Dragi prijatelji blogeri,

 

Reših da ne razmišljam mnogo, već da podelim sa vama jedan tekst koji mi mnogo znači i na koji se uvek, makar u mislima vraćam kad god naiđem na pitanja kako, zašto i zbog čega neko nekom treba da oprosti.

 

Ovo je mene inspirisalo i inspiriše.

Ako pokrene još nekog na razmišljanje i opraštanje, biće mi drago. Zaista.

 

 

 

 

ZAKON

Alo, ima li koga?

Pojavila mi se dva nova dugmica na profilu, pa rekoh da proverim... radi li ovo... cita li to iko... gdi ce da se pojavi... hoce li uopste da se pojavi... jer od moderatora ni pisma ni razglednice... samo dva nova dugmica...

Zbunjena Krugolina.

Ovo sam pismo nedavno dobila na privatni mejl

 

draga jasmina,

 

naisao sam slucajno na tvoj clanak, putopis. moram da ti kazem da

divno pises i da sam zaista uzivao citajuci. voleo bih kada bih mogao

ponovo da posmatram stvari iz ugla nekoga kao sto si ti. medjutim

nakon loseg iskustva od pre nekoliko godina kada je pred mojim

prijateljem iz beograda, koji je bio u drustvu svog priatelja

jevrejina lokalni prodavac na mljetu  izjavio kako je ponosan sto je

klao srbe a jevreje bi sve ponovo potrpao u logore, zaista

Nije problem kad je đavo crn, već kad je anđeo siv, ili još gore -kariran.

U vreme počivšeg Miloševića bilo mi je normalno da on, i ljudi oko njega, rade loše, besmislene, štetne i glupe stvari, jer su bili upravo to - zlo sa kojim se treba izboriti/crna strana stvranosti koja preti da nas uvuče u sebe i poništi. Kao što mi je  bilo normalno da se mi (neki drugi i drugačiji ljudi) borimo protiv njih, baš zato što su takvi. I bilo je za očekivanje da ćemo se uvek razlikovati - belo i crno; dobro i zlo; pametno i glupo; vaspitano i nevaspitano... 

Jula

Republicka agencija za telekomunikacije - RATEL - i njen, sta li je, Gruppenfuhrer prof dr Jovan Radunovic doneli su pocetkom jula (11.) odluku milozvucnog naslova "TEHNIČKE USLOVE ZA PODSISTEME, UREĐAJE, OPREMU I INSTALACIJE INTERNET MREŽE".

http://www.ratel.org.rs/editor_files/File/dozvole/uputstva/Tehnicki_uslovi_za_internet.pdf

Sta nalaze ovaj "Voelkischer Beobachter" Fan Klub a.k.a. Upravni odbor RATEL internet provajderima ovim dokumentom?

Suma sumarum,

Eto, opet se desilo.Šta se desilo ? Ozbiljno je napadnut jedan novinar (snimatelj B92), malo manje ozbiljno drugi fotoreporter, a shvatam da i ostale ne prolaze baš najbolje. Verovatno se vaskoliko srpstvo odmah „hvata“ za ove moje reči „ozbiljno“ i „malo manje ozbiljno“. Pa zaboga, u Srbiji je sve normalno dok vas ne ubiju, mada primeri Ćuruvije i Pantića pokazuju da i posle ubistva sve OSTAJE „normalno“. Kako je sve normalno najbolje zna Dejan Anastasijević koji je kao maksimum reakcije SVIH grana vlasti (pravosudne, zakonodavne, izvršne) i svih drugih institucija dobio reči Predsednika Republike (tadašnjeg i sadašnjeg) da „će se založiti da se počinioci pronađu“. Verujem ja čika Predsedniku, al’ su mi miliji rezultati i istina. Rezultati su da svako krivično delo koje ima bilo kakve veze sa ljudskim pravima u širem smislu (nadam se da ne treba da crtam da tu spada i sloboda informisanja, pisanje o ratnim zločinima, korupciji, sloboda javnog izražavanja mišljenja, pa ako hoćete i različitosti itd) nije rasvetljeno niti su počinioci kažnjeni. Ako i jesu SLUČAJNO kažnjeni, kazne više liče na one za neprijavljivanje prebivališta ili kad Stanoje ubije Milojevu kravu zato što mu je ušla u zabran. Kad znamo ove rezultate, lako je da vidimo i istinu. Ona je posve jednostavna – nema volje ! Da li je to politička ili neka druga – to je Bošku Brankoviću, Dejanu Anastasijeviću i svima ostalima potpuno svejedno – bitno je da zbog nedostatka te volje nema rezultata. Pa nemojte mi reći da policija ne može (EJ – NE MOŽE) da od tih 300-500 bitangi nađe ko je prebio ovog momka, da od malog kružooka AKTIVNIH podržavalaca ratnih zločina identifikuje ko je Dejanu „instalirao“ bombu ili ko je iz efikasnog DB90’s (za nepismene: BIA 90-tih) ubio Ćuruviju,a bogami i ostale. O tome da jadna policija ne može da nađe ko je raznim i ratnim zločincima „sređivao lične karte i papire“ ne treba trošiti reči. Da je to lako, ja bih otišao u MUP i tražio da mi daju ličnu kartu na ime nekog ko je već umro.

 

a

 

  

  Djordje Balasevic nije pozeljan u  Staroj Pazovi , tako su odlucili Radikali !? Stvarno uzasno   “radikalan”potez lokalnog rradikala Gospodina Komazeca koji je ocigledno svestan  svog poteza uputio  demanti ove vesti . Naravno verujem da se gospodin Komazec nije “naprasno” opametio nego je s vise distance dobio logicnu uputunekog ko “vise” razmislja” u ovim predizbornim     danima.  Ponekad se stvarno pitam kako ljudi poput  radikala uopste osvoje  ijedno mesto  u drzavnom parlamentu.  uvek sam smatrao nije problem sto

Drage sestre Bogavac,

Ja sam dobro što i vama želim. Vreme je lepo, stigla je pozna jesen, k'o štrc u špricer. Radno je radovansko, umesto novinarske julske sezone kiselih krastavaca, na medijsku scenu je izvučen privaćeni dr. 3D, tako da bogufala imamo o čemu kucati. 3D izlečitelja su se dovatili i slovenački mediji jerbo je parlamenat udario rajber i raspustio se više no inače, pa su novinari u letnjem očaju počeli da izvlače teme o troglavim

 

 

Sada bih morao, kao, malo da se izvinjavam i da naširoko objašnjavam kako nisam želeo nikoga da povredim, a pogotovo ne žrtve komunističkog terora. Stvarno nisam.

Želeo bih ovom prilikom da podsetim na jedan stari, mada ne starinski film. Reč je Bertolučijevom „Dvadesetom veku". Na početku je, koliko se sećam, Verdijeva „Moć sudbine" a na kraju dva starca idu prugom i sve vreme se raspravljaju i gestikulišu. „Dvadeseti vek" je, danas mi tako izgleda, bio neka vrsta umetničke vizije tzv. italijanskog evrokomunizma. U njemu su se mirili pripadnici

г Jeremija

 

 

Ljušteći luk sa her Ginterom

 

 

 

Ginter Gras je čuveni pisac, nobelovac, dežurna savest i moralna institucija nemačke nacije. To znaju svi. Međutim, retko ko zna da je her Gras i odličan kuvar. Nisam to znao ni ja sve dok, pre desetak dana, nisam pozvan na večeru kod gospodina Grasa.

U principu sam očekivao da će cela ova frka sa Dabićem da bude iskorišćena da se promuva neki nepopularni zakon ili pak poskupljenje nečega ali nisam ni sanjao da će RATEL, koji je u test fazi od 120 dana pošto ga je Ministarstvo za nauku i informaciono društvo ukinulo ili pripojilo, pokušati na mala vrata da nam uvede Velikog brata ali ne u vidu nekog distorziranog glasa u ispovedaonici nekog Ministarstva, već u vidu same Udbe, Ozne, BIE ili kako se već sad to zove.

Da ne duljim, preuzeo sam tekst sa bloga

   Genijalan stih o lošim godinama, mora da se sećate.
Vrzma mi se nešto ovih dana po glavi, svašta se dešava, neko vidi svetlo na kraju tunela, neko – voz.
   A ja, ja prosto ne mogu da verujem – (koliko zadovoljan - toliko rezigniran, znajući da je mogla biti odavno popunjena) – da toj pazli nedostaju još (samo) dva delića.
Ili se možda – varam ?

       

   Šta je – po Vama, sestre blogerke

This active participation, which the individual at the periphery performs, emphasizes a creativity based almost exclusively on the reuse of previously existing materials which are available either as part of the Western tradition or, more recently, prefabricated by the international culture industry. Innovative responses to these materials

 

U sredu uvece 23. jula godine 2008. igrali su prijateljsku utakmicu na stadionu u Humskoj, beogradski Partizan, moj Partizan, i sedmostruki uzastopni prvak Francuske, Olimpik iz Liona.
Utakmica je trebala da posluzi visestruko. Prvo, kao poslednja i vrlo jaka provera pred pocetak nove sezone, narocito takmicenja u Ligi Sampiona. Zatim, kao prilika da se preda pehar prvaku (ne znam zasto ovo ne moze kod nas na poslednjoj utakmici lige, kao u svim ostalim zemljama), i na kraju kao prilika da se predstavi novi/stari tim za sezonu 2008/09 sa sve novim i starim strancima, jer je