Bas nekako pred 57 godisnjicu rodjenja, Zorana Djindjica je spomenuo Sinisa Vucinic, samoproklamovani cetnicki vojvoda koji kako sam priznaje obozava Slobodana Milosevica, clan JULa i ko zna kojih jos partija mraka. Prica on tako, ovih dana, kako ce ubiti Zarka Koraca i Milosa Vasica bas kao sto je ubio Zorana. Slucajno ili ne, tek drug vojvoda bas pred pomenutu godisnjicu kao da je hteo da nas podseti od kakvih je ljudi nastradao Djindjic. Sto rece Zoran Zivkovic, ubili su ga pacov, prevara, budala i razna vucinicevska bratstva. 

Ne znam na sta bi licila Srbija danas da je Zoran i

E. da mi je neko rekao da ću čitati poeziju, da ću se smejati, plakati, da će mi nedostajati neko koga ne znam, da ću ga upoznavati tek kad nije tu, da ću....

Јуче је био 1. август...дан када је пре 57 година рођен Зоран Ђинђић.

Кажу новинари, лето је период лаких тема: жилет у хлебу, миш у пиву и шта већ. То јест, нема пуно оних правих - капиталних (добро де, има код нас: код нас је увек занимљиво), а  јуче нисам

Šut izgleda odlično. Jeste upućen dve sekunde pre kraja napada, ali izbačaj iz ruke izgleda perfektno, putanja je visoka i dobra, i sada se lopta vrti oko obruča i možda upadne gde treba, a možda i ne. Da li će upasti zavisi od toga da li će neko sa strane mučki zadrmati koš ili čak javno i bezobrazno skinuti loptu sa obruča.    

Ne mogu, nešto, da spavam ovih dana, taman me malo, kao, savlada san, pa mi odnekud sevne kroz glavu – trebala sam... I gotovo, ode san k’o rukom odnet. A gluvo doba i vrućina i uhvati me neki svrab kako legnem, ma i jastuk me žulja.

Prevrćem se uzduž i popreko, menjam stranu, okrećem glavu nizbrdo... Ne vredi, neće me san. Idem napolje da obavim jedan razgovor sa sobom. Onako, u tišini.

Sedim noćas na terasi i nešto se mislim – što mi neko ubrz’o ovo leto, evo, kol’ko juče počeo raspust, a već u avgust ugazili! Ma kad sam se malo bolje udubila, s nelagodom

Bilo je tu i blogera!
I to sa naslovne!
I to u gaćama!
Zezao sam ih da ću da objavim blog Blogeri u gaćama :)

I vratili smo se kući pred sam početak finala u vaterpolu.

Na otvaranju izlozbe bilo je sireva. Znala sam da ce ih biti. Bilo je i cokolade. Nje se nisam setila, a trebala sam. Belo i crno vino, naravno. Voce kao garnir, ali ne samo jagode i grozdje - niko vise ne moze da zamisli sir bez jagoda i grozdja. Krekeri leze izvaljeni na ledjima i guraju se sa tanjira uz sir, jagode i grozdje. Ovo im je ko zna koji po redu gig.

Ne znam, nisam siguran, vishe sam sklon da verujem da nije, ali me mrzi da proveravam, jeli Aleksandar Lukashenko sa svojom ordijom koji svetu plasira kao vladu Beloruske respublike, clan Organizacije nesvrstanih zemalja! Ako nije, steta, samo im jos on fali.

Poslednji NKVD-ovac i pretposlednji KGB-ovac (Vladimir je ipak vazda prvi - Da zdrastvuje tavarish Vladimir!) u Evropi, Lukasenko ovih dana aktivno pokusava (i uspeva) da pretekne Jeremica Vuka u suludim poduhvatima na medjunarodnoj sceni!

Ovaj zovijalni brka iz Minska, vlasnik silnih miliona - sto dolara, sto zivota svojih