-          Miranda. Miranda! Ko je zaključao kapiju?

-          Ja sam.

-          Zašto?

-          Znaš ti zašto.

-          Otključaj. Čula si šta se celog dana događa na trgu. Otvaraj. Imam da završim nekakav posao.

-          Nema danas posla. Ostaješ kod kuće. Šta je sve ovo? Da sam želela da budem udovica, ubila bih te sama. Zadavila bih te ovom mašnom.

-          Ti misliš da se ja bojim tih crnokošuljaških vaški? Daj mi ključ. Daj mi ključ! Miranda!

Cale od mog ortaka Branka otvorio kafance na Banovom Brdu. Kafance je u stvari bilo produzetak njegove kuce koja se prostirala kao latinicno slovo "L". U samom startu se videlo da nece biti u fazonu poput Novakovog restorana jerbo klijentela to nije obecavala. Lokalni alkosi, prvaranti, sljakeri ... sacinjavali su inventar ovog skrivenog mesta u srcu Ljeske ulice (tamo je valjda deveta i hemijska ako se ne varam).

Himnu i početni udarac propustih umivajući se u klonji i gutajući 25mg diazepama i 2 kafetina, donela polukres šema iz Otadžbine. Sedeo sam još 5 minuta da mi sve bude ’’jasno’’, da mi se ’’izbistri’’. Bolje da Alabamaši misle da serem nego da gutam pizdarije. Kako im objasniti da su mi pizdarije u Otadžbini bile kao asmatičaru pumpica. Gledamo Superboul. Nisam znao ni ko igra, niti me je zanimalo. Izguglao sam pre dolaska, čisto da prozborim i ja neku, mrzim partibrejkere. U stanu nas desetak, svi naloženi, u narandžastim dresovima, broj 8 na leđima, piše Mening.

Lagano koračamo osvetljenim bulevarom, naši koraci stapaju se sa bljuzgavim trotoarom, i svi se za nama okreću. Bilo bi blesavo kada bih rekao da plenimo nekom neodoljivom lepotom, da smo najlepši par na celom svetu (ili barem na ovom bulevaru), ali usudiću se da kažem da izgledamo vrlo fino: ona, odevena u belu perjanu jaknu sa nekim crnim tufnama, navukla je kapuljaču ali joj pramenovi kose padaju ka grudima, lice joj se jedva vidi, ali ja znam da su njene oči lepe, dok pažljivo odmeravaju svaki izlog pored kojeg prođemo, a njena guzica, uvučena u farmerice, igra u ritmu koraka.

Gost autor: dr zura

Teške su primorske zime, kišne i depresivno sive. Ako izuzmem poneki lijep dan koji u biti samo pojačava čežnju za ljetom, i dodam obilje vijesti koje svakodnevno čujem i vidim, a znamo  da su i one pretežno sive boje, osjećaj težine je potpun.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...
Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...
Srk ...
Naši političari izgledaju ozbiljno dok daju neozbiljne izjave ... dok narod te izjave shvata ozbiljno ... što je krajnje neozbiljno ...
Srk ...
Pa čitam tako...kako se kod nas dogadjaji smenjuju kao na filmskoj traci... g.Tadiću je konačno pukao film...pa je izjavio '' vidimo se u nekom drugom filmu ''...
Srk ...
Takodje se šuška da bi mogao formirati Demokratski front ...ako je za utehu...kod svakog fronta je najvažnije...zauzeti

Ne pada sneg da pokrije...

Izborna kampanja po mnogo čemu podseća na udvaranje. Najpre se između više naroda, kao i između više devojaka, izabere jedan, za koji se misli da će se "primiti" baš na to i to udvaranje.

Na društvenim mrežama su “oni”. A svi “oni” gaje tako silnu mržnju. I onda tu svoju silnu mržnju usmeravaju na prvog potpredsednika, omalovažavajući njegov ljudski gest. – Otprilike tako je shvaćena, barem sudeći po konferencijama za štampu, reakcija dela javnosti na već svima znano potpredsednikovo angažovanje u snegu, pred tv kamerama. Slučaj se odnosi na priličan broj karikatura, fotomontaža i video-montaža koje su napravili različiti pojedinci i objavili ih putem interneta, da bi zatim mnogi korisnici opet putem interneta većinu tih šaljivih komentara prosledili prijateljima, okačili ih po svojim fejsbuk stranicama… Naravno, i ovde, na blogu, znatan deo tog materijala je prikazan. 

Šta je to što razdvaja Vojislava Koštunicu ili Zorana Đinđića od Aleksandra Vučića ili Čedomira Jovanovića. Pa, jedna presudna činjenica: prva dvojica su ostvareni ljudi, dok su druga dvojica neostvareni ljudi.

Prvoj dvojici je politika (bila) mesto na kojem će delovati nakon što su se već  dokazali u svojoj primarnoj karijeri, drugoj dvojici je politika mesto na kojem tek treba da se dokažu, politika je njihova primarna delatnost i ona je njihova karijera.

Jednom sam razbio glavu. Nisam sam, pomogla mi je ploča sa sanduka za roletnu. I završio sam na Urgentnom, zbog toga što sam krvario u Domu zdravlja a to se, tamošnjem osoblju nije svidelo. Nego, da počnem od početka kako i dolikuje jednoj, makar predizbornoj, priči.

полазећи од истина које сматрамо очигледним ми србији пружамо руку спасења из глиба, хаоса, распада, пада и (мени омиљеног) бунара.

Eh da, evo novih izbora. Sakri vino i zito i sve sto je zivo...

Elem, pobednik se vec zna, a ko ce biti drugi, treci, cetvrti... je pitanje. Nove koske za glodanje su vec bacene narodu u vidu Arapa, Radulovica, ostavki, povratka otpisanih, i ostalih tabloidnih, sizofrenih laznih tema o kojima ce se raspravljati ovih dana, dok ce se u isto vreme, podsvesno, narodni mozak muciti oko toga da li ce na ovim izborima biti za koga da se glasa, kakve su Vuciceve stvarne namere, da li se isplati nadati se i ovaj put da ce nesto da krene na bolje, ili ce se cela prica oko izbora svesti na svesni

To je interesovalo i Olju Bećković koja je iskoristila Vučićevo gostovanje da mu nekoliko puta postavi pitanje "ZAŠTO BRE IZBORI?" na šta je prvi potpresednik vlade uporno ponavljao unapred spremljenu mantru "da proverimo volju naroda" iako to zapravo ne znači ništa.

I stvarno zašto izbori? Ima najmanje dva smislena odgovora na to pitanje:

Da neprirodna pozicija u kojoj manjinski SPS ima premijera dok državu sa izmišljenje pozicije prvog potpresednika vlade manje više vodi Vučić bude izmenjena. Drugi razlog može da bude i stvaranje velike koalicije sa nekom idejom.

A ništa manje logično nije da su oba odgovora tačna i da su deo iste priče. Dakle moguća je, kao u Nemačkoj velika koalicija.

 Dragi blogeri,

Uz dopustenje autora, naseg kolege blogera Sase Radulovica,  ponavljam njegov tekst ovde kako bi oni koji su zainteresovani mogli da komentarisu,  jer je ta mogucnost ukinuta na njegovom blogu,  iz  prostog razloga sto covek nema vremena da odgovara i moderise,  sto znaci,  da nema nikakve konspiracije iza takve njegove odluke.

Hvala na razumevanju!