Gost autor: Miroslav Simeunovic - Simeun, zvani Bob

JESTE

Prvo mu jedan reče: "Jeste!"

Dođe drugi pa mu reče: "Nije!"

Zatim dođoše druga dvojica pa mu rekoše: "Jeste!, ali onaj isti opet reče: "Nije!". Onda dođe desetina njih, pa stotina, i svi kao jedan rekoše: "Jeste!". A onaj ostade jedan jedini, pa opet reče: "E,nije!"

-Jeste!

-Nije!

-Jeste!

-Nije!

I, ubiše onog negatora.

Tako ostadoše sami: učenik u moru

SIMBOL POBUNE

Ono što trenutno gledamo u susednoj Bosni je zapravo scenario koji pre ili kasnije čeka i Srbiju. Dve osnovne parole na svim protestima širom Bosne su "Lopovi!" i "Dole bando!". Dakle, isto ono što se, za sada, samo priča i u Srbiji, po kućama, kafanama, redakcijama, pijacama, hodnicima...

Gore zgrade Vlade, državne uprave, partijskih centrala; u Tuzli, Sarajevu, Mostaru, Zenici. Arhiv Bosne. Verovatno će ova noć biti odlučujuća za dalji razvoj događaja.

 Nemoć i paraliza političkog sistema donele su  plamen, pljačku i haos. Kapuljače umesto transparenata.  Desetine i stotine povređenih. A nema ni jasnih zahteva ni izabranih pregovarača.

Opsednutost nas Srba tajnim organizacijama je istorijski i naučno dokazana činjenica. Zato ja u svakom okruženju, pa i ovom našem blogerskom, pokušavam da prepoznam te izrode srpskog naroda koji svojim aktivinim učešćem u, dragim nam, tajnim organizcijama, pokušavaju da destabilizuju naš sistem vrednosti. Te izrode na svetlost dana, isteraju kritični trenutci za sudbinu našeg naroda. Jedan od tih treutaka su i predstojeći izbori,

Ovaj blog neće biti dobar kao prethodni, ali šta da se radi, nije svaki dan rođendan, a važno je da se najavi iz nekoliko bitnih i nekoliko ne toliko bitnih, ali zabavnih razloga, dakle idemo na BarCamp, u Novi Sad

Sutra, 8.2. 2014. godine sa početkom u 11.00 časova u učionici 207 na drugom spratu. Treći LUGoNS-ov BarCamp se

Pozdrav majstore, kralju, gde god da si ovog 6. februara

kad sam ja zavolela umetničko klizanje
veliki deo ukupnog skora nosili su obavezni likovi.

to je bilo ono kad klizači veoma lagano iscrtavaju krugove i osmice
i neznamsvekakve kerefeke po ledu, a sudije u šubarama, valjenkama
i vunenim šalovima kleče ili leže po ledu gledajući dubinu
rezova, čistoću ivica itajrad.

tada su postojale tri kategorije: momci, devojke i parovi.
ovako su klizali moji tadašnji favoriti:

[Сваки човек је важан]

мојој куми

Ми се налазимо у свим временима, у свим нацијама, међу свим годиштима и у свим класама. Постоји прећутно разумевање између нас када се сретнемо. Неки кажу да ми представљамо трајну победу настраног човечанства над окрутношћу и хаосом. Хиљаде нас нестају у анонимности, неки од нас су велика имена.

Ми смо „другачији" и ми то знамо. Ми смо биолошки различити и наш нервни систем функционише другачије. Ми живимо аутентичан унутрашњи живот. Ми живимо интензитет. Ми трпимо велики бол, али са малим последицима по наше унутрашње биће. Ми смо способни да уронемо у наше унутрашње богатство и духовност.

Наша посебност је ретка па смо често у немилости јавности и личних мишљења да смо - погрешни. Наша посебност је само још једна од особина као што је и бити висок, леворук или црноок. Она је урођена, трајна и непроменљива.

Изузетно је важно да ми сами прихватимо себе и да нас прихвати окружење. Прихватање нам помаже да се ослободимо осећаја „уврнутости" и изолације. Нама је потребно да нам окружење пружи могућност да живимо оно што волимо, да живимо своју страст.

Za vakata austro-ugarskog u Tuzlu je poslat proglas kojim se zabranjuje držanje koza i naređuje da se sve koze pobiju, jer se smatralo da uništavaju šume. U Mosniku, jednom od tuzlanskih naselja, jedan Tuzlak se usprotivio propisima i sačuvao jednu kozu. Neki stranac koji je u to doba posjetio Tuzlu i vidio kako ljudi tajno čuvaju, hrane i muzu jednu kozu izmisli i danas poznati stih: „Cijela Tuzla jednu kozu muzla".

"Povredio sam palac na nozi i to me je podsetilo na konja što mi je stao na stopalo, a on na magarca sa kojeg sam jednom pao, isto kao što sam prošle nedelje pao sa bicikla dok sam se zaustavljao da bih propustio patke, one žute koje je moj drug iz detinjstva gađao kamenjem, pošto je umeo dobro da nišani, posebno zimi kada je umeo da me pogodi grudvom u glavu sa druge strane ulice.

Ipak, ja mislim da sam imao lepo detinjstvo.

U stvari, ja uopšte ne bih imao problema sa mojim selektivnom pamćenjem kada bih imao bar neku kontrolu nad procesom selekcije" - kaže Nobodyhere.

Ja uglavnom verujem u priče u koje veruju oni što ih pričaju. Lepše je tako. Čuo sam i ja za „replicative fading" obrazac, ali i ti obrasci su uvek donekle kruti i ubijaju slobodu zarad suvoparnih sitnica i njihovih ponekad isto tako suvoparnih kompozicija. Dok ono što izbledi jednim kopiranjem vlasnik nove kopije često ume više nego da nadoknadi sledećim.

Priča o bakici koja je više volela životinje nego ljude i imala kuju Vihor, po uzoru na crnog konja ihora, a ne Renatu ili slično, zbog pogrešno upregnute metodologije za određivanje pola najmlađih kučića je interesantna pošto je, i to su neverovatne slučajnosti, kuja kao i baba umela da uživa u životu.

I lokalna kokoška, isto. Tako se promešao prostor oko bakice.

.

999x697

Мене интересује шта блогери мисле: шта би требао плави кит да каже? ;) 

Извињавам се за техничке проблеме, надам се да су бар слике у attachment-у видљиве сад. 

Има

Inače nemam ništa protiv golišavosti. Naprotiv. I beskrajno mi je smešno i žalosno što su novine taj termin gurnule u prvi plan, kao da je to najbitnije... Kam diplome, preporuke, iskustvo... Nego šta sam ono htela da kažem...

U skladu sa najavama globalnog otopljenja, u Sloveniji trenutno vlada ledeno doba. To znači da vojska ne tako udaljenim krajevima dotura hranu, čak i u delovima glavnog grada i njegovoj okolini brojna naselja još uvek nemaju struju. Polovina puteva izgleda kao skijaška staza, a druga polovina se od zapalog snega ni naslutiti ne može. Mada, sneg više manje, problem je led, jer već danima pada takozvani žled, ledena kiša koja sobom u led sve okiva. Naravno da od težine leda se krhaju grane, prelama drveće, i pod sobom lome sve na šta padnu, a obaška se lede dalekovodi, što je tek bukvalno mrak. Sve to bi ipak bilo već viđeno da nemamo situaciju sa divljim zverima u Ljubljani...