(забелешке маам ......ако сумњаш између написати или не написати, ризикуј и напиши )

шушка љуштика кукурузна из навлака кревецки  у соби спаваћој док мој Стрика полном методом расчешљава бруце сисате Стринице добрано поднапит, а ајгираст у јеб деловању, свако вече, јер Oна qrca баш волела, а Oн ние да га ние им'о.

Izuzetno ne podnosim zadrte i ograničene, zadrte koji trte ograničene, varničenje, vatromete i petarde, šut za tri poena Ratka Varde, Tantum Verde, verande i gluperde, kao i glupandere, ne podnosim komplet plišane trenerke i mede u tonu, ronilačka odela i skafandere, bandere u A, TENT B, dalekovode iznad krovova, zapušene odvode i oluke, pomen rovova, bruke, jauke, muke i okuke, ljude univerzalne struke, univerzalni lepak i samolepljive pauke koji su namereni da nekog uplaše osim ako su zalepljeni na unutrašnjem dnu čaše, tako da se ne vide od pića

          Saga o jednoj dasci za sečenje

               Zazvonio je telefon. Uzela je slušalicu i na osvetljenom prozorčetu osmotrila broj. Zove je mama. Uzdahnula je duboko i uspostavila vezu trudeći se da zvuči što poletnije i vedrije:
               - Zdravo mama!

sa neprijatnim političkim protivnikom

Staro je pravilo da nema i da nikada nije ni bilo heroja bez dostojnog suparnika. U stvari, heroja verovatno nikada ne bi ni bilo da se pre njih nisu pojavljivale raznorazne nemani i ale, koje su izazivale sudbinu, ali i heroje da im izađu na crtu. Sad, izgleda da i u politici, kao i u bajkama, junaci i aždaje na određeni način ipak neretko i idu zajedno, opravdavajući međusobno postojanje, a, opet, i hraneći javno mnjenje suprotstavljenim stavovima, na kojima svako od njih može da poentira u očima svojih birača.

Dok epidemija malih boginja u Srbiji jenjava (uz trenutni bilans od skoro 5000 obolelih i 15 žrtava) a domaći mediji objavljuju naslove u stilu "Bil Gejts izjavio da će 30 miliona ljudi umreti za šest meseci" (naravno navodeći čitaoce da pomisle da će se to desiti u narednih 6 meseci a ne tokom neke buduće pandemije), reči Luja Pastera iz naslova ovog teksta deluju više nego opominjujuće.

A nije Bil ništa novo otkrio. Države se mnogo više pripremaju za ratove nego za epidemije. Epidemiolozi i infektolozi na to upozoravaju već godinama čekajući samo da se desi "fatalan splet okolnosti". Da neki patogen mutira, preskoči "barijeru vrste" i krene da se širi po nezaštićenoj populaciji.

Iskoristiću ovo kao povod da predstavim dve knjige iz oblasti epidemiologije ... ali malo drugačije pisane od klasičnih medicinskih udžbenika. Knjige koje se ne bave samo etiologijom bolesti, opisima simptoma i suvoparnim statistikama morbiditeta, mortaliteta i letaliteta već i životnim pričama ljudi koji su sa epidemijom bili suočeni ... sa obe strane "izolacione barijere".

Prva je knjiga prof. dr Zorana Radovanovića "Variola vera - Virus, epidemija, ljudi" a druga dr Ali S. Kana "The Next Pandemic: On the Front Lines Against Humankind's Gravest Dangers"

Pre dve godine u Hercegovačkoj ulici u Savamali u Beogradu ljudi sa fantomkama uz pomoć bagera su porušili zgrade, neke nelegalne a neke sa urednim papirima bez naloga o rušenju koji daje nadležni inspektor ili sud i to se vuče kroz tužilaštvo i policiju bez da su otkriveni počinioci, oni sa fantomkama, vozač bagera, neki što su tom prilikom na silu oduzimali telefone prisutnim građanima. Najzad je objavljeno da je za sve kriv jedan policajac sa Savskog venca koji nije obavio tada svoju dužnost, njemu nadređeni se ne spominju. O tome je pisao Insajder i neke novine ali većina medija privržena vlasti se nije time bavila. Nije ovde namera da se po ko zna koji put ponavljaju razne priče svima znane, počevši od izjave predsednika države

na ovaj blog, a onda se desilo OVO!

 

Svevišnji napravi za onih šest dana nebo i zemlju i sve drugo, odmah je podelio na gore za odabrane i dole za sve ostale, nebo i zemlju, pa to ostade tako do danas. Posebno se pozabavio rajskim vrtom, naravno za one gore i vrt dobi ime Eden gde napravi Adama a prahirurškim gestom stvori Evu te oni goli i lepi hodaše okolo srećni i bezgrešni dok ne naiđe zmija koja im dade zabranjenu jabuku, oni zagrizoše i upadoše u greh, izazva ta jabuka onu želju a oni ne odoleše, bi ih onda stid tog grešnog čina te obukoše neko lišće na sebe, Svevišnji to vide i shvati da su zgrešili te ih otera iz Edena u donji svet, na zemlju među one obične. Tako Adam i Eva dođoše u drugi svet ni izdaleka prijatan i ugodan kao Eden gde behu pre grešne radnje ali uprkos kazni božijoj ne zaboraviše ono lepo te nastaviše da to čine i ponavljaju i porodiše potomstvo a usput Adam načini na zemlji repliku rajskog vrta, tu se posle živelo i trajalo vekovima.

U Dizraelijevom ranom, nezavisnom, „radikalskom" periodu, će već biti vidljivi obrisi principa „torijevske demokratije", odnosno „konzervativizma jedne nacije", koji će mu kasnije postati udarnim političkim idejama, koje će ga učiniti ostvarenim državnikom. On, neminovno svestan demokratskog doba koje ima nasupiti upravo u obliku „demokratske nacije", kao nezavisni radikal poziva torijevce da prihvate demokratiju i da se ujedine sa radikalima u novu „nacionalnu stranku" kako bi se zajednički suprostavili vigovskoj liberalnoj oligarhiji koja je u to vreme bila glavni nosilac industrijske revolucije. U ovo vreme on mašta o jednoj novoj „narodnoj stranci" koja bi povezala zemljoposedničku aristokratiju sa moralistički i radikalistički intoniranim građanstvom, kao i sa siromašnijim slojevima, nudeći viziju koja je upravo bila potrebna vremenu - viziju zrele devetaestovekovne nacije unutar koje bi bili ujedinjeni svi slojevi i koja bi mogla da pozove na odgovornost one koji mešetare na njen račun.

ЖИВОТ У ВИРТУЕЛНОМ

«Захтев за пријатељство» затрептало је док је гасио Фејсбук. Хитро је поништио команду и погледао. Сликица некога кога никад није видео, име и презиме без одјека у његовој свести. Кликнуо је «прихвати», квадратић се расплинуо у трепераве црвенкасте цртице, пресложио у «пријатељи» и исправио бројку

Ceo dan sam proteklog ponedeljka, 23.

Veliki je petak. Završio sam prvu smenu i pošto je vreme izuzetno kao put onog pijanca koji se automobilom zakucao u drugi automobil, legao sam u svoj, naš, ako ću pošteno, kaučuk, da čitam. Dakle, veliki je bedak već danima iako je proleće i zato sam, možda, uzeo da razmatram pad Avale, na koju se još nisam biciklovom ispentrao ove sezone - do sada barem devetnaest ispentravanja. Dosada, kažem.

INTERVJU - DR RANKO BUGARSKI, LINGVISTA

Briga i »briga« o jeziku

Razgovor vodila: Sonja Ćirić (VREME 1423, 12/04/2018)

"NAJVEĆA PRETNJA SRPSKOM JEZIKU NISU NEKAKVE MRAČNE STRANE SILE POPUT LATINICE, ANGLICIZAMA ILI INTERNETA, NEGO TVRDOKORNA DOMAĆA NEPISMENOST I NEKULTURA"