Albanija legalizuje gej brakove

Albanski premijer Sali Beriša najavio je na sastanku kabineta da će njegova vlada doneti zakon koji legazicuje gej brakove. „To je važan zakon protiv diskriminacije", rekao je Beriša, koji često ističe porodične vrednosti.

Premijer je izjavio da je zakon poslat skupštini i da narodni poslanici treba da ga tretiraju ozbiljno jer obezbeđuje zakonsku osnovu protiv diskriminacije, dovodeći zemlju u ravan sa okvirima koje je odobrila Evropska unija, kojoj Albanija želi da se priključi.

Iako je sekularna, Albanija je jedna od tri evropske zemlje u kojoj je muslimansko stanovništvo većinsko (Bosna i Hercegovina i Kosovo su takođe većinski muslimanske zemlje) i nije jasno kako će javnost primiti odluku vlade.

Iako je Albanija dekriminalizovala homoseksualnost 1995. godine, gej muškarci i lezbejke su i danas veoma stigmatizovani i kriju svoju seksualnost iz straha po sopstvenu bezbednost. 

U Srbiji su gej brakovi zabranjeni Ustavom, a vanbračne zajednice su definisane samo kao unije muškarca i žene. Zahtev Beogradskog za ljudska prava da se oceni ustavnost Porodičnog zakona, koji definiše vanbračne zajednice samo kao unije muškarca i žene još uvek nije rešen, iako je podnet u avgustu 2005. godine.

Sam.

Izviđač tuđih položaja je sam. I treba da bude sam, mada biti sam zna da ne bude lako. Sam sa sobom, sebi jedino društvo, jedini savetnik i jedini sagovornik.

kada me odjednom zgrabiš

i izljubiš mi stopala

lagano

i kad kreneš naviše

pogledaš me onim

pogledom koji topi moju

supstancu i

šapneš:

evo ti Pesma

pa hodaj.

 i posle svega:

hvala nikiti. za sve.

Borac za pravdu

(pogledajte do kraja da vidite brijanje nasuvo Zrinka Tutića)

vršnjakinja

filozof

glumica

plavuša

Super si ti Seve. Ja valjda znam, ja sam fan. Super pevaš, super izgledaš,

Recimo da Naprednjaci i Sledbenici više odgovara našem shvatanju tih pojmova od originalno objašnjenih u Adaptor - Innovator Theory od Michael Kirton-a. Adaptors – Sledbenici su pojedinci koji u svom okruženju većinom slede, neki bi rekli imitiraju, ustaljenu poslovnu praksu, i uopšte vladaju se po društveno-kulturnom modelu matične organizacije. Innovators, u našem slučaju Naprednjaci, su pojedinci koji kreativno reaguju u svom radnom okruženju i nastoje da probleme, a vrlo često i ustaljene poslovne procese, reše kreativno i van opštepoznate matrice preduzeća. Nije toliko bitna komponenta inovativnosti, kako sugeriše taj pojam u originalu (iako je prisutna), više se radi o osobama koje lako (lakše od sledbenika) prihvataju novotarije bilo da se radi o poslovnom procesu, tehnologijama, novim otkrićima, itd. Pravih pronalazača je svakako višestruko više u grupi Naprednjaka nego kod Sledbenika.

Mnogi blogeri uglavnom samo komentarišu, ali ima i dosta onih koji pišu tekstove. Neki budu konstruktivni, neki provokativni, neki kritikuju, neko i ispadne duhovit, nekome promene status, neki se druže i van bloga (dvoje su se tako smuvali),

Autonomni ženski centar

APEL VLADI I SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE

da se zajedničko domaćinstvo izbaci kao uslov

za postupanje državnih organa po službenoj dužnosti

ZAŠTO RAZVOD NIJE KRAJ NASILJU?

Zato što je:

U selu Novo Lanište 17. aprila 2009. godine Zorica V. (48) je ubijena od strane svog bivšeg supruga Milorad M. (57). Milorad

 iza (mozda?) neozbiljnog naslova krije se (mozda?) ozbiljno istrazivanje koje mozete procitati i u "naucnom casopisu".

Vidim ja da će ako nešto ne uradimo da nam bude vrlo veselo ovde. Sada se ne radi više samo o Ceniću, on je već prso, nego ako se nastavi ovako još neko vreme pitanje kako ćemo i mi da se držimo. Dobijamo stalno neke usrane poslove, uvek te zezaju kontrolori bez veze, a nemaš kome da se buniš, oni su po činu najviši. Nije problem u poslovima koliko u ophođenju sa ljudima. Šta da radiš kad si običan redov. Čak i ako se bunim ništa neće da se desi, sve se opet svodi moj reč protiv reči kontrolora a sasvim je očigledno kome će da veruju, ionako nas bije loš glas tamo po

Znate svi za onaj vic kad je došla ekipa BBC da snimi radni dan seljaka u Srbiji i on počne kako čim ustane ''trgne'' jednu rakiju, pa doručkuje i onda ''trgne'' još jednu da bolje svari hranu, pa pred ručak...

Ovi naši mu kažu da nije primereno da ljudi, stranci, pomisle da se ovde samo pije.

-Pa šta da kažem kad je tako?

Kaži, bre, da nekad nešto pročitaš , a ne samo da piješ !

- A to, što ne kažeš.E, pa prijatelju ja čim ustanem pročitam nekoliko strana moje omiljene knjige tih dana,  pa doručkujem, pa pred njivu opet pročitam neku stranu jer je zanimljiva u... pa da ne zaboravim,

pa ponesem i na njivu da i tamo bacim oko na knjigu, pre ručka ooobavezno( da lakše ručam ), pred večeru takođe, posle večere odem do komšije Milutina - on ima porodičnu biblioteku, pa se tamo bacimo na prelistavanje starih knjiga koje imaju korice stare najmanje  dvadesetak godina .

-Pa dobro , bre, pobratime ima li kraja vašem čitanju ( naš će na kvarno da priupita )

-E onda odemo kod komšije Radoja , on u podrumu ima ŠTAMPARIJU

Biblioteka sa dušom..

Već u subotu Pink je

   E,  htedoh prvo da vam pošaljem razglednicu iz realnosti ( za one koje se ne sećaju to je ono malo prostora oko monitora ) , pa sam se setio da nema svrhe da vam razglednicu iz realnosti šaljem na monitor jer onda nećete gledati realnost...hmmm...ali svakako buljite u monitor - a to nije zdravo. ...hmmm...ukapirO sAM

   Čitajući poslednje blogove bocvene i Ines prisetih se jednog  prijatnog ženskog lika iz mladosti koji me nikako ne napušta, ali ni danas  ne znam  u kom obliku je opstao kao ljubav, romantika, čisto prijateljstvo ili nešto što ne mora da se shavti, razjasni, već samo oseća.

   Dečja želja da postanem vojnik obistinila se. Nisam razmišljao o ratovima, žrtvama, uništavanju, miru, čuvanju granica, oružju ... maštao sam o uniformi kao prepoznatljivom i neodoljivom statusu, pojavi, defileima, privlačnosti za oko, kao nečem  što je nedostižno za svakog. Bila je to dečja mašta, koja se raspršila posle dve i po godine vojnikovanja, upale zglobova i napuštanja vojnog školovanja.

Pričević, selo udaljeno 14km od Valjeva, na raskrsnici puteva za Pecku i Loznicu. Lepo selo, razbacano po brdima, rekao bi čovek da je Tvorac baš bio raspoložen kad je ovaj krajolik oblikovao. Šume, livade, malinjaci i šljivici se smenjuju po obroncima.U centru sela par kuća stisnutih oko pošte, prodavnice, zadružnog doma i dve kafane – obe čuvene po jagnjetini s ražnja. Sad uglavnom prazne, ako se ne računaju oni koji čekaju autobus, pa svratili da sklone glavu u hlad. Malo dalje škola za 27 učenika.

I ušće Obnice u Kamenicu, ili obrnuto, zavisi koga pitaš. Na

od Čukaričke padine do centra...