Deo ptica - foto dokumentacija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja

Smučilo mi se. Prethodni šverc ptica bio je pre samo dva meseca. Dosta je da kažem da su ovoga puta rumunski državljani u bugarskom vozilu u Srbiji pobijene – a pretežno zaštićene ptice švercovali iz Srbije u Hrvatsku (misleći, pretpostavljam, da će ih odatle lakše uneti u EU), te da bez ijedne izmene može da sledi kompletan tekst bloga od pre dva meseca i da sva faktografija ostane tačna. Dokle, bre, više?!

«Ne mogu da čestitam vukovarsku pobedu, koju tako euforično slavi ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu jer neću da se ogrešim o žrtve, o hiljade mrtvih, a ni o neprelazni bol i nesreću preživelih Vukovarčana....On (Vukovar) je Hirošima srpskog i hrvatskog bezumlja...Svi u ovoj državi, a Srbi i Hrvati naročito, preživljavaju dane najveće sramote i pada»
                                                                                                                                                          Vuk Drašković

Autor: Rodoljub Šabić

„Dostavite nam listing odlazno-dolaznih komunikacija za broj mobilnog telefona ...... u vremenskom periodu od .... do .... 2010. godine." Ovaj jednorečenični zahtev predstavlja celokupnu sadržinu dopisa koji je nedavno stigao na adresu jednog od naših najvećih operatora mobilne telefonije. Kad je operator odbio da postupi po zahtevu uz obrazloženje da takav zahtev nije u skladu sa zakonom, te da je za njegovu realiziaciju potrebna odluka suda, podnosilac zahteva, zamenik Višeg tužioca iz jednog grada u unutrašnjosti Srbije ga je ponovio i propratio

Unapred se izvinjavam svima koji
a) Nisu vernici
b) Mrze da čitaju dugačke citate
c) Ne vole javne prozivke na blogu

Ali MORAM da prozborim o ovome!

SVAKI PUT, ali SVAKI PUT kad se dogodi neka katastrofa odnekud izmile „Hrišćani" i „Bogobojažljivi" i počnu da nam mašu raznim „Tako vam i treba" i Otkrovenjem Jovanovim!

Muka mi je od toga!

Stvarno! 

I zato, za sve koji bi da mi mašu Biblijom, molim vas, budite ljubazni pa dobro proučite ovaj deo Besede na Gori. Pročitajte sa razumevanjem - nekoliko puta ako je potrebno. Pa onda sedite i DOBRO promislite šta radite...

Hvala unapred.

Upravo smo se lepo ljuljali - zna li neko gde je udario zemljotres?

EDIT:

Posto smo saznali gde je bio zemljotres, slobodno nastavite da izvestavate o situaciji na terenu ili o svom dozivljaju istog.

 Hvala svima na brzom odzivu! 

EDIT 2:   (22:21 04.11.2010) 

 Opet se ljuljalo. Valjda ona smirivanja...

Sticajem okolnosti do mene je u avgustu stigla knjiga njegove ekselencije, ex ambahadora u Turskoj (1995 - 1999.), dr Darka Tanaskovića, Neoosmanizam povratak Turske na Balkan u izdanju Službenog glasnika Republike Srpske (2010.). Zapravo nisam siguran u naslov, naveo sam naslov koji je na koricama, dok u unutrašnjosti knjige i CIP-u isti glasi: Neoosmanizam: doktrina i spoljnopolitička praksa. Pretpostavljam da su te razlike u naslovima, baš kao i krajnje neukusne korice, "marketinški" potezi. Stigla je, a možda bi bolje bilo da nije - da je nisam pročitao zadržao bih dobro mišljenje o autoru.

Iako je škola počela odavno, za ovu temu nikad nije pogrešno vreme. Baviću se mojom ulicom samo kao primer.

Pre dva dana, želeći da „građu" za ovaj tekst upotpunim, konačno sam saznao zašto su mene i brata, pored tri škole koje su u mom komšiluku, roditelji upisali baš u onu koju sam završio. Ona je, kažu moji roditelji, preuzela nastavnički kadar čačanskoj gimnaziji, sa kojom je do godinu dana pre nego što sam ja krenuo u prvi razred, delila i prostorije. NIje mi ona bila najbliža, ali u Čačku je pojam daleko veoma relativan. I tako, eto, mali grad, pa

Dr Scott McLeod (obavezno kliknite na sve moguće linkove na njegovoj webstrani), profesor na Iowa State University i direktor UCEA - Center for the Advanced Study of Technology Leadership in Education (CASTLE) ima svoj blog na kome je juče kompajlirao listu videa koju on misli da svi koji se bave školstvom (ja bih rekla: uključujući i roditelje) moraju da pogledaju jer način na koji uče naša deca danas, je sasvim drugačiji zahvaljujući tehnologiji. Moramo se prilagoditi promenama koje su

Hajde da na trenutak, sat ili dan zaboravimo mleko, ulje, divljanje, državu, fudbal, mračne sile, Nemce, ove i one ... ili šta god da vam okupira svakodnevnicu.

Gost autor je moj stari drug i kolega po zanatu. Razmišljamo, ponašamo se, čak i pišemo slično. On nije dostupan, ja ću sutra biti u Istambulu, pa kasnije u Bodrumu, sve tamo do druge polovine Decembra ali ću dati sve od sebe da odgovorim na komentare ako ih bude a verujem da hoće.

Gost autor: St.jepan 

A Portrait of the Man as a Young Artist

ovo je vazno

ovo je znacajno

sudska presuda o zloupotrebi dominantnog polozaja

i meni je muka da slušam o leševima o prebrojavanju i regrutaciji mrtvih. muka mi je od priča o grobnicama, hladnjačama, jamama, srpskim ubicama, albanskim ubicama, muka mi je od onih živih koji dopisuju cifre, od lažnih imena, od žrtava koje se šetaju po evropi dok im majke plaču na grobovima u bosni. muka mi je od raznoraznih udruženja koja se bave lovom na što veći broj mrtvi glava, nema veze čijih, muka mi je od priče o dnk i koji mrtvac je srbin a koji šiptar i koji bošnjak i kako to utvrditi ako je mrtvac recimo bio iz nekakvog jeretičkog mešovitog braka... naježim se

Ja mislim da bi, u svetlu najnovijeg sukoba izmedju druge i pete Srbije, za sveukupno stanje drustva trebalo optuziti narodnu pevacicu i nekadasnju prvu zvezdu bivse nam zemlje, a bogami i sire, Fahretu Jahic Zivojinovic, poznatiju kao Lepa Brena.

Mislim, ta njena pesma “Mile voli disko”,  toliko omiljena medju ex bracom bila je, slozicete se, prvi signal turbo folka. Muzike koja je, kako neki zakljucuju, bila prava paravojna formacija rezimu Slobodana Milosevica.

Ovog puta iz cisto prakticnih razloga zanemaricemo ulogu Bijelog dugmeta u nasilnom sirenju