(prekoredni post)

Policajka na železničkoj stanici u Sljodanki upozorila me je da budem oprezna ako kampujem kraj jezera.

„Ima mnogo napada na strance. Nedavno su opljačkali dvoje Poljaka", kazala mi je.

„Ja vozim od severa, od Ust-Bargažina, i svuda sam kampovala. Nisam imala nijedan problem", odgovorih joj.

Ipak, predostrožnosti radi, upoznala sam se s vlasnicom velikog ograđenog turističkog kompleksa bungalova u blizini kog sam nameravala da konačim. Uprkos mom očekivanju, nije me pozvala da postavim šator unutra, a ne zam ni zašto je sama nisam pitala, prećutno se saglasivši s tim da moju pokretnu kuću razapnem ispred njene ograde, s pogledom na jezero.

Odabrala sam mesto koje je s leđa zaštićeno ogradom, iza koje je na manje od tri metra udaljenosti njen bungalov, a sa bokova zaklonjeno visokom travom, visine skoro do krova šatora. Jedina otvorena strana ostala je ona prema jezeru i stazi kojom prolaze ljudi i poneko vozilo kad dolaze na piknik. Kada je pao mrak, zbog zelene boje mog šatora postala sam sasvim nevidljiva.

Ali samo do ujutru.

Nisam znao. Šta to nisam znao? Znao sam da ne znam ali nisam znao šta ne znam? A kako sam znao da ne znam ako nisam znao šta ne znam? Pile u kučine! I znao sam i nisam znao, nisam znao i znao sam. Ne, nije to ono Sokratovo Što više znam, shvatam koliko toga ne znam, ovo što nisam znao, je bilo nekakvog drugačijeg sastava i sočinenija. Znao sam da je prisutno u mojoj mentalnoj nutrini ali nisam znao šta je to što ne znam.

Mučilo me neko vreme, ustvari dugo, često mi ne dozvoljavajući uronjavanje u san, oči mi kao fildžani, prevrći se i obrći po

Davno sam izbaksuzirao DS kada sam rekao da ,ako ne uradi to što treba i što je tada mogla da je htela,  da joj se može desiti da izgubi izbore i više ne bude imala prilike pa će biti “sama pala , sama se ubila”.Tako i bi.

Ovoj vladi iskreno želim da uspe, ne zbog stranke, već zbog nas svih, a ako uspe neka uživa pohvale, čestitke  i još veću popularnost.

U autorskom tekstu premijer Srbije Aleksandar Vučić napisao je da neće odustati od reformi, koje su u Srbiji neophodne, ali i da Srbi moraju da prestanu da krive druge za svoje greške.

Poručio je da svim snagama treba krenuti u akciju - Reforme odmah! Zakoni odmah! Rad odmah!

Ali je i rekao da mu je jasno  kakav je srpski mentalitet i “ko se sukobi sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima uvek je osuđen na propast. Taj začarani krug moramo da prekinemo: da pobedimo sebe.”

I iznese  premijer dosta konstatacija koje su nesporne, a koje su mi se svidele i dojmile.

Ja sam to uvek tvrdio , a evo sada i premijer konstatova, dakle:

“da smo za sve što nam se dogodilo u najvećoj meri sami krivi i da nema nikakvih zavera, belosvetskih zavrzlama, vanzemaljaca, vatikansko-pravoslavno-budističko-cionističko-šamanskih urota, predskazanja, uroka...”“Mi, građani Srbije, moramo da prestanemo da sanjamo da ćemo ako ne budemo umeli da radimo, umeti nešto drugo.Stradali smo sanjajući takve snove i sada je red da se probudimo. I da naučimo da radimo.”

Citajući  vest  o još jednoj sumnjivoj disertaciji srpskog funkcionera, ovog puta lokalnog i iz redova DS, pitam se šta je tu original, a šta plagijat. Ne, ne mislim na tzv naučne radove, vec na DS i SNS. Biće da je tokom vremena DS postala samo loša kopija SNS koja, sa druge strane,  nikad nije bila stranka nego je stvorena kao loš falsifikat.

Kao u  alegorijskoj pećini Platonove Republike, u srpskoj politici laž se prihvata kao realnost, odnosno imitacija politike se  predstavlja kao politika. Za razliku od "Platonove pećine",  gde je mrak posledica neznanja, u srpskoj

Горак укус у устима након краја сваке школске године. Стичем утисак да нам остатак летњег распута служи да прикупимо довољно снаге како бисмо наредног 1. септембра погледали ученицима у очи. Прво је, наравно, потребно да погледамо себе у огледалу. Шта видимо? Понекад видимо Ништа – након годину дана симулације школе и образовног процеса, једноставно схватимо да смо играли игру без јасног циља, без критеријума, и без правила (не ваља генерализовати, али појединачни случајеви не мењају суштину).

Kada je Dositej uzviknuo: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce...", slutio je, znajući koliko nacionalna ideja u Srbalja ima zapaljiv, privlačan i visokoenergetski potencijal, kako će se za nju lako lepiti ljudi lošeg kvaliteta. Oni sa rupom u karakteru. Oni neostvareni i frustrirani različitim životnim neuspesima. Ali i promućurni, prepredeni i skloni da one prve zavedu i iskoriste za zadovoljenje svojih niskih strasti, zavodeći

Takav smo mi narod, gospođo, to je problem, da ja vama kažem. Je l vidite vi ove ljude, pa to je prosto katastrofa, nikud se mi nećemo maći. Ceo svet ide napred, samo mi...je l vidite ovog kretena?! I gde si sad pošao, stoko jedna, de ćeš, majmune?! Izvinjavam se, gospođo, to inače nije moj rečnik, ja sam iz stvarno dobre porodice. Moj deda je bio trgovac, ozbiljan trgovac, a ne kao ovi pilićari danas, to svako ko otvori neki ćumez s tri para plastičnih gaća misli da je trgovac i da je uhvatio boga za...pa, vidi idiota, pa vidi ga, rodila ga majka! I to vozi okolo, a nije ni vola da mu daš na njivu da ga otera. Izvinjavam se, al stvarno čovek ostane bez reči, ja sam iz dobre porodice, moj otac je bio ozbiljan čovek, a majka požrtvovana žena, lepo su nas vaspitali, al nema drugih reči za ovaj narod. Konjino nenormalna! Izvinite, da l vi vidite kako to skreće, ni žmigavca, ni ničeg. Pa ja kad bih to radio, sve bi devojke bile moje, na Bahamima bih bio, a ne u taksiju...

U godini u kojoj obeležavamo Stogodišnjicu od početka #WW1 istinska je privilegija biti britanski ambasador u državi sa kojom delimo obilje zajedničke istorije iz tog perioda.

Kada sam pre 3 nedelje predao akreditive predsedniku Nikoliću, u pozdravnom govoru sam kao jedan od ličnih prioriteta istakao rad na negovanju i promociji sećanja na sve požrtvovane ljude koji su zbližili naše države i naša društva.

Zato u svom prvom ambasadorskom blogu u Srbiji želim da iznesem

Sportski treneri decenijama "lupaju glavu" kako da podignu broj otkucaja srca vežbačima koristeći vežbe za gorni deo tela i simuliraju sprint. Kao najokmpleksinji trening za gornji deo tela dugo je slovilo boksovanje. Ali ni boksovanje ne može da angažuje dovoljan broj mišića jer nema šanse da se kod boksa simulira naprezanje mišića koji su zaduženi za vučenje

.

1966.

Bio sam živ* kada je igran Mundijal u Engleskoj. Imao sam tek 2-3 meseca (a engleska kraljica 40 godina i 2-3 meseca). Mislim da u to vreme moji nisu imali televizor, valjda su ga kupili godinu-dve kasnije, tako da nijednu utakmicu nisam gledao uživo ( :) ), a pitanje je da li je tada uopšte i bilo direktnih prenosa na JRT.

Kasnije sam mnogo puta video onaj sporni gol Engleza u finalu protiv Nemačke: https://www.youtube.com/watch?v=0Uhe_l1h3w8

 you didn't say a word - Yvonne Baker

coming of age - Foster the People

 the high road - Joss Stone

on the street where you live - Matt Dusk

have you meet Miss Jones - Frank Sinatra  

saturday in the park - Chicago

i just found out about love - John Pizzarelli

i've got a pocket full of dreams - Barbara Lea

i've got a world on a string - Steve Tyrell

i changed the rules - Peter Cinotti

we have love - Dinah

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons)

Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim.

Живот у покрету

Покрет је једно од најстаријих животних искустава човека. Бебама је покрет најраније средство да искажу своја унутрашња стања и пориве и покрети бебе, нарочито они први, увек су пропраћени интензивним емотивним одговором мајке. Тако човек, још у стомаку, научи да је покрет јак начин да изрази себе, да изрази своје унутрашње пориве.

Покрет је снажан део невербалне комуникације и често се чује да је и најјачи. По покретима очију, мишића лица и руку може се, поред свега осталог, открити и да ли особа лаже или говори истину. Мишићи човека могу да нам открију његово емотивно стање често до детаља које је говорни језик немоћан да пропрати.

Покрет може и да нам открије како живот функционише.

secam se jednog priloga u vestima od pre par godina.