Apple je ogledni primer veličanstvenog preduzetništva. Ta priča je, tako romantično, počela u garaži. Godinama je siroti mali David kaskao i posrtao za Microsoft Golijatom. A onda je odlučio da promeni strukturu i samu kičmu svog posla. Iz fokusa je izbacio kompjutere i ubacio mobilne uređaje. Sledile su genijalne inovacije i uspeh epskih razmera.

Ovoj priči nedostaje jedan detalj. Apple-ov uspeh ne bi bio moguć bez uloge države. I to kakve uloge! Država je razvila i u svojim rukama godinama držala „smart“ tehnologiju koja je posle ubačena u Apple smartphone. Tu tehnologiju

toliko puta mi u toku dana 

 ne nisam htela to tako da kažem

hoću da zvuči lepše

da zvuči as deep as love

kad je već svaki sentiment koji osetim u vazduhu

kao blago prelaženje preko obraza

kao pamučna majica ispod kožne jakne

opet je prošla ponoć

štucam

jel to znači da misliš na mene

čini mi se

a sigurno i ti tako misliš

osećaš 

-kasno je da se sada napravi razlika između ta dva

meni se spava a ti već spavaš-

da sve što

Kao da je juče bilo ono kad se sa Terazija uz trubače, posle mitinga ispraćaja, uputio ka aerodromu, uz suze, zaklinjanja na večnu vernost i prkos dušmanima, spoljnim i naročito unutrašnjim. 

Dvanaest godina kasnije doneta je presuda. Ta presuda ne govori ništa o istinskoj Šešeljevoj krivici ili nevinosti, ali mnogo o optužnici koja  je u Hagu (?) sastavljena i onima koji su je sastavljali.

Prvi put sam živeo u Engleskoj početkom osamdesetih, radio u londonskom ofisu jedne jugoslovenske firme.  Mlad , lep, lepe parice, plaćen stan. Uživanje.

U Englesku sam drugi put otišao da živim  deset godina kasnije, u Aprilu ’92 . Ovaj put je bilo drugačije. Živeo sam u sobici iznajmljenoj od jednog izbeglice. Da pojasnim, izbeglička porodica ( muž, žena, dvoje dece) su dobili stan od Engleza

Осамдесетих година прошлог века, донета је одлука да се гради хидроакумулација "Ровни" код Ваљева. Два су била разлога за то: заштита подручја од честих поплава и обезбеђивање питке воде. На подрују планираном за потапање је манастир Св. Архангела Михаила, познат и као "ваљевска Грачаница". Српска православна црква је консултована у вези свега тога и постигнут је договор да се изграде нови објекти. Треба рећи да је разматрана и опција физичког преношења целог објекта, али се од тога одустало, јер је то на датом терену и због конструкције самог објекта (наводно, лоше је грађен па су зидови већ попуцали) веома компликован и скуп подухват са неизвесним резултатима. Приликом такве анализе узима се у обзир и значај самог објекта у смислу градитељског наслеђа, а како овај објекат ни по чему није специфичан, одлука је сасвим разумљива*. Нови објекти (црква и конаци) су изграђени пре неколико година и дошло је време да се стара црква потопи, чиме је тридесетогодишњи процес изградње осамдесет милиона евра скупе бране и акумулације доведен до краја. Међутим, пре неколико година у већ исељену цркву (иконе, иконостас, реликвије су већ пренете у новоизграђени објекат) уселили су се "заштитници цркве". Цркву су попунили својим иконама, почели да држе неке обреде, независно од СПЦ, и најавили да неће дозволити да црква буде потопљена.

Sada je fokus na Jeleni Milić. Teško je - iznova - gledati isti scenario koji stiže iz sfere mitomansko-patriotske Srbije. Iz te iste sfere je poslednjih godina stigao čitav niz najogavnijih optužbi i pretnji novinarima, javnim ličnostima, pripadnicima nevladinog sektora, ...  Jednom rečju, na meti je skoro sve što odudara od prototipa Srbende koji bi radije u ilovaču, nego u susret vesti da više nije 19. vek. 

Divno je to što o nauci u Srbiji ima ko da brine, a to su, kako vidim, sve neki mladi ljudi, pametni i obrazovani, oni kojima se svaka zemlja ponosi ako ih ima, a mnoge se trude da ih imaju što više. Međutim, mene u ovoj borbi za nauku više interesuje gde su stariji? I gde su institucije? Zar ne bi bilo logično da u zaštitu nauke svoj glas podignu, pre svega, Srpska akademija nauke i umetnosti, univerziteti, naučni instituti, Centar za promociju nauke, Ministarstvo nauke... dobro, ovo zadnje nemamo, a i ono pre toga je problematično, no svejedno, zaista me čudi što se pomenuti ne oglašavaju. Možda SANU smatra da ovi mladi greše? Ne vidim ni jednog uvaženog akademika, profesora, ni jednog uglednog našeg naučnika sa međunarodnom reputacijom, da se oglasio jasnim stavom i jasnim zahtevom na tu temu. Ako grešim, drago mi je.

rat je strašan sam po sebi čak i kad veruješ da si na pravoj strani. mržnja može biti dobar način da se zaboravi da je onaj drugi isto tako čovek podjenako uveren u svoje pravo kao i ti ali čak i tada ljudsko u tebi pati jer rat je strašan sam po sebi. kako li je tek onda kada si uvučen u rat koji te ne interesuje? kada ne postoji opravdanje mržnje, pravde, vere.. čak ni finansijskog interesa? neke ratove ne biraš, jednostavno si deo njih. veliki rat, kako su ga tada zvali, u nadi da je poslednji pa ga nisu numerisali, odveo je mnogo sinova irske na front protiv nemacke. irska

Piše: Rodoljub Šabić

            Juče je Beogradom još jednom prostrujala "kritična masa".

            Mislim, razume se, na zajedničku biciklističku vožnju koja se pod imenom "Kritična masa" odvija u više stotina gradova sveta, okupljajući hiljade učesnika, s ciljem da se skrene pažnja na probleme sa kojima se biciklisti suočavaju u saobraćaju. Vožnja se dešava svake poslednje subote u mesecu. Juče je u Beogradu tema "Kritične mase" bio Brankov most.

            Nije prvi put da je Brankov most tema "Kritične mase".

... ili u podnaslovu "Još koja reč o slobodi medija u Srbiji"

Gost autor: a_jovicic

Podstaknut razmišljanjima o slobodi medija poštovanog blogo-kolege Nebojše Krstića objavljenih u prilogu njegovog teksta "Draža Petrović VS. Nebojša Krstić" odlučih da podsetim na par izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, koji su se ne tako davno bavili ovom temom.

24. decembar 2015: Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga

26. februar 2015: Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji

Ili zašto sam otišao iz zemlje,

…iako živim tu. Još uvek. Otišao sam umom, srcem, dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

Počeo je Masters u Majamiju, uz Indian Vels, najveći među Mastersima, ono što ih izdvaja od ostalih je broj učesnika (po 96 u obe konkurencije), trajanje (skoro dve nedelje), nagradni fond itd.

Mi, teniski razmaženci, smo već navikli da nam na najvećim turniram prve nedelje nije tenis u fokusu, nego se bavimo nekim efemernim stvarima, npr. komentarišu se aljinice i slične gluposti. Tako je i ovaj put, samo što baš i nije toliko nebitna stvar! Na kraju IW podigla se prašina oko seksističkih i "seksističkih" izjava vezanih upravo za nagradni fond. (sada već bivši) direktor IW je odabrao vrlo ružen i uvredljiv (moglo bi se reći i zlonameran) način da kaže istinu,