Napomena: U prvom prilogu je pismo Žanke Stojanovic gloduru Politike Draganu Bujoševiću povodom njegovog intervja Politici datog 30.4. 2009. pod naslovom Ne krijemo dokaze o bombardovanju RTS. Ceo Šutanovčev intervju okačen je i kao komentar na postu.

U drugom prilogu na ovom postu je zahtev Specijalnom tužilaštvu koji su  Žanka Stojanović Kuzman Stoimenovski, kao predstavnici porodica stradalih radnika RTS, u prisustvu Dragoljuba Todorovića, advokata, pre neki dan predali na ruke Specijalnom tužilastvu.

 Jelena

Danas mi je prvi pravi dan otkaza, odosno casnog otpustanja, ili skidanja. Moram da priznam da je prilicno dosadno. Kako vi civili trpite ova smrtnicka sra*** nikako mi ne ulazi u glavu.

Dan je poceo lepo, mislim relativno lepo, za mene svaki dan koji pocne bez minobacackog napada je lep, nisam pre ovog dana ni primetio sve moje male rituale, posle ustajanja, ja izgubim tacno 13 minuta svog zivota ispred ogledala, oblacenje kosulje, brijanje, ravnanje zulufa, namestanje kragne, i sve te sitne gluposti koje moraju svako jutro da budu savrsene.

Danas, još malo pa deceniju od demokratskih promena, Srbija ne može da se izbori sa samo jednim problemom, koji se zove „nemoralna kadrovska kombinatorika". Iza te tri reči kriju se suštinski problemi stagnacije i nazadovanja zemlje. Kada bi se zbrojilo šta je takva politika uradila, odnosno šta njeni predstavnici nisu uradili a trebalo je, rezultat bi pokazao da je izgubljeno i/ili uludo potrošeno više miliona evra, što zbog neznanja, nestručnosti i/ili korumpiranosti... Ako je suditi po trenutnom stanju, takva politika nastavlja svoj uzlazni trend.
Posle osam godina u Upravnom

Strajk

Zemlja unistena ratovima, fabrike u stecajima...
Ljudi bez posla i bez para, sve sto imaju to je nada
Dok slusaju svoje politicare...

Koji lazu da ce biti bolje
Da ce radna mjesta da otvore
Da ce srecno procii ova tranzicija...

U strajk! U strajk! Svi u strajk!
Svi zajedno krenimo u strajk!
Preplavimo ulice, zaboravimo podjele
Zapocnimo direktne akcije!

Izadjite na ulice, blokirajte institucije,
Neka osjete, nek’ se uplase
Kada vide radnicke zastave
Kako se vijore ispred zgrade vlade!

- Okači neke delove knjige, sta se zezas - dodao je Adam, dok smo srkutali hladan nes u kafeu.

- Nemam vremena, ne otvara me u faci da se bavim marketingom za svoju stvar, lakse bih za drugog - gundjala sam.

- Smisli,

Preporucujem tekst koji je napisao mr.Loader

Kad se dogodi nasilje, to znači da su propala sva druga ljudska umeća rešavanja situacije. Nasilje je, stoga, dokaz neumeća, odnosno nemoći.   

Nasilje kao metod kod nas je prisutnije i dublje nego što možda mislimo da jeste. Hajde da ne idemo predaleko unazad, nego da se osvrnemo samo nekoliko decenija unazad, pa da krenemo od onog mirnodopskog perioda nakon II sv. rata. I u miru je svakodnevno apostrofirano postojanje nekakvog spoljašnjeg neprijatelja (države, uređenja...) koji stalno vreba. Mada je, tada, taj neprijatelj bio više jedna apstraktna kategorija,

Za vreme Drugog Svetskog Rata je na jugoslovenskim teritorijama izdato preko stotinu knjižica partizanske narodne poezije, a knjižica o kojoj govorimo je jedna od njenih prvih antologija. Dakle, ovo je knjjižica najboljih ostvarenja u periodu 1941.-1944., po sudu i ukusu urednika Kosaka i Popovića.

У руке ми је јуче (захваљујући Њањи, наравно) пао прави драгуљ издаваштва, мала књижица насловљена

“Друже Тито љубичице бијела ...”,

с поднасовом “Народне пјесме”, издата 1944. од стране Културно-умјетничког одсјека Одјела информација ЗАВНОХ-а, штампарија Вјесник. Као уредници су наведени Ђуро Косак и Владимир Поповић. Књижица је писана латиницом, има осамдесетак страна, садржи 45 песама, подељених у осам целина с релативно блиском тематиком, и предговор с потписом

Do sada sam često pisao o flori, faunu osim domaće (kamile) nisam obrađivao. Današnji bliski susret sa predstavnikom divlje mi je dao inspiraciju za ovaj tekst.

Za sovu i ševu.

U kojoj fazi ste vi?

Dok utrčavam u zadnjem trenutku u avion za Begrad kapiram da sam novine, koje sam maznu uz put, već čitao na internetu. Nema veze, čitam ponovo i uživam što umesto kompjuterskog miša prevrćem papir. Ni ne primecujem da sa stjuardesom pričam na srpskom. Na aerodromu me čekaju drugari i kumovi sa tri auta i pet različitih ideja za kafanu. Preglasavanjem u trećem krugu se odlučujemo za etno varijantu jer je najbliža. Inspirisanog konobara, koji mi drži predavanje o gibanici na specijalan način, kao da sam deseta generacija emigranata, prekidam sa novčanicom od 1000 dinara, uz obećanje da ću da mu ih uzmem nazad samo ako počne da mi bilo šta objašnjava dok jedem.Da se ne dvoumim, narucio sam SVE.

Čim je predsednik Tadić je pomenuo mogućnost i potrebu promene ustava  odmah su se javili ustavobranitelji.

Da je Boris Tadić rekao da nema potrebe za promenama Ustava, verovatno bi Toma Nikolić & Dragan Šormaz&Vojislav  Koštunica odmah insistirali na tome da baš ima potrebe.

Dakle, “Predsednik Srbije ocenio je da bi, u cilju poboljšanja funkcionalnosti države, trebalo u izvesnim tačkama promeniti Ustav i na taj način omogućiti smanjenje broja narodnih poslanika i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije.

Tadić je naveo i da je potrebno promeniti i izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka.

Prema njegovom mišljenju, važeći izborni zakon omogućava velikom broju stranaka da uđe u parlament i samim tim postavlja svoje uslove za ulazak u vladu.

“Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoju obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150", rekao je Tadić.”

Još u decembru prošle godine, u članku objavljenom u «Danas-u», napisao sam sledeće:

Upravo sam gledao Beogradski program. Necu da pisem o voditeljici, neki je vole, neki je ne vole. Ja je ne volim, ali ni mene mngoi nisu voleli kad sam se bavio slicnim poslom.
Pretplatu placam redovno. Ako zelim dobar i kvaliteta javni servis-to kosta.
Javni servis reklamira sebe kao "Javni servis gradjana Srbije". Posto placam porez, imam LK , u glasackom sam spisku-znaci racunam se u gradjane Srbije- zanima me kako se trose moje pare.
I da predjem na temu:
Na kraju danasnjeg Beogradskog programa pojavila se Olivera Jovicevic povodom jubileja njene emisije koja ide utorkom.

Dođemo mi na portirnicu. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Stanemo u red pred lift. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Uđemo u lift. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Počnemo sastanak, ali malo-malo, pa nas prekidaju hitnim pozivima, pitanjima... (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Stoga smatram da je prigodno ovaj blog početi opuštajućom muzičkom numerom, da umanjimo stres:

Što se tiče posla kojim smo došli, vesti su uglavnom dobre!

1. Prisustvo oca deteta

Нема ничег необичног у епидемији грипа. Сваке године на хиљаде људи умире од грипа и у нормалним условима, друштво је научило да се носи са том претњом. С времена на време, епидемија грипа претвори се у планетарну пандемију која однесе ужасан број жртава. Ипак, не постоје докази да ће се тзв. свињски грип, који је за сада однео релативно мали број живота, претворити у пандемију. Пре ће бити да се суочавамо са здравственом кризом која се претвара у моралну драму. 

Иако је свињски грип релативно уобичајена опасност када је у питању гајење свиња, треба рећи да, за сада, здравствени инспектори нису пронашли заражене свиње нигде у Мексику. А зашто га онда зову "свињски грип?" Главни разлог јесте тај што је последњи сој грипа који је генетски подсећао на овај био пронађен код свиња. Но, то не значи да га морамо звати "свињским грипом". Израелски заменик министра здравља, Јаков Лицман, рекао је да у његовој држави неће прихватити овај назив, будући да јеврејски верници не једу свињетину. "Зваћемо га мексичким грипом", казао је. Оно што Лицманов коментар показује јесте то да су име и представа коју стварамо о болести чврсто повезани не са науком, већ са културом.