U Srbiji se bebe oporezuju kao alkohol i cigarete.

Možete da ih imate, ako baš želite, vaša odluka, ali ima za to debelo da platite. To je za vaše dobro. Ako ne razumete, pomoći će vam vaša država da usvojite tu informaciju. 

Tako se naša država bori protiv bele kuge. Koliko ste puta čuli predizborno obećanje o ukidanju „Bebi PDVa", koje čudnim spletom okolnosti bude zaboravljeno nakon izbora? Koliko ste puta čuli vapaj političara

Evo da ustedim malo vremena gosn Sveznajucem te da odmah prosledim ovim putem poruku Glavnom.
To je ono na dnu dna. Taj mail sam dobio pre par minuta.

Ja bih za sada samo porucio svima vama koji posecujete ovo mesto da se ne sekirate oko buducnosti bloga niti nas koji ga vodimo i pisemo na njemu. Ovo nije nista novo kada je u pitanju ovaj oblik komunikacije, tim pre sto zivimo u Srbiji. Naravno da cemo preduzeti i da preduzimamo mere kako bismo utvrdili ozbiljnost svakog napada pa tako i ovog.

Ja se upravo tokom ove nedelje sastajem sa svima koji su proteklih dana bili

Pre nego što počnete sa čitanjem ovog bloga UPOZORENJE. Ulazite na svoju sopstvenu odgovornost. Blog sadrži opise eksplicitnog seksa, kao i scene koje pojedinim stomacima možda neće prijati. Ovaj blog posvećujem svim Pink Flamingosima ovog sveta i jednoj jedinoj Divine.

VAŽNO JE BITI IZDAJNIK

Drama u tri čina

Uloge:

Jelena Karleuša – kao braniteljka

Ivana Žigon – kao tužiteljka

Dobrica Ćosić – kao sudija

Predrag M. Azdejković – kao optuženi, Izdajnik

Dragan Jočić – kao policajac I

Dušan Mihajlović – kao policajac II

Brana Crnčević – kao duh nacionalističke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

Vreme: sadašnje

Mesto: Srbija

Topografija sukoba u Belfastu 

Tokom svog prvog i kratkog boravka u Severnoj Irskoj, prespavao sam kod prijatelja za koga sam mislio da živi u Belfastu. Medjutim, odveden sam u Lisburn i onda shvatio da je to susedni grad koji ima nekih 200.000 stanovnika, sasvim vezan za prestonicu Severne Irske kao što se danas gradovi nastavljaju jedni na druge. Ujutro, domaćin me je poveo ka Belfastu i onda sam shvatio da je put do grada u stvari put po mestima na kojima se pisala tragična istorija ove uzburkane provincije. Odmah da napomenem da je moj prijatelj katolik, ali je sasvim umeren

“Tekst koji sledi je moj pokušaj da se zajedno setimo jednog čoveka za kog smatram da zaslužuje nagradu, nešto nazvano po njemu

Stalno svima ima nešto preče i nešto važnije ili «nije vreme». Ta je ideja samo jedan od mnogih razloga pisanja ovog teksta. Manji i nevažniji."

Novosadska ZmaJovina gimnazija imala je sedamdesetih (i kasnijih) godina prošlog veka profesora Dimitrija Zekavicu, predmet srpskohrvatski

Da li vam se dogodilo da vam ponude posao koji vam se uopšte ne radi ili da vam neko zatraži da mu prodate nešto što vam se ne uopšte prodaje, a vama nezgodno da odbijete? Za takve prilike postoji trik – zatražiš nerazumnu cenu i smeškaš se.

Problem je u tome što taj metod ne funkcioniše baš uvek. A kad ti ne upali, mrziš sebe zbog naivnosti i nedostatka

 

Svi mi znamo, ili smo culi za nekog genija.

Ljudi kažu “Brus Springstin je genije!”, ili “Majkl Džordan je genije!”, a na jednom sam zidu video grafit “Pera ludak je genije!”. Za Tita su govorili da je genije, Napoleon je bio genijalni vojskovodja, Bil Gejts genijalni biznismen, a Stiven Spilberg genijalni producent. Ovoj listi, jasno je, možete dodati jos mnogo imena, već po vasem izboru ili interesovanju;

"Samo nemoj da me brukaš", rekao mi je moj beba-sin, uprtio ruksak i vreću za spavanje i otišao na more. Ja sam ostala, nogom kopajući, da kuckam blog.

A stvari su dramatične. Imam gomilu pitanja. Kao prvo, što da ga brukam, pa mi smo kao prijatelji, ja volim sve što vole mladi, savremena sam, modernih shvatanja...ali to nije ni tako važno. Ono mnogo

 

Baš kad sam spuštala opranu odeću pored kontejnera na uglu svoje bgd ulice, pomislih na Njujork.

S razlogom.

Iako grandiozno studentski dekintirana, u Njujorku sam provela dve godine neobično ispunjenog „dobrotvornog" života* (termin koji ovom prigodom treba da obuhvati mene kao primaoca i davaoca & instituciju davanja).

Moj „dobrotvorni" život počeo je da cveta  onog momenta kada sam u podnožju stepenica moje nyc zgrade pronašla jednu nosiljku za veš, štipaljke i još neke sitnice i uputstvo - uzmite slobodno.

   Na seminaru „Žene, bezbednost, aktivizam“ u organizaciji Žena u crnom održanom od 18. do 20. maja 2007. u Totovom Selu u Vojvodini učestvovali su aktivisti i aktivistkinje iz cele Srbije. Aktivisti i aktivistkinje ženskog i pokreta za mir, nenasilje i poštovanje i unapređivanje ljudskih prava bavili su se pitanjima sve veće opasnosti po bezbednost i sigurnost borkinja za ljudska prava.
Cilj seminara „Žene, bezbednost, aktivizam“ bio je analiza položaja braniteljki ženskih ljudskih prava u Srbiji, identifikacija opasnosti i pretnji s kojima se braniteljke susreću

31. mart 2006. 

Prirodom posla, putujem raznim prevoznim sredstvima. Najčešće avionom. Bez lažne skromnosti, imam običaj da kažem da neko ustane i krene tramvajem na posao, a ja ustanem i krenem dalje avionom. Mada, svih prethodnih pet godina dok sam radio u Jugoistočnoj Evropi, najveći broj putovanja bio je "prašinarski" - vozom ili putevima, autobusom ili kolima. Priznaćete, to baš i nije bilo lako. Dešavalo mi se čak da stopiram izmedju sprskog i bošnjačkog dela Bosne davne 1998. godine, ili da dva puta putujem kolima sa beogradskom registracijom po Kosovu (bez Metohije) 2002-ge. Luda glava.

I ja sam Vlastimira. Nije mi svejedno kada ujutro pročitam da sam uhapšena.

Vlastimir Đuza Stojiljković, moj deda Vlastimir Stanković, i ja, Vlastimira Stanković. Bilo nam je dobro, društvo malo, neincidentno. Đuza dobar glumac, nacija ga voli. Deda Vlastimir, hvala bogu, osim super teške kategorije karaktera, bio je dobar deka i podnosljiv muž. Valjda. Baba ge je nadživela. Bio je u onom svetskom ratu mobilisan u četnike, pa je prebegao u

Kao što ste čuli, u kratkom vremenskom razdoblju uhapšeni su mozgovi dve najveće sramote nebesog naroda. Onaj kog su hapsili „na granici sa BIH, sa bosanske strane“ bio je mozak onoga što je usledilo posle „oslobođenja Srebrenice“. Malo je verovatno da će se Tolimir braniti onako kako je to činio Ajhman na suđenju u Jerusalimu. Tolimir verovatno neće reći da „samo radio svoj posao“. Posao naciste Ajhmana i bezbednjaka Tolimira je bio veoma sličan. Obojica su organizovali „konačno rešenje“ za one koji nisu pripadali njihovom narodu.

Što se tiče našeg sugrađanina Đorđević Vlastimira, on je takođe uhapšen na granici (Starog grada Budve i Budve) . On je odgovoran za prebacivanja tela kosovskih Albanaca u sekundarne grobnice u Srbiji. Ne znam da li mu je bilo u planu, ali toliko je dobro uradio svoj „posao“, da čak i kada je skoro 1000 tela iskopano na par desetina kilometara od Terazija (Beograd, Srbija), niko se nije preterano uzbudio. Nezainteresovanost javnog mnjenja za sudbinu tela iz famoznih hladnjača kojima su leševi doveženi, svakako je pomogla čika Vlastimiru da se krije kao građevinski radnik u Budvi.

Sramota je što većinu Srbalja zanima da li Tolimir ima državljanstvo, da li je hapšen u Beogradu ili negde drugo, koliku je bradu imao Đorđević u trenutku hapšenja i da li hapšen ovde ili onde u Budvi. Nisam čuo da je neko pričao o tome ZBOG ČEGA SU ONI U HAGU ? U svakoj normalnoj zemlji bi tom prigodom verovatno sve TV stanice emitovale specijalne emisije,a kod nas ništa. Raspravlja se i dalje o trivijalnim pitanjima. Zbog toga sam odlučio da se i ja pridružim ovom diskursu.

Isto to, samo malo drugačije.

Odlučila sam da organizujem blog-banju za lečenje i oporavak od stresa. Najviše, inače, volim pitanje:"Kako se suočavate sa stresom?" Hvala, odlično se suočavam, naročito posle takvog pitanja, ko voli može na meni da magistrira psihopatologiju.

Ovo par dana liči na onu Rubikovu kocku, gde su boje

http://www.youtube.com/watch?v=AQ52dLWT-zI

http://www.youtube.com/watch?v=S9yKwwvxxq4

http://www.youtube.com/watch?v=UCiTVdrK3jE