Piše mi jedan čitatelj ovih blogova da bi htio pročitati moju analizu razloga ovog zadnjeg vala kriminala u Hrvatskoj - pa evo da udovoljim. Pisao bih o tome i ranije, ali sam, nažalost, imao semestar pun obaveza, a i dovršavao sam američko izdanje svoje knjige („Yugoslavia - A State that Withered Away"), koje će se (napokon, nadam se) pojaviti u knjižarama u decembru - tako da ranije nisam stigao.

Po mom mišljenju, Hrvatska je (slično drugim zemljama post-socijalističkog Balkana, a dijelom i onima iz srednje Evrope) prekrivena mrežom organiziranog kriminala,

ante scriptum:

ovaj tekst  je svojevrctan "reprint" sa B92FM, i dobro nas je poslužio (mislim), pa ga postavljam i na "oporavljeni BlogB92" da možda malko popričamo i o - avokadu :))

- priroda ima dokaze da je savršenstvo moguće : kad neprekidnim promenama stvori "nešto", tad se malo izmakne, osmotri i kaže "oh, od ovoga ne može bolje!" i zato mi danas imamo ajkule, ginko, školjke, sekvoje, škampe (raćiće razne), krokodile i - avokado -Dakle, ovo je "l` hommage" čudu od biljke, dvostrukoj biljci koja je istovremeno i voće i povrće, "l hommage" strasti za biljkom čudesnih čulnih vrlina koja je i zvanično, zakonom bila označena kao "zabranjeno voće" (ne kao metafora svega onoga što je zavodljivo iskušenje za ljude već - doslovno), biljci od koje je sačinjena meksička i južnoamerička kuhinja, biljci koja je pri vrhu svake liste "sa called aphrodisiacs", liste  koje ljude ponajmanje zanimaju zbog samog ukusa, mirisa, oblika, boje ili hranljive vrednosti avokada pripremljenog samo kao hrane prosto zato da se - ne bude gladan.

Kad god je reč o bilo kojoj vrsti hrane ustvari je reč o uživanju, o divotama koje hrana svojim ukusom, izgledom, mirisom, bojom, svim svojim svojstvima - pričinjava našim čulima. Zato se, mislim, neka hrana uvrštava i u "afrodizijake", ljudima je verovatno oduvek sasvim logično da takva dva užitka moraju biti nekako povezana. Nema i neće biti dokaza o tome, ali to naravno neće nikako sprečiti ljude da veruju u afrodizijačka svojstva hrane, I ta vera će im uvek biti sasvim doovljna da misle da su u pravu (i da budu srećni)

(Hvala Ivana23)

Eksperiment u blogovanju

(Čovek sedi, prekrštenih nogu, na sredini bine. Oponaša pušenje džointa i dodavanja nevidljivom kompanjonu.)

To je kao kada drvo padne u šumi - razumeš šta hoću da kažem, čoveče? To je ono kao kada svi sve znaju, onda i sve ne znači

Istina je najjače oružje!

Pod uslovom da imate dozvolu za nošenje!

********

Bogata je ova zemlja: ima sirovina na sve strane, od olova do cinkaroša!

********

Država kaska u mestu, Vlada se vuče k'o prebijena, a inflacija galopira!

Šta je gradjanima drugo preostalo nego da psuju kao kočijaši!?

*********

Zamislite da nema tih silnih rezidencija, kolona crnih limuzina, TV programa...

Kako bi predstava u kojoj statiramo imala siromašan dekor!?

*********

Vremenska prognoza: Pljušte otkazi!

Na

Slično šljivama berba maslina ne počinje branjem plodova direk' s drveta nego skupljanjem onog što otpadne posle kiše i/ili jačeg vetra. Sezona skupljanja počinje u drugoj polovini oktobra i upravo je završena. Posle nje, baš kao i šljive, preostali plodovi se otresu (druga polovina novembra, decembar).

Posle pune četiri godine rada, konačno je gotova najnovija knjiga Paula Droelja „Analitičar". Ovo kapitalno izdanje Queeria centra na 510 stranica u tvrdom, najtvrđem povezu predstavljeno je na ovogodišnjem Sajmu knjiga na štandu „Seksualne nastranosti i priključenija" u Hali XIV Beogradskog sajma.

Nakon uspešnih romana „Dnevnik jednog režimskog poslušnika", „Na obali reke Drine sedela sam i brojala leševe", „Mira Marković je odlučila da umre", „Đavo i gospođica Smajlović", „Priručnik ratnog zločinca", „Veštica iz Fonda za političku izuzetnost", dolazi nam ova kompleksna priča o potrazi za ličnom srećom, svrhom života i ispunjenju snova.

Paulo Droeljo nas ovim romanom vodi na jedno čudesno putovanje, gde pratimo zbunjenog i uplašenog glavnog junaka, koji nakon velike lične tragedije gubi tlo pod nogama i pokušava da nađe svrhu u svom životu.

Ceo tiraž je planuo za tri dana, kao i svako čudo, tako da planira uskoro da štampamo drugo izdanje, ali za sve cenjene čitaoce B92 bloga, poklanjamo vam skraćenu verziju ovog romana.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan, pre tačno četiri godine stupio je na snagu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i ustanovljena jedna nova institucija - Poverenik za informacije. Znam da je bio red da se tim povodom oglasim, ali eto nisam, jer sam veći deo dana proveo u Leskovcu na skupu posvećenom upravo edukaciji o sadržini, domašaju i primeni ovog zakona.

Ali, makar sa dan zakašnjenja treba napisati par reči. Manje povodom „jubileja", a mnogo više povodom toga što se „nova institucija", na četvrtu

odgovor

Crtež je preuzet iz knjige instrukcija nemački pilota lovačkih aviona iz vremena Drugog svetskog rata (1944. Godina). Crtež podučava kod postupaka prilikom paljbe na pokretne ciljeve: cilj (ruka žene) mora se pomerati u zavisnosti od ugla pod kojim se sam cilj nalazi.

Protiv aleksandraz92 sbog toga sto zaposljava male zabice na crno i ne obezbedjuje im adekvatno zastitu na radi iz kog razloga iste smrtno stradaju a da pri tom gore pomenuti ni ne servira res zablje batake, vec se zrtva istopi zajedno sa modemom na kom je obavljala radne zadatke. Takodje ne isplacuje porodici res pecene i osusene zabe nadoknadu zbog smrti clana bare.

Predlazem da ovaj blogosud okrivljenog primerno kazni i nalozi mu da sve zabice koje rade kod njega prijavi nadleznom organu tj nama i iz momenta, i obezbedi im adekvatnu

Da li ste pročitali vest? Ako niste, pročitajte, pa mi onda recite - kakav osećaj ona u vama izaziva? Bes? Tugu? Nemoć? Gađenje? Krugolina je prošla ceo tobogan pobrojanih emocija.

Tužna sam što se majka devetoro dece još uvek bori za svoj život.

Besna sam što joj lekari nisu ukazali pravovremenu i propisanu pomoć.

Osećam

Sinan Četin, vrlo poznati turski reditelj, će se najverovatnije naći na optuženičkoj klupi zbog svog kratkog (5 min) filma Mutlu Ol! (Budi srećan!). Zahvaljujući ovde zabranjenom YouTube-u mogu sa vama podeliti ovaj dragulj, koji je učinio da se smejem i plačem u isto vreme.

Dogodilo se na današnji dan ...

Srk ...

Čekam u redu za Blic i još neke sitnice, pa iz dosade slušam ove oko mene šta pričaju...

Srk ...

- Dobio sam sedmicu na lotou...i taman otišao sa džakom da podignem pare, kad žena me gura laktom u ledja i čujem je kako govori...'' Ustaj da kupiš hleb...i nemoj nasumice da biraš, nego svaki po malo štipni, pa izaberi najmekši...''...Da me je bar pustila da podignem novac,eh...

-Meni bi dovoljna bila i šestica – čujem jednog koji se uključuje u razgovor

Dom Vojske Srbije, devet ujutru, ja prelistavam 24sata novine i polako dolazim sebi. Bolje da nisam. I dolazio sebi i prelistavao novine. Jedna od vesti glasi (parafraziram): "Krivična prijava zbog piratizovanja Turneje". Poseta B92 sajtu je potvrdila ovu vest. Gde uopšte da počnem? Aj' prvo jedna poučna pesma pa ćemo onda o surovoj realnosti.

[EDIT: Isključili embedding pa ne mogu spot da stavim u tekst... Evo ga ovde: http://www.youtube.com/watch?v=Yz-grdpKVqg