Ne podnosim osobe koje o sebi govore u trećem licu, treća lica, posrednike, predsednike, izgrednike, poslanike, ofrlje i krlje, Meblo fotelje, kada neko neprestano melje, kada neko neprestano melje bez obzira da li još neko govori, gore od gorih, proliv, povraćanje, proliv i povraćanje simultano, simulacije i stimulacije, izostanak erekcije i druge izostanke osim ako nije izostanak inspekcije i GO stranke, oni ako bi mogli na duže da izostanu ne bi bilo zgoreg

    Ulazi moja ćerka Margareta pre neki dan u kuću blago šokirana.

Kaže „Znaš tata danas su me srela dva dečaka ,prvi ili drugi osnovne , i zamisli rekli su mi –Dobar dan“.

Što neko reče, sve srećne imperije slične su jedna drugoj, dok su sve nesrećne nesrećne na neki svoj način. Dobro, parafrazirao sam Tolstoja, koji je pre, u stvari, i mislio na porodice nego na imperije. Sad, kada su porodice u pitanju mnogi bi se možda sa rečenim i složili, dok bi kod imperija već po svoj prilici došlo i do popriličnog zatezanja. Jer, postoji više autora, koji se doduše i ne izjašnjavaju nešto preterano na temu sreće imperija, ali su sa druge strane manje-više jednoglasni kada je u pitanju njihova neumitna kob. Naime, po priči, sve poznate civilizacije i imperije dele u suštini sličnu sudbinu, prolazeći kroz šest karakterističnih faza, nastajući, trajući i nestajući na gotovo identičan način.

 

: prica za laku noc 

Da li ste ikada napisali blog bez ideje o cemu biste pisali. Hm. 

Evo ja jesam. Sad. Sto bi rekao svemocni ramboamadeus ... iskrene emocije su uvek na cijeni ma koliko one bile nastrane!!!

na primer kada bih napisao ODJEBITE SVI!!!  ... kako bi to ljudi shvatili. Tu je pad, treba ici dalje

 

Danas sam oborio licni rekord na 10 km i istrcao za 48 minuta... i 18 secundi.

 Cuo se sa starim prijateljima, odveo jedno dete na gitaru, drugo na kosarku. Dosao kuci napravio dobru veceru, (neko je tu ostavio lulu, pa

Била је недеља, празнична и вашарска у Варварину. Градић је мало ван главног пута, па се камиони могу видети само кад доносе робу на пијацу. До најближег магистралног пута има око 6 километара њива. Тај мир варошице удаљене од већих саобраћајница осећа се и пијачним данима. Тада само има мало више света, на Тројице и више шаренила.

Vozila sam bicikl u zemlji Kim Džong Una. :-)

Sedam dana obilazila sam NDR Koreju u skoro privatnoj turi, budući da nas je bilo samo troje u grupi. Imali smo pratnju dva korejska vodiča, a prva četiri dana i organizatora iz agencije. Neumorno sam ih zapitkivala, a odgovore sam snimala na diktafon, zapisivala i pamtila. Napravila sam preko 2500 fotografija i oko dva sata video zapisa.

Mnogo toga je bolje od onoga što sam zamišljala, ali mnoge stvari su gore od onoga što sam mogla i da naslutim. Nemoguće je to jednostavno izneti u nekoliko rečenica, jer je sve u Koreji

Dugo nisam pisala, pa nisam ni filtrirala internet titbitse. U poslednje vreme rečenice koje često primećujem prateći online medije i socijalne mreže su, danas internet gori…internet je danas buknuo od besa zbog  .........,  a tu gde su mi sada tačkice, obično se nađe senzacija dana. U ovom javljanju bih se osvrnula na strane, uglavnom na američke medije i društvene mreže, i ono što saznajem preko njih, jer mi je to sticajem okolnosti od jesenas nekako najfriškije.

Neki koncepti su izgleda dušu dali, i kao da su smišljeni za

Drage moje i dragi moji, pozivam vas da dođete na otvaranje moje dvadesete samostalne izložbe. Izložba će biti otvorena 1. juna 2018. u 20 sati u Blok Galeriji, Blok 45, novi Beograd. Prevoz: Tramvaji 7, 9, 11, 13. Autobusi: 45, 73, 94, 95, 610. 

 

 

 Da li znate kako izgleda kada krenete na susret sa nekolicinom ljudi iz svoje generacije  posle ko zna koliko proteklih dana?

 U borbi sa sopstvenim predrasudama i mislima koje se cesto zalete ka tome da ce mi negde biti dosadno, dolazim u Sansu.Ima nas dvadesetak.Vrlo brzo shvatam da sam u izdvojenom svetu van vremena gde svi prisutni nose sa sobom neku divnu energiju.Razgovaramo lako i bez trunke naprezanja.

 Devojke(zene) izgledaju sjajno, lepo obucene, doterane, muskarci svi do jednog kul, smekeri.

 Oko ponoci  zatvara se Sansa, ocigledno vise nema

Izvinjavam se zbog nabacivanja teksta bez nekog plana, ali nekako gre'ota da se na b92logu ne isprate prebogati sportski dani (u narednih mesec i po :))))...

Evo Jokan i Mitar (i Šahid Kan ako se tako zove) upravo uveli Fulam u Premijer ligu. Jokan je ponovio uspeh od pre neku godinu sa Votfordom, a pošto se danas sve gleda kroz pare, dostignuće je još vrednije kada se zna da je klubu obezbedio desetine miliona funti od prava TV prenosa PL. 

Uskoro počinje i finale Lige Šampiona između branioca titule Reala (za koji verovatno niko osim sitnih klinaca ne navija) i Liverpula za koga svi (iz ne baš najjasnijih razloga) navijaju. U onim opskurnim najavama gde se sve banalizuje i timovi svode na pojedince, ovaj duel bi bio najavljen kao duel između trenutno najboljeg fudbalera na svetu - Mohameda Salaha i marketing mašine - Kristijana Ronalda :) Finale sudi naš sudija Milorad Mažić sa svojim pomoćnicima.

Sutra u 15:10 je F1 trka za veliku nagradu Monaka

Sutra počinje i Rolan-Garos, Troicki i Dimitrov otvaraju progran na Šatrijeu u 11h.

Detaljnije u komentarima!

Sportski pozdrav

 

OTVORENO PISMO UPRAVNOM ODBORU i PROGRAMSKOM SAVETU JAVNE MEDIJSKE USTANOVE RTS

Oliver Frljić

 

Boris Dežulović 

 

Vladika Grigorije 

 

Woody

Vredelo je ćutati 3 godine.

 Proučavati Los Anđeles.

Slušati Henri Rolinsa, Rasel Brenda i Džordana Pitersona.

Gledati Kanela i Golovkina, Khabiba, Rouz Namajunas.  

Živeti noću uz sjajnu ekipu ljudi. 

I završiti knjigu. 

 

 

dan 1 

/ 09.50. am /

 

Razglednica u sandučetu.

Sa Dominikane. Lepa

Važi priča je da je Beograd prljav grad i to veoma zaprljan. Na ulicama, trgovima, parkovima, u haustorima zgrada, posvuda je đubre, kese, pikavci, hartije raznih boja i formata, izmeti kućnih ljubimaca ali ima i starih građanima nepotrebnih stvari, nameštaj, crkli aparati i svašta još. Okolo grada, uz saobraćajnice divlje deponije veoma raznovrsnog otpada, građevinskog, poljoprivrednog i rečeno pojednostavljeno svega što više građanima i preduzetnicima nije potrebno te se toga ratosiljaju ostavljajući bilo gde pa to čini da prilazeći Beogradu biva jedan sasvim posebna ugođaj za ljubitelje neobičnosti.

je jedna od najgorih stvari/situacija u životu! Čekanjem čovek obesmišljava svoje postojanje, Beket je to maestralno prikazao u Čekajući Godoa. Istina je da smo bili primoravani na čekanje, onih devedesetih godina, ne ponovile se a evo ponovo se javljaju, ulaze na vrlo velika vrata, dakle, devedesetih godina kada smo ustajali u cik zore i čekali u već formiranom redu za litar mleka i kilo hleba! Bivalo je tada još mnogo kojekakvih čekanja od kojih mi se smučio život pa danas kada vidim više od tri osobe pred kasom u samousluzi, odustajem i odlazim u drugu, treću... No