U Beogradu je juce ubijen Djordje Zaric zbog prolaska na crveno svetlo. Celu vest mozete procitati svuda: B92, Blic, Politika, Kurir,

predlozeni zakon o diskriminaciji je preopsiran i nedorecen i dozvoljava prakticno neogranicene mogucnosti kaznjavanja za razne kombinacije prestupa: casovnicar koji nije zaposlio nekadasnjeg lopova moze se tuziti za diskriminaciju po principu osudjivanosti; restoran koji je dao prednost mrsavoj konobarici za diskriminaciju na osnovu izgleda ili "genetske osobenosti" i tako u nedogled. povrh svih tih zabrana, u njemu je dodatno podvucen princip pozitivne diskriminacije grupa koje su, po misljenju drzavnih mocnika nalaze u "nejednakom polozaju", iako iskustvo nedvodmisleno pokazuje da su "strucnjaci"

              Dobro  je  napustiti  život  kad  sve  imaš, kad  si srećan materijalno i duhovno, i ništa ti nije potrebno (Plutarh -  Πλούταρχος)

Opet nova žrtva, i opet je sudska medicina došla do zaključka da je reč o ludaku! Jer ti doktori nikako ne mogu da pretpostave da je čovek u stanju da se i pri zdravom razumu odluči na samoubistvo... Tu je uzrok realizam, a ne ludilo (F. M. Dostojevski - Ф. М. Достое́вский)

            Jukio Mišima je završio svoj život

Ona: Hallo. Kako si?

Ja: Odlično, nikad bolje. Volim petak.

Ona: I ja. Moram da se odmorim. Satra me Leben (život)

Ja: Pa jest. Trči, posao, deca, i sve ostalo

Ona: Ma jest, ja sam uvek Müde ( umorna)

Ja: Kako škola? Čujem da vam sin super računa.

Ona: Ma da, odlično mu ide Rechnen ( računanje)

Jedino Lesen ( čitanje). Mora da se üben ( vežba)

Ja: Pa mora , sve mora u životu da se vežba. 

Ona: Mora.

Ja. Pa dobro onda prijatan dan

Ona: Tchus

Lepi dan vam želim!

Ja: i ja Vama

Važna tema, a najzad u našoj blogosferi imamo ljude koji o tome mogu da pišu kvalifikovano i odgovorno.

Dakle, dame i gospodo, Marco & Njanja de Mančini

Molim, sve čitaoce da ne lupaju ovde preporuke, nego tamo gde treba.

 "Монсанто не треба да буде приморан да гарантује за безбедност биотехнолошке хране. Наш интерес је у што већој продаји исте."

(писано заједно са Њањом де Манчини)

Вечера је спремна. Породица је на окупу. Шта је то у тањиру? То зависи од тога где живите. Ако живите у Европи, постоје

Takva sam ti ja.. Da mi čovek prst, ja odmah celu ruku... Pusti me malo da komentarišem sa njegovog naloga, a ja dohvatim da objavljujem svako malo po neki tekst.. Ko mu je kriv, kad mi je dao ruku (ili sam ja njemu?)..Elem, na ovom blogu opet piše: Biljana FN

Iskoristiću formulu gazda Milutina od pre par dana... Ovo nije blog o tenisu, ali tenisrekama mora da počne.

            Pre neki dan dve vesti sa Indian Wells-a: Jelena ispala, Ana prošla.. Komentara na prvu vest bilo je 78, na drugu 35, da bi do završetka ovog broja stiglo do 94 – 40. Kvantitet

Upravo sam se vratila sa snimanja emisije "Ključ" koja za temu ima porodilišta i najnoviji predlog "izbora ginekologa" (koji mi nazivamo "rent-a-ginekolog") za 20.000 dinara. (Emisija je snimana danas, a biće emitovana u petak, 27.3. u 22h, RTS1.) Od domaćice emisije, Nataše Miljković, tražila sam i dobila dozvolu da s vama - nedelju dana unapred - podelim pojedine delove emisije.

Gosti u studiju bili su Ivana Mišić iz ministarstva zdravlja, dr Dušan Stanojević iz porodilišta "Narodni front" i moja malenkost iz Građanske inicijative "Majka hrabrost".

Mislim da je

- Da idemo gore?

- Da li vredi 0,8 evra?

- Ako ne odemo, nećemo znati

Blondi, Pugi i ja vodili smo ovaj razgovor isred crkve Svete Lucije na istoimenom uzvišenju iznad Vinja do Kastelo. Razmišljali da i da odemo liftom do vrha jedne od kula crkve kada je Blondi rekao ovu jednostavnu rečenicu. Tako smo shvatili da je to moto našeg landranja po severu Portugala: idemo da obidjemo što više kako bi znali kako je i koliko lep ova deo zemlje na krajnjem jugozapadu Evrope.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Ovih dana sam bio zauzet prolećnim pospremanjem dvorišta pa nisam baš puno pratio štampu, ali i bez nje mi se ipak desilo nekoliko zanimljivih stvari...

Srk ...

Osim što sam zgazio na ekser o čemu sam pisao prošli put...stigao sam i da palac ubodem na trn...Bio se naduo ko ćevap, nisam mogao da ga prepoznam...Tri dana nisam mogao sa njim da se potpisujem, ... svoj rodjeni autogram nisam mogao da prepoznam...

morao sam kao alternativno rešenje da koristim srednji prst...srećom

Spremajući se da napišem ozbiljan tekst o predsedniku SRS naišao sam na ovaj tekst autora Vojina Majstorovića. Umesto mog teksta ovaj put samo link. Razlog: ne bih ja tu ništa dodav'o. Vredi pročitati, očekujem vaše komentare.

LINK

Čim se rodimo babica nam izmeri težinu i dužinu. Dok smo bebe, isto merenje se ponavlja na svim kontrolnim pregledima kod dečjeg lekara.

Mame mere koliko, i da li smo iz obe dojke sisali podjednako.  Kasnije odmeravaju da li smo do prave crte na flašiici popili mleka, a zatim mere koliko smo spanaća i mrkvice poruckali.

Ako se razbolimo mere nam temperaturu i po više puta dnevno.

Čim malo porastemo i sami počinjemo da merimo. Dečaci mere redovno dužinu, a ponekad mere i obim one

Autor: Rodoljub Šabić

„Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način."
Tako stoji u st. 2 člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I u st. 2 člana 51 Ustava stoji slično - „Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su