Na tribini povodom predstojećih izbora za gradonačelnika Beograda, neočekivani kandidat, general major profesor doktor Zoran Stanković okupljenim Pančevcima iznosio je strategiju pripajanja Pančeva  Beogradu na šta su reakcije prisutnih bile šizofreno podeljene. Pojavila se pretnja da će doći do sukoba pobornika i protivnika ove ideje a govornik je da bi smirio situaciju napravio nešto dužu pauzu u izlaganju i kada su svi, opomenuti tišinom sa govornice, zaćutali i okrenuli se prema njemu, kandidat je promenio glas i na tečnom engleskom sa srednjezapadnim akcentom rekao:

Tadija Janičić: Ljudi koji vole da gledaju u sise

Kustos izložbe: Novi Nebojša Milenković

Galerija O3one, Uzun Mirkova 10, Beograd, 30.septembar – 20.oktobar 2016.

Otvaranje izložbe: petak, 30.septembar 20 h 

Nemački lekari (a svi, jelte, znamo da je nemačka medicina najbolja na svetu!) nedavno su obelodanili rezultate desetogodišnjeg naučnog istraživanja kojima je nepobitno dokazano kako svakodnevno desetominutno gledanje u ženske grudi ima blagotvorno terapeutsko dejstvo na rad srca, regulisanje krvnog pritiska i preventivno smanjivanje stresa. Takođe, zaključeno je i kako kontinuirano praktikovanje ove kontemplativne estetske i egzistencijalne prakse ima sposobnost i potencijal da produži životni vek za najmanje pet godina!

 gost autor: drzurin otac

 E.Munk - Melanholija

 ... F. Naliću, u znak zahvalnosti što                                                                                                    

mi je poslao notes za pisanje!

Kažu, vrijeme liječi sve rane. Nije istina!  Još to boli i još traje i mislim da nikada neće prestati boljeti ....

Kopala je baštu i pjevala: „Djevojka je sokolu zulum učinila, zulum učinila, goru zapalila....   i gorjela je gora i dva i tri dana, dok je dogorjela sokolu ...!“

Pre neku godinu došlo bilo vreme da se sa porodicom zaputim put Grčke, na možda zasluženi a sigurno, preko potreban odmor. Onda se desilo nešto što me je zadužilo da napišem ovaj blog, mada, red je bio da ga napišem odmah. No, šta da se radi, tako ispadoh nekako da sam kao pravda, spor ali dostižan. Daklem, evo ga sad.

Zove me jutros srednje dete iz Beograda i žali mi se da mu u stanu pada kiša...
Mislim, nije stvarno kiša, nego poplava od komšije sa osmog.

Posle nekoliko razgovora (Za one koji me ne prate na FB, skoro je čeitiri godine da sam se geografski izmestila - nisam više u Beogradu nego u Surduku), saznajem celu priču koja otprilike glasi:

Stan na osmom, na njihovoj vertikali, dobio je novog vlasnika. Koji je, kao što red nalaže, odlučio da isti renovira. A da bi iskoristio vreme dok mu stan nije useljiv - otišao čovek u Grčku.

U međuvremenu, majstori radili, pa u okviru tih radova poskidali i radijatore ali, naravno, nisu zatvorili cevi.

Pre dve godine negde oko ponoći zaboleo me je stomak, ali onako momački. Bol je popustio 18 sati kasnije kada sam otišao na «Astronomsku novogodišnju noć» koju svake godine organizuje AD «Novi Sad». Iz opreza tamo ništa nisam pio i ništa jeo iako je bila i jedna torta i to baš neka jako dobra, kupila ju je profesorica Prodanović. E ona mi je ostala i danas sveža u pamćenju. Mislim, ta torta, profesoricu dobro znam od ranije.

Dobro, sledećeg meseca utvrde meni lekari da imam kamen u žuči. Opa, pomislim ja, a doktorica mi reče da idem kod hirurga da se dogovorim. «Šta da se dogovorim!?» zgranem se. «Pa kad će da vas operiše». Operiše?!!!! Uffff.

Sve sam se nekako nadao da može to da se reši i nekim drugim medicinskim trikom, da može nekako to kamenje da se razbije tromblonskim laserom ili čajevima, rakijom, bilo čime. Ali jok, mora, kaže doktorica, nožem.

Da ne razglabam, prošla je čitava godina od kako sam se sve lepo dogovorio sa hirurgom, ali nikako da stignem na red. Te im se pokvarila bušilica, te se istupio nož, te su bili godišnji odmori, te su negde zaturili broj mog telefona i tako ja doguram do sledeće Astronomske novogodišnje noći. Negde još dok su se ljudi okupljali pitao Nikola Božić iz Petnice, kako sam, kako zdravlje i tako to i ja mu rekoh za operaciju. Jao, kad je to Nikola čuo sav se ozario pa je dozvao profesora Mrđu. Reče mu, «Je li Mrđa, šta ćemo mi da radimo kada Saša umre?» Pokušao sam da ga odvratim od takvih misli, ali on ne sluša, nego sve izmišlja neke varijante. A i Mrđa se uhvatio toga pa njih dvojica počeše da planiraju. Te mogli bi ovo, te mogli bi ono. Ja mlataram rukama pokušavajući da ih odvratim od mračnih im misli, ali oni uopšte ne slušaju. Oči im se zažarile od silnog uzbuđenja i navale ideja za slučaj da se upokojim.

 gost autor: stefan.hauzer

 ...dva kola kasnije.

                Nema više Pejtona Meninga, Maršona „the Beast Mode-a“ Linča i Megatrona; tri igrača  koji su, svako na svoj način, izmenili igru. Iako se danas čini, da i pored toga što jedini od njih trojice nije osvojio Superbol, kako je Kalvin Džonson najviše uticao na igru; danas niko ne zna šta se u NFL-u smatra za uspešno hvatanje.

Sa kapricima se u Bosni može ići u nedogled ali niko iz toga nije izašao srećan. Biće zanimljivo videti lica posle sutrašnjeg referenduma o Danu RS.

A sva zbivanja oko tog referenduma, kao i mnogo puta pre, pokazala su se kao bizarna i tragikomična.

Pre dva dana predsednik Srpske Milorad Dodik sastao se u Moskvi sa ruskim kolegom Vladimorom Putinom. U razgovoru je, prema Dodikovim rečima, “dokazano prijateljstvo

/Zbog problema sa sporom konekcijom, poslednje fotografije nisu mogle da se učitaju u punoj rezoluciji./

13. septembar

Pošto sam islikala Cape Soya, sebe i bicikl ispred spomenika najsevernijoj tački kopnenog Japana, krećem na jug. Za promenu, vetar me ne udara čeono, već je skoro leđni. Predeli su sasvim drugačiji nego sa strane Japanskog mora. Ovde je sve nekako pitomije, možda bi prava reč bila – blaže. Blaže su boje, blaže linije, blaži vetrovi. Čini mi se da se nikada nisam ktorljala kroz lepše predele.

Piše: Rodoljub Šabić

Ovih dana malo, malo pa izbije nekakav skandal povodom odnosa vlasti prema podacima o ličnosti građana. Što me podseti da će uskoro, početkom decembra, biti pune dve godine od kako je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom jednog od valjda najvećih skandala, sproveo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) u Agenciji za privatizaciju.
Povod za pokretanje postupka nadzora su bila "cvrkutanja" na Twitteru koja su ukazivala na mogućnost neovlašćenog pristupa ličnim podacima

Novi Nebojša Milenković u emisiji Press Presek na novosadskoj televiziji Kanal 9

Autorka emisije: Mirjana Vladisavljev

O statičnim i dinamičnim društvima, kulturi dogmi i kulturi sumnje, o izložbi Hersta i MSUV kao najrigidnijoj kulturnoj instituciji u zemlji, o kritičkoj i prigodničarskoj kulturi i tome zašto kultura nije u fokusu ovdašnje politike, novoj srpskoj spomeničkoj kulturi i spomeniku azerbejdžanskom diktatoru Alijevu u Tašmajdanskom parku kao najvećem udaru na srpsko nacionalno dostojanstvo, o nepostojanju dijaloga, partijskim kadrovima, mobingu, nepotizmu i korupciji u ovdašnjim institucijama kulture, bojkotu Kulturnog centra Novog Sada, prijemu Kosova u UNESC-o, Ivanu Tasovcu kao ministru kulture, stanju na nezavisnoj kulturnoj sceni, stepeništu ispred Srpskog narodnog pozorišta i Novom Sadu kao kandidatu za kulturnu prestonicu Evrope, odgovornosti ljudi koji rade u institucijama kulture za stanje u kom se naša kultura danas nalazi... Tome zašto je za artikulisanje interesa društva neophodno postojanje (političkih) alternativa...

Piše: Rodoljub Šabić
Nedavno sam ovde na blogu pisao o slučaju u kome je Poverenik za informacije naložio Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu, da na zahtev dnevnog lista "Danas" dostavi spisak predmeta u kojima je veštačenje bilo povereno veštaku M.L., veštaku čije su kompetencije i formalne kvalifikacije dovedene u sumnju javnom objavljenom kopijom diplome u kojoj su pogrešni naziv univerziteta koji je izdao, i imena i prezimena dekana fakulteta i rektora univerziteta.
Gradski zavod nije postupio po rešenju koje je, po zakonu konačno, obavezujuće