja se zajedno sa hiljadama običnih gradjana ove zemlje i dalje ponižavam prikupljajući nenormalnu dokumentaciju da bih dobila običnu vizu.

Ne mogu da odolim da ne napišem tekst o utakmicama u inostranstvu. Sutra se igra tekma u Briselu, i žao mi je što ovoga puta neću biti na stadionu. Bio sam pre par godina, kada smo ih poslednji put tukli, i bilo bi lepo da ponovimo taj uspeh.

Put na utakmicu je uvek nov izazov. Ima toliko stvari koje treba da se poklope da bi doneo zadovoljstvo: pre svega rezultat, vreme, društvo. A sve, opet, može da krene naopako i često se završava razočaranjima ili pijanstvom.

Pre neki dan, vidim, podigoše spomenik Rokiju u Zitištu. U prirodnoj veličini.

Roki u Zitistu

 

Kazu, ‘mi smo k'o Roki, ne predajemo se' - to je bilo za Festival Kokoški, ili Pileta, šta je već tačno ne znam. Roki mu dodje kao glavni pevac. Pa reko', zar gradjani Zitišta baš da izaberu nekog stranca, i jos izmišljenog, da im krasi grad? Ima valjda

Mogu da razumem da je ljudima teško. Nije se lako pomiriti sa činjenicom da je ono na čemu su radili čitav radni vek propalo i da stvari više nikada neće biti onakve kakve su bile. Mogu da razumem i da su verovali da će država na belom konju da stvori radna mesta i ponovo kao u stara dobra vremena pokrene proizvodnju.

Šta još treba da se desi, dokle još ministar i magistar Veljo Ilić treba da nas zamlaćuje, zavlači i vređa da bi se konačno stekli uslovi neophodni za pokretanje relevantne Inicijative za njegovu smenu s ministarskog položaja i trajnu lustraciju iz ovdašnjeg političkog i javnog života !?

 

 

Ključni političari naše zemlje su u aprilu i maju mesecu ove godine bili usred pregovora o formiranju nove vlade, ali su međusobno komunicirali inkognito ili putem posrednika, a kao što znamo, ti posrednici su neretko bili i novinari sa senzacionalističkim rukopisom. Sve je izgledalo kao vrlo čudna partija pokera sa prevelikim ulogom - čudna partija, jer se njeni

 

"Možda je Guča za pijance, a "Grand šou" smeće, ali je to najbolje što nudimo. Mislite li da na Kolarcu ima više muzike nego na "Grandu"? Kao jedan od objektivno boljih kompozitora tvrdim tako.

Reče Goran Bregović i ostade živ.

Boban (Queeria) porucuje iz srca Valensije (International meeting of Women in Black), nedaleko od crkve Sant Antoni  i  statue san

U karijeri svakog blogera dođe trenutak kada se naduri na ceo svet i odlučio da sve otera u tri lepe i zauvek nestane. Tako je i meni došao taj trenutak, spakovao sam svoje stvari, pozdravio se s prijateljima i sada mogu mirno da kažem: „Odlazim i nikada se neću vratiti. Nikada, nikada, nikada“. (Ako bolje pogledate blogerski rečnik stranih reči i izraza nikada mahom znači – vidimo se za nedelju dana). Znam da će ova moja odluka da odnese minimum tri žrtve neuspelog samoubistva mojih zakletih obožavalaca, maksimum četiri (koliko i ima).

Dugujem svojim obožavaocima objašnjenje zašto ih napuštam, zato i pišem ovaj „oproštajni“ blog. Naravno, pošto nas više nema na VIP listi nemam više ni obavezu da čuvam mračne tajne ovog bloga, koje su dobro skrivane od Kurira i ostalih slobodnih medija. E dosta je bilo, dosta sam ćutao. Sve ću da kažem!!!

Milan Milutinović, predsednik Srbije, jul 2000. 

Naša moralna snaga, sa kojom smo izašli iz ove NATO agresije, daje nam za pravo da budemo svetla tačka slobodarstva u Evropi. Zato smo trn u oku onih koji silom i jednoumljem hoće da svet uređuju po interesu jedne nacije...

   

Aleksandar Vučić, republički ministar za informacije, 3. avgust 2000. 

Agresija NATO alijanse na Jugoslaviju je početak kraja jedne moćne neofašističke imperije, SAD, čijeg predsednika niko u svetu ne voli, ali su primorani da sa njim sarađuju.

 

Састав на тему вулканолошку

 

октобарје 1831.

главнокомандујући енглеске морнарице ленгерисане узмалту испловијо  парном лађом у дневни обилазак морске парохие околне док му жена неспреми палату те припреми обилан договорени касни ланч. и возајусе тако, шушка мооре о пловило. Гракћу галебови, идила, одмакли одобала малте етоје  и пантелериа ускорона видику , кад унекоје ће дежурни палубе

-         сер ,острво непознато пред нама, десно од прамца гледајући здурбином

-         ‘сти луд, како непознато, чуди се полудремован Претпостављени срчући чај срумом (тјст обрнуто) ,те прихвати пруженому очно увећало