Danas mi je stigao mejl iz gradske televizije. Studio B. Marketing na vezi. Kažu, ako Beogradski festival igre želi da na svoj tv spot u trajanju od samo 14 sekundi, stavi logotipe sponzora koji ukupno traju dve sekunde, onda spot ne može da se tretira povlašćenim, već mora da se plati po punoj ceni... Avaj, fantastično... Hvala im.

Poslali ljudi i cenovnik, onaj isti po kome se tarifira politički marketing. Kažem im ja da mi ne prodajemo ništa, nemamo tezgu, partiju, odnosno da balet nije komercijalna vrsta, da je to gradska stvar, vrhunska kultura, da je u pitanju Beograd, publika... Ma, ne znaju. Nisu čuli. .... Hvala im.

Beogradski festival igre vec 10 godina donosi pred beogradsku publiku - najbolje svetske baletske i plesne produkcije. Ne znam ko prati balet, igru, kulturu, umetnost, ali oni koji prate znaju o čemu govorim. I za one koji nisu poznavaoci baletskih prilika, kvalitetno trajanje jednog brenda, u bilo kom segmentu delovanja (ne daj Bože u kulturi), zahtevna je i odgovorna rabota, baš kao i njegova aktuelnost na domaćem i svetskom tržištu.

Bruje žice na gradskoj i državnoj gitari o Generalštabovoj sudbini a čuju se i neki zvuci stručne, arhitektonske javnosti iz terce, arija je stara i note se slušaju već neku godinu ali sada je dostignut kreščendo i para uši jer je šeik ubacio žeton u ariston mada se uočava da je tekst promenjen, dopunjen i ima tamo novih reči koje se inače sreću na auto otpadima o čemu svedoči iskaz Birokrate u ulozi pomoćnika direktora u Direkciji republičkoj za imovinu koji glasi da stari auto ide na otpad ako je popravkja skupa pa se posle na auto pijaci ne dobije dovoljno para u odnosu na uloženo u generalku. O zaštićenom kulturnom dobru Birokrata nije govorio jer možda i nije znao da se o tome radi ili ga je bilo briga što tom staležu i priliči.

Umrla je Tanja Petrović. Urednica »Politikinog« sajta. Nekadašnja novinarka Studija B, B92 i urednica »Samizdata« koja je tu izdavačku kuću digla na noge...bila je i gradska ministarka za kulturu...njenog lica i glasa ćete se setiti, jer su bojili Beograd, naročito u vreme kada je u njemu živela dobra muzika i nastajale legende.

 

 

 

Edit: Komemoracija će biti održana u "Politici", u ponedeljak u 15 časova. Kremacija će biti u 17 časova, na Novom Groblju. 

 

FUDBAL - uputstvo za upotrebu

Zaista je teško napisati bilo šta o fudbalu, a da ne izazove podozrive komentare. Šta se to desilo pa da jedna, bez svake sumnje veoma lepa igra, postane sinonim za nešto prljavo, nečasno, pokvareno, zlo. Sve negativne društvene pojave, bez mnogo muke, mogu se naći pod svodovima stadiona. Bukvalno sve: narkomanija, prostitucija, kocka, rasizam, nasilje, krađe, ubistva, otmice...

U vreme kad smo smislili da napravimo Idole, Srđan i ja bili smo bili izgubljeni negde u meandrima Instituta za patološku anatomiju Medicinskog fakulteta, na drugoj godini. Provodili smo vreme u salama za obdukciju, pa nagnuti nad mikroskope posmatrali preparate bolešću izmenjenih tkiva, sve vreme očajnički tražeći mogućnost da otkrijemo ima li života van formalina u koji smo bili zagnjureni. Pravljenje new wave benda bio je odisaj frustriranih studenata, a i sledeći korak, u kome Srđan iz izvesnosti svoje buduće lekarske karijere zastrani na FDU, gde upiše režiju, možda još i više.

 

Sa fizikom sam se, priznajem, odavno posvadjala. Ali mi je istorija stara prijateljica. Imam svoje heroje. Da sam kojim slučajem živela u Beogradu 1. juna 1892, tiskala bih se na železničkoj stanici medju ministrima, profesorima, omladincima, radnicima i seljacima. Gurala bih se sva srećna da ugrabim jedinstvenu priliku i vidim Nikolu Teslu.

Grad je pozornica gde se mnoge i različite scene spremaju za moguće nadolazeće događaje koji se menjaju začuđujućom brzinom i množe, prepliću se i ne poštuju redosled ni po vremenu nastanka niti po važnosti, pa je oku građanina po nekad teško da ih sve primeti a kamo li da ih zapamti. Ali ipak kad se sve sa vremena na vreme pregleda, razvrsta i složi po nekom, kakvom takvom redu, ostanu kao sasvim vidljive samo tri osnovne scene a kasnije iz njih proizilaze i druge, ne manje originalne, ali ipak samo neka vrsta replike. Jedna je stalna, dugo stoji i za nju nekada napravljena scenografija traje vekovima, po njoj se grad i prepoznaje i spominje: Kalemegdan sa kulama i posle dodatim Pobednikom, Terazije sa vizurom nizbrdo na reku, Ratno ostrvo i obale Dunava sa druge strane gde grad još nije kročio, preostale šume na Košutnjaku i tu su scenske i scenografske promene spore, događaji iz gradskog života ih ne dotiču često. Druga vrsta scena su gradski blokovi na dorćolskoj padini, Neimaru, Zemunsko središte ili urbana matrica Novog Beograda gde su scenografske promene u skadu sa gradskim potrebama što izaziva promene koji svaka nova generacija građana može da primeti. Treća vrsta scene su one posvuda, povremene, često promenljive.

Na latinskom, poznatije i raširenije ili na grčkom Ἓν οἶδα ὅτι οὐδὲν οἶδα, reči su koje se pripisuju Sokratu. Mudrost mudrog čoveka! Treba biti potpuno operisan od sujete i biti krcat znanjem da bi se izrekle ove ili nalik ovima, reči, da bi ja, ti, on, ona, mi, vi, oni, one...mogli dopustiti da izađu iz nas na videlo, da zvuče istinito bez i jedne, ljudima svostvene, mrlje ili čak i svesne/podsvesne mistifikacije u cilju sopstvene promocije.

Znam da ništa ne znam, je samo kratka verzija meni draže razrađene, proširene, sveobuhvatnije...: Što više znam, svesniji sam koliko toga ne znam...koliko je beskrajno moje neznanje, nepoznavanje stvari i pojava, relacija, mutnih a nikad razrešivih, skrivenih i otkrivenih ali nepojmljivih...

 

Veljko Kockar, an all-but-forgotten cartoonist from pre-WW2 Yugoslavia, was the creator of the Kaktus Kid, a Disney-inspired hybrid of man and cactus. After liberation of German-occupied Yugoslavia, the newly established Communist government denounced Kockar as an enemy of the state and, without a trial, shot him as an allegedly Gestapo agent.

                Dobila sam popodne od naše blogokoleginice Male Mame ( kleinemutter ) SMS poruku     sledeće sadržine:

               RFZO je odobrio enteralnu hranu svim neurološkim bolesnicima. Ostalo je da se to potvrdi u  Skupštini ( Zašto, pojma nemam. ). Najveći pritisak na njih je došao sa Bloga. Kad će deca početi da jedu tu hranu još se ne zna. Molim te da ovo okačiš kao komentar ili novi blog...

 

Koreograf koji obožava džez, britanac Tim Rašton na čelu je Danskog plesnog teatra već 12 godina... Rašton je balet učio u Baletskoj školi londonskog Kraljevskog baleta, od najvećih baletskih umetnika i koreografa XX veka, poput Keneta MakMilana i Frederika Aštona. Kao prvak baleta, igrao je između ostalog u Sadlers Vels baletu i Kraljevskom danskom baletu.

Gospodo zvaničnici ove, prošle i buduće vlade, kao i svih ostalih vrsta, molim vas, prekinite da odgovarate na pitanja koja vam niko ne postavlja. Drugim rečima, zabole me odavde do Kosova da li je priča o aflatoksinu u mleku obavijena velom političke borbe ili nije. ZA-BO-LE-ME! Kako god da glasi odgovor na to pitanje, ostaje činjenica da odgovore na PRAVA pitanja nismo dobili.

Recite vi meni, blago meni, sledeće:

 

 

Kad hoćete nekoga da slažete, pre svega razmišljate o profilu te osobe i njenoj inteligenciji. Zavisno o tome kakva je vaša procena i mišljenje o toj osobe smišljate laž. Za malu decu smišljate laži o Deda Mrazu, Zubić Vili, babarogama i dečica će u to poverovati. Kad malo porastu počinjete da im servirate bolje laži, jer priče o vilama, čudovištima i vampirima više ne prolaze. Ako bi ipak pokušali da im ponudite takve naivne laži, bili bi pre svega provaljeni, ali bi time pokazali da o njima nemate neko posebno visoko mišljenje. A možda ste glupi i ne umete da smislite bolju laž.

To naši političari non stop rade. Poslednji u nizu vređanja inteligencije sopstvenih građana bio je i ministar Goran Knežević koji je smilio naivnu laž, da je dovoljno da on popije čašu mleka i da svi padnu na dupe i pomisle kako je mleko u Srbiji super. Žao mi je, ali mene, kao i mnoge druge, je taj potez uvredio! Nismo naivna deca i nije dovoljno da ministar kao neki cirkuzant popije čašu mleka pred kamerama! Ovo je ozbiljna stvar i zahteva ozbiljan odnos države i ministra! Ako niste sposobni za to, onda sikter!

 

Onomad sam iz Elle dobila domaći zadatak-molbu da napišem tekst o novom feminizmu...evo ga: 

http://elle.rs/

Žene Silicijumske doline hodaju putem novog feminizma, na kome će se žene, pored društvenih, izboriti i za svoja prirodna prava...

U studiju jednog od najposlovnijih svetskih televizijskih kanala sedelo je šest-sedam silikonskih žena. Uprkos tom pridevu, sve su bile prirodne onoliko koliko to televizija sebi može da dopusti. Bez veštačkih erotskih izraslina, bez jake šminke, u odeći koje ima dovoljno da svojom deficitarnošću ne izazove bar težu pneumoniju. Silikonske žene iz one prave, poslovne, prekookeanske Silikonske – Silicijumske doline pobednice su u ime ženskog roda. One su šefovi firmi čija i sama imena zvuče kao tektonski potresi poslovnog sveta. Kroz njihove ruke vrte se monetarne cifre koje prosečan gledalac ne bi mogao ni da izgovori, a kamoli pročita. One biraju najbolje kadrove među najboljima i određuju strategije komplikovanije od bilo koje vojne ofanzive. One su dokaz da su žene dobile prvu veliku bitku feminizma i prelaze u novi napad, s ciljem da dobiju i rat.

 

Zdravlja radi, neke stvari definitivno treba objasniti nekim stanovnicima ove planete.

Mnogi, na primer, ne znaju da su šećer, so, brašno i mast - tzv. četiri bele smrti!

Novina je i to da je mleko u našim prodavnicama - mleko koje piju naša deca, pobogu! - kancerogeno!