Dižu se Mirijevci, biće sranja.

                                   TIHI NAČIN

                                             I

 Iako mi nikada nisi bila neophodna, iako si mi često donosila samo bol, bio sam na kolenima, jeo te i hranio te, gubio nekad čitav jedan dan, da te nasmejem. Svet koji si vukla za sobom bio je tako jasan, kristalan, da nisam mogao da te ne uzimam za ozbiljno, daleko bilo da te prezirem. Dobio bih, katkad, bitku ali bih uvek gubio rat.

            Ptice beže preko ekrana neba, ostavljaju prazninu za mrak. Kiša prati. Kao kletva si, koja ima ime. Ana budi mi rana. Bila si u stanju da izmišljaš tokom čitave noći, pored uključenog i mutiranog TV-a. Tako bismo ostali budni do jutra. Opijena sobom, ali ne u pežorativnom smislu, bila si raspoložena da se posle posla viđaš uvek sa nekom drugom prijateljicom. Uveče bi se vratila, ne bi me ni poljubila.

Pre možda godinu ili dve dana napisala sam blog Porcelan, taj blog je istinita priča sa kojom smo živele nas četiri.

Ako se ovih dana zadesite na denverskom internacionalnom aerodromu (DIA), primetićete na mnogo mesta kučiće koji slobodno tumaraju gejtovima i terminalom, sa prslučetom na kome piše "Pet me!" ("Pomazi me!"). Psi su krajnje opušteni i prijateljski nastrojeni, slobodno prilaze ljudima, maze se, verovatno žickaju i neku klopu, ako ima.

C.A.T.S. je skraćenica od Canine Airport Therapy Squad. Čini ga nešto više od osamdesetak pasa iz oko četrdeset različitih rasa, i jedna mačka. Svrha im je da omoguće putnicima da se interakcijom sa njima malo opuste, oslobode stresa koji putovanje avionom i bivstvovanje po aerodromima neminovno donosi.

Ovo nije novina, ali je DIA ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa brojem pasa (plus jedna mačka) koji obavljaju ovaj važan posao.

  link

Bože, što ne podnosim kad me neko bezobrazlukom, pretnjama i bezočnošču izbaci iz takta, pa kad shvati šta je uradio, krene sa onom šupljom pričom o neprepoznatim dobrim namerama. Ne podnosim jer mi je diskutabilno dal je stvarno shvatio ili se zabrinuo zbog besa koji je izazvao, ali je nesumnjivo da me smatra glupom i to mi jasno stavlja do znanja rečenicom - nisi ti to razumela.

Hoću da se nadovežem na ovu uzbunu koju je u svakom normalnom stanovniku ovih prostora izazvalo saznanje da je jedan siledžija (zašto mu tepamo silovatelj?), nakon odslužene kazne, pravo iz

 - nošnja sećanja na nekog koga nema više nigde se ureže u vas kao da je tu oduvek bila ( g D.Tomasović)

кад погледам улево кроз насловом поменуту фелу пенџера из матере ми девојачке собе у Селу ,под којим су јој,по причању, сеоски удварачи, има томе већ и век прошao ,свирали серенаде и исти китили цвећем, улево друмом, прекопута на ћошку поглед не може а да не запне за кућу Глувог 

Da li se plašim fašizma? Plašim ga se i užasavam. 

Da li se pribojavam svog užasa iz 20 veka?

Pribojavam se i užasavam. 

Poštovani gospodine lave,

Dozlogrdilo nam je kao i našim precima da sa strahom dolazimo na pojilište! I svim ostalim životinjama, zebrama, antilopama, sitnim zverčicama... A sve zbog vas i vaše uže i šire porodice! Iz tog razloga vam predlažem a predlog je usvojen od svih starijih članova krda, ga mi kockom izaberemo najstarijeg člana koji bi vama i vašima poslužio kao hrana. Mladunci su nam veoma bitni isto kao i vama. Nadam se da ćete shvatiti ovaj razuman predlog.

S poštovanjem,

Afrički bivo, izabrani predvodnik krda.

Poštovani,