Foto: Mira Zdjelar

Siboney je sve do nekog trenutka tridesetih godina prošlog veka bio malo naselje nadomak Havane, sa imenom koje označava jedan od naroda pretkolumbovske Amerike. Kako se grad širio na zapad, Siboney je postao zanimljivo mesto za gradnju zato što je samo nekoliko stotina metara od vode, a istovremeno u svom većem delu pomalo uzdignut tako da manje plavi kada se more izlije u kišnoj letnjoj sezoni. Prostor za luksuznu gradnju polako je ponestajao u krajevima bližim centru grada, kao što su Vedado i Marianao, i po Siboneyu počele su da niču vile.

Na vodi, u blizini Siboneya, otvarali su se socijalni klubovi za elitu, Marina Hemingway takođe nije bila daleko, i nouveaux riches predrevolucionarne Havane naseljavali su se tu sve više i više, naročito u godinama neposredno pred revoluciju. Prava prigradska idila - svuda se moralo ići automobilom, ali to nikome nije smetalo. Dominantni arhitektonski stil Siboneya odslikavao je, i odslikava, vreme ekspanzije, sa vrlo jakim uticajem visokog modernizma, zaljubljenošću u beton, oštre ivice i gole forme. Oštre ivice i gole forme - to gotovo zvuči kao neka čudna vrsta metafore za Kubu kakvu je Juanov deda napustio.

Ja sam ga igrao i to prilicno dobro. A vi, da li ste ikada probali?

Pre par godina sam upala u psihološku krizu zbog nestimulativne poslovne sredine, i neprihvaćenosti plodova mog truda i rada od strane kolega, iako su me šefovi (tiho) podržavali.  Zarobljena izmedju dve vatre, posle dužeg vremena osetih da nisam vise ona stara: nepokolebljiv mladi entuzijasta, a da je poslovna sredina daleko od one inspirativne i bodreće akademske koja me je odnegovala...I tako, da bih povratila samopouzdanje, odlučih da

Sve čestitke za rođenje ćerkice! Da je živa, zdrava i srećna! (Puj, puj, puj.) Vama, takođe, iskreno divljenje za predani rad do poslednjih dana trudnoće, kao i planirani povratak na posao nakon samo dve nedelje porodiljskog bolovanja, što mediji izveštavaju da ste uradili i u slučaju rođenja prve ćerke, pre sedam godina. Svaka Vama čast!

Pišem

Rusko-ukrajinski energetski sukob doveo je do momentalne nestašice gasa u Srbiji. U jeku zime, bez grejanja su ostali stanovi, domovi zdravlja, bolnice, škole, vrtići, domovi za stare... Iako je predsednik Tadić uspeo da se dogovori sa Nemačkom i Mađarskom oko isporuke gasnih rezervi, ova kriza je otkrila mnoge rupe u funkcionisanju našeg energetskog sistema – ali i državne politike. Tek ostaje da vidimo koliku cenu će građani Srbije platiti zbog ovoga, međutim već sada je jasno da je nestašica gasa dovela do mogućnosti nove nestašice struje. Analiziramo pozadinu rusko-ukrajinskog sukoba, kao i ulogu srpskih vlasti u najvećoj energetskoj krizi u kojoj se Srbija našla, još od devedesetih godina.

Zato me je mnogo obradovao novogodišnji poklon koji sam dobila od moje kćerke Marijane. Elem, već nekoliko godina njen dečko Jan Joost novogodišnje praznike provodi sa nama, u Beogradu. Ove godine rešili

Aleksandar Makedonski dolazi na vlast smrću/ubistvom njegovog oca Filipa 336. godine p.n.e. Već 335. godine je, u želji da učvrsti granicu na severu, započeo borbe protiv Tračana i Ilira, koje je uspešno završio. Za vreme njegovog "bavljenja" na severu, Atina i Teba, koje je još Filip stavio pod kontrolu Makedonije, se pobune. Aleksandar je na to reagovao munjevito i razorio celokupan grad Tebu – jedino je ostala kuća pesnika Pindara da stoji, sve ostalo je bilo sravnjeno sa zemljom.

Legenda kaže da je potom tebanka Mnesarete prešla u Atinu, gde će, zbog bledoće tena,

Težo je lepši od reke što protiče kroz moje selo.

Žiri za dodelu NIN-ove književne nagrade, (Milan Vlajčić, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić), objavio je sinoć da je u uži izbor odabrao sedam romana.

1.Hamam Balkanija. Autor:Vladislav Bajac, pisac, prevodilac, izdavac, rodjen je 1954. godine u Beogradu. Objavio je romane: Knjiga o bambusu (1989), Crna kutija (1993), Druid iz Sindiduna (1998)..., knjige prica: Evropa na ledjima bika (1988), Podmetaci za snove (1992)... Dobitnik je vise knjizevnih nagrada. Proza i

Kako me je vađenje novog pasoša podstaklo da se vratim starom hobiju, putovanjima, reših da sa prijateljima provedem Novu Godinu negde preko. Sledi kratka priča o poseti Budimpešti, kombinacija doživljaja i praktičnih saveta svima koji su namerili u tom pravcu, a ne putuju da bi pregovarali o isporukama gasa... >>>

- tekst koji sledi je obećanje za poraz pri glasanju između bauer_ (nekad-bio-jack) i reanimator na jednom od mnogih zabavnih postova, a na link-ovima se ceo događaj može pratiti, dakle : nemalažinemaprevare, sve drugarski i čovečanski rešeno -

Opaske koje sam, tokom godina, slušala o Novosađankama bile su zbir najneverovatnijih utisaka, konstatacija, mišljenja, kratkih "evomojslučaj" pričica, ocena i procena izrečenih i od muškog i od ženskog sveta, a minimalnu veću "učestanost" obezbedili su izrazi "posebne", "samosvesne" i - "teške, brate!". Kad bi u razgovor "ušle" Beograđanke, Splićanke, Dubrovčanke, Banjalučanke - brzo bi se po učestanosti izdvojilo "lepeeeee!" ili "doterane" ili bi im dodavali Kotoranke, Subotičanke...ili žene iz bilo kog grada koji bi im "pao na pamet".
Jedan moj gari novosadski ima teoriju da Novosađanke, bez obzira za koga iz nekog drugog grada da se udaju - ostaju da žive u Nova Sadu, i tvrdio je da je to za njega velika misterija - kako to Novosađankama uspeva...

па још близнакиње. Од рођења једна уз другу. Заједно у јаслице, школу. Прва љубавна искуства. Све су говориле једна другој.

Обе на истој журци, попиле. Свака је завршила у кревету, момци лепи, спортисти, из иностранства, сигурно је да се неће више срести. После месец и нешто дана сазнају - трудне су, обе. То је живот. Иронија. Дилема

Piše: Đorđe Putić

 Bivši američki predsednik, Džordž Buš stariji, nedavno je rekao za svog bivšeg kolegu, Bila Klintona, da je „bozo" i da njegova kuja Mili zna više o spoljnoj politici nego Klinton. Bil nije bio ništa blaži prema jednom i drugom Bušu, dok je treći bivši predsednik, Džimi Karter, izjavio jednom prilikom da je predsednikovanje Buša mlađeg „najgore u istoriji."

Uprkos tim uzajamnim ruženjima, njih trojica - plus novoizabrani

Evo konacno vratih se iz Holandije. Bilo mi je jako lepo, domacini su se potrudili da se osecam ugodno i da vidim puno toga. Bili smo u Den Haagu, Amsterdamu, i jos nekim manjim gradovima od kojih je i Zwolle gde oni i zive. Za Novu Godinu je bilo jako veselo, uz dve gitare, klavir i daire u koje sam ja kako rekose vrlo vesto udarala. Nas petnestak u uzrastu od 5 meseci do 50 godina, uklopili smo se u jednu simpaticnu veselu gomilu sa prostora Ex YU i Holandije. U Hagu mi se dopalo more, a posetila sam i tribunal dok mi se u Amsterdamu malo smucio miris kanabisa na sve strane