Otvoreno, mada pomalo blogovski virtuelno,  pismo Nenadu Čanku

Nenade,

pišem ti, evo, računajući, nekako, da imam prava na to.

To pravo mi, pre svega ostalog, daju sećanja. A knjiga mojih sećanja, u kojima ima i tebe, prilična je.

I, vidiš, Nenade, u ime tih sećanja...na antiratne proteste iz ranih devedesetih (sećaš se, kako nas je malo bilo pred Većem, a još manje pred komandom garnizona?), Somborsku gradsku kuću (jel' se beše zvao  Odred "šoškoćanin", onih koji su sa oružjem na gotovs i neverovatnom drekom stajali

"Religija  nije opijum za narod.  Dobijaju placebo sve vreme."

Dr House

Da je Ms Milić klijent neke od tradicionalnih verskih zajednica bila bi ovih dana vrlo zadovoljna učinkom angažovanih. Ljudi rade svoj posao. Love duše da ih spasavuju. Imaju stav o svemu i svačemu što je sasvim legitimno. Pokušavaju da isteraju svoje. APP. Legitimno. Što se nisu do sad javili, nego u zadnji čas katolici zovu pravoslavce da zovu Vladu. Može im se. Legitimno. Tokom  fajta oko novog ustava  obe zainteresovane strane, i država koju tradicionalisti izgleda

HAMLET: Do you see nothing there?

QUEEN: Nothing at all, yet all that is I see.

Kažu da ako želimo dobro deci treba da ih obučemo, nahranimo i pustimo s uzice.

Slično, pretpostavljam, važi i za odrasle. I ne samo one koji su manje srećnim okolnostima upetljani u uzice prvenstveno ekonomsko političke prirode.

Od gory "tell me something" mehurova naše, bliske ili tuđe prolaznosti koji s vremena na vreme požure na površinu, do mnogo nežnijih, a uvek prisutnih i uvek nevidljivih demona u obliku finih niti, danas svilenih sutra buđavih, a uvek tolikobrojnih da nas svako novo rađanje i svaki novi prvi koraci uvek vode tamo gde smo već bili.

Možda na one prve nepokidane uzice, danas okoštale, ono prvo udaranje u još uvek gole grudi, danas tupo, a možda na mesto onog prvog plamena, danas tihog i pokornog.

Sada već davne 2005. godine, na poziv nedeljnika NIN, napisao sam kraći tekst koji je trebalo da, suprotno uvreženom mišljenju, pokaže da za Gej Prajd nije rano, nego da on, naprotiv, kasni, kao i da ponudi neke argumente zbog kojih je postavljanje prioriteta što se tiče ostavrivanja određenih prava pogrešno (važnije je ovo, prvo da ostvarimo ono, itd) i predstavlja formu nasilja. Moje mišljenje se od tada dosta promenilo, ali o tome u nekom drugom blogu. U ovom, zarad aktuelnosti nekih tezi, donosim u integralnoj verziji tekst star četiri godine, ali i dalje potreban, budući da se slične reakcije javljaju svake godine kada se pominje održavanje ulične parade ponosa.

ČEMU JOŠ GEJ PARADA?

Druga „parada ponosa" gej i lezbejske zajednice u Srbiji, zakazana za 17. jul tekuće godine, odložena je na neodređeno vreme. (Još nije umrla, a kad će - ne znamo!) Udruženje „BG PRIDE", formirano sa ciljem da organizuje manifestaciju, obrazložilo je, u saopštenju upućenom javnosti, da „nakon ponovnog divljanja desničarskih ekstremista na ulicama Beograda i paljenja džamija, postalo je očigledno da Srbijom ne samo da i dalje dominiraju ekstremne nacionalističke i konzervativne političke snage, koje ne prihvataju različitost po bilo kom osnovu, već i da vladajuća struktura nema nameru da zaustavi nasilje i gradi demokratsko društvo u kome ima mesta za različitosti". Dalje se navodi da je izostala podrška političkih stranaka, kao i nevladinog sektora, ali ključni razlog i dalje ostaje radikalno diskriminativna situacija (koja često eskalira do fizičkog nasilja) prema svim „manjinskim grupama". Vlast je, s druge strane ekstremističkih grupa i dominantne patrijarhalne ideologije, pokazivala (in)direktnu naklonost homofobiji, od blage nezainteresovanosti („Pa zar oni uopšte postoje?"), preko stalnog odlaganja odgovora na zahteve istopolno orijentisane populacije („Srbija ima pametnija/važnija posla!") pa sve do otvorenog satanizovanja („Srbija još uvek nije zrela za izražavanje takvih perverzija!"). 

 Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, izgladnele histerične gole,
kako se vuku po crnačkim ulicama u zoru tražeći besni fiks,
anđeoglavi mangupi gore za drevnu nebesku vezu sa zvezdanim dinamom u mašineriji noći...

           Ono što me privlači u džezu jeste upravo sloboda, neizvesnost. Od onog trena kada pesma počne, vi joj se prepuštate, ali ne znate

 nemojte mi samo reći

nesto malo o rodnoj ravnopravnosti...:

gledam danas ovog naseg tadica sa sapaterom i sutanovca sa karme chakon pa sam se setio kada je sapatero postavio karme za ministarku odbrane a ona je bila u 7mom mesecu trudnoce. znam, znam sad ce neko reci kako je losa poruka sto se vratila na posao nekoliko nedelja posle porodjaja i skorije se dosta pisalo o tome. tada sam zapisao i ovo pa da se ne ponavljam:

"...meni licno sapatero je postao politicki (hajde necu reci idol jer idola nemam ali jako simpatican) kada je postavio chakon za ministarku (a inace

Verovatnoća ulaska u kuću 25%

-Isidora Bjelica, pisac i voditeljka
-Katarina Ostojić - Kaja, pevačica
-Jadranka Živanović učesnica drugog VB
-Ajs Nigrutin, reper
-Milan Strongmen, bodibilder i pisac
-Daliborka Milanković, učesnica prvog VB

 

Pošto je interesovanje za ''Beogradskog Fantoma'' u prethodnom blogu o njemu bilo poprilično, prilažem ovde nekoliko fotografija napravljenih u vreme fantomskih dešavanja. One će, nadam se, razjasniti i neka pitanja koja su se pojavila na ranijem blogu. Recimo:

CUB ' ''Ono sto sam ja cuo da je bio vlasnistvo nekog iz danske ambasade (da je imao danske table)''

CUB ''Druga verzija kaze da je imao nemacke table i da je bio od tenisera Ivka Plecevica ''

Pominjao se i G. Bregović kao vlasnik, itd.

Evo malo

Tekst objavljen u današnjoj Borbi: http://www.borba.rs/content/view/3344/123/

Nasekirao me ministar zdravlja Milosavljević. Baš, baš me nasekirao. Kada me je prvi put pozvao na razgovor povodom Peticije kojom se od njegovog ministarstva zahteva da disciplinuje zaposlene u porodilištima, da osavremeni zastarele i nehumane protokole za porođaje i da se aktivnije bori protiv korupcije, delovao mi je iskreno, pun entuzijazma, spreman da čuje "glas naroda". Hvala Bogu, mislila sam, što institucije sistema više ne služe

Korto. Izgubili su mi sabrana dela. A mogao bih da ih čitam do besvesti. I to najradije onu crno-belu verziju iz Stripoteke koja se čita sa cvikerima za sunce, zbog zaslepljujuće svetlosti koja izbija iz crteža. Pazi, Korto i Raspućin... Kakav je ono crtež?

Remark. Progutao sam ga u dahu i na posletku proživeo 'Noć u Lisabonu'. Samo što je u mom slučaju to bila noć u Budimpešti. I sad mi nema 'Tri ratna

U j*****, ovo je bilo blizu.

Najgora stvar kad se brijate u rovu, nije to sto se brijate u rovu, ni cinjenica da to radite "na suvo", ma ni ovi crvi sto izlaze iz zidova nisu neki problem. Ako cemo iskreno ni cinjenica da se nedelju dana niste okupali ne smeta puno, jer toliko vam smrdi sve oko vas a posebno ljudi koji se isto tako nisu okupali da se jednostavno naviknete na sav taj smrad.

Nista gore nego kad se probudis a ne mozes da se protegnes, nekako nista ne smeta dok ne dodjes do tog otvaranja ociju, i onda taman kad krenes sa protezanjem zapnes za nesto, ma sve ti ceo

Kako je EURO unistio Republiku

Jos uvek na godisnjem odmoru, u blazenom neznanju okruzen velshkim planinama i u okoliom izazvanom iscekivanu da Heatkliff zakuca i na nasa vrata, tek su mi danas dobri ljudi iz Domovine ukazali na skandal sa povlacenjem antidiskriminacionog zakona iz procedure na insistiranje Ljudi u Crnom (the uncool version).

Osim sto je jako smesno sto bi SPC&Ekipa da drzava Srbija za njih obavlja deo njihovog posla cuvanja pastve od prebega u tudja stada (vidi clan 18. zakona), urnebesno je ovde zapravo da ta labava konfederacija