Čast mi je i zadovoljstvo da ovaj prostor ustupim blogerima ciji su nickovi docsumann i vishnja92. Uzivajte!

-          Ok, a šta bi Ti  pitao nekog vegetarijanca?

        -      Pa prvo bih ga pitao da li je normalan

„Animals are my friends...and I don't eat

Dolazi i deseti peti oktobar od onoga 2000.godine, a izgleda sve više kao da ni onog prvog nije bilo.

Već dvadeset godina Srbija se nalazi u tranziciji, doduše prvih 10 se bavila nekim drugim prioritetima, ali izgleda da smo učili žurno od srede do petka al se nismo mnogo makli od početka..Da li je prestroga ocena da, umesto boljitka, u svakom segmentu društva vidimo, u najboljem slučaju stagnaciju, a samo ponegde i napredak. 

 „Pre nešto više od deset godina mislili smo da je tada najgore. Pa smo onda jedno kraće vreme mislili - biće bolje. Danas opet mislimo da je sada veoma loše, a da je boljitak negde u dalekoj budućnosti“, jedan je od zaključaka istraživanja „Kako građani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam”koje je prošlog meseca obavljeno  na uzorku od 1.813 građana Srbije. Ima tu interesantnih podataka i zaključaka

ko zaključivati želi.

Evo nekih:

- građani danas životni standard u vreme socijalizma ocenjuju sa četvorkom, a u vreme Miloševića, kao i današnji standard sa dvojkom. Standard u vreme Miloševića ocenjen prosečnom ocenom 1,95, dok je vlast koja je došla nakon njega dobila ocenu 2,32.

dalje,  

-više od četiri petine ispitanika, odnosno 81%, tvrdi da je bilo najbolje u vreme socijalizma,

Od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka biće upućivani samo oni koji to žele, saopštila je Vlada Srbije

Pre nego što pokušam da objavim svoju zapanjenost, tj čime sam zapanjen, šta me je to zapanjilo, moram prvo da terminološki da ne kažem lingvističarski da se pozabavim samim izrazom. Mislim da to nije teško...nekom našem dalekom pra pretku ili pra pretkinji, što je čini mi se bliže istini, berući pečurke i šumske bobice raznih boja, usput ih grickajući, i posle izvesnog vremena osetivši mučninu u stomaku,

                                                                          Nemo' da se lažemo! Sve je u tome da li neko ima ili nema ono što Španci nazivaju cojones  (doslovno: muda)

Ako sve bude u redu, a izgleda da hoće, uskoro ćemo imati Paradu ponosa u Srbiji, kao što to imaju mnoge civilizovane zemlje Zapada. Neka bude! Znam, neki će slegnuti ramenima i reći da ni mi u Srbiji, izgleda, ne možemo živeti

Srbija će ove godine imati budžetski deficit od 4,8% BDP-a. Pored toga, država mora da finansira i otplatu glavnice javnog duga u iznosu od oko 8-9% BDP-a ove godine. Dakle, potrebe za finansiranjem sumarnih državnih rashoda su znatno veće nego prethodnih godina, pre svega, zbog dospeća značajnih iznosa glavnica javnog dugova (a to će se dešavati i narednih godina).

Kako država pokriva ove rashode? Ministarstvo finansija, odnosno trezor, tj država, se pre svega finansira finansira izdavanjem trezorskih zapisa (trenutni stok je oko 140 milijardi dinara), iz sredstava od prolećnog

Američki filmski institut ovaj film je proglasio najboljom komedijom svih vremena. Ono što se dešavalo tokom snimanja ništa manje nije zanimljivo.

1951. godine nemačka kinematografija izbacuje film "Fanfaren der liebe". Amerikancima se film dopada, dodaju malo pucnjave i svet 1959. godine dobija komediju "Neki to vole vruće". Za ulogu Šugar režiser Bili Vajldler je želeo da angažuje glumicu Mici Gejnor, poznatu po mjuziklima i odličnom pevanju. Međutim, studio je želeo da ulogu dobije Merilin Monro. Režiser i poznata glumica su vodili pravi mali rat za vreme

Nakon navrsenih 30 dana Ramazanskog posta (o ovome sam vec pisao) usledilo je Bajramsko praznovanje. Obicaj koji se po tradiciji provodi na selu, kada cela "gradska" familija ide u posetu starijima, uglavnom roditeljima koji zive tamo. Naravno da sam i ja, kao deo moje nove porodice, bio pozvan na najveci muslimanski praznik. Nisam se puno dvoumio, odmah sam pristao jer mi je zelja videti manje urbanije predele ove zemlje, pogotovo nakon njihovog opisa sela koji je u sred dzungle. Ali, da bih se osecao kao jedan od njih, morao sam da pribegnem kupovini nacionalne nosnje. To ne bi bio nikakav

Bivsi covek!

"Ukoliko nisi znao, ili te je neko prisiljavao na to, ukoliko nisi imao šta da jedes, umirao si od gladi...

Jedan po jedan, oni koji su optuženi za zločine počinjene tokom sukoba u bivšoj Yugoslaviji stižu u ruke pravde. Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način.

Za sada poslednje lice iz te crne kolekcije je Branimir Glavaš. To hapšenje ohrabruje. Upućuje na zaključak da se stvari ipak menjaju i da, uprkos iritirajuće sporoj, a često i kalkulantskoj pravdi, begunci neminovno bivaju sustignuti.

No, hapšenje Glavaša ima i ono drugo značenje, jer „podiže lestvicu" Srbiji kad je reč o stepenu revnosti u ispunjavanju obaveza prema haškom sudu.

This is an actual photo (which you can judge from its poor quality) taken last Friday in a café in Novi Sad.

Nekad davno, kad je još postojala vojna obaveza, muškarci su svašta radili kako ne bi išli u vojsku i rat. Pucali sebi u nogu, sekli prste, tražili vezu kod lekara da budu nesposobni, lažirali ravne tabane, bežali iz zemlje... Kako se približava 10. oktobar i gej parada, mnogi koji su je podržavali smišljaju razloge zašto su baš tog dana morali tetki da odnesu lek. Tako ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić neće da ide bez ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, a on neće bez Slavice Đukić-Dejanović, kojoj baš tog dana dolazi seljanka iz Svrljiga da joj donese sir, pa nije u mogućnosti da dođe. Ono što je poražavajuće jeste da organizatori Parade ponosa non stop pričaju kako je ona važna za evropske integracije, kako je to dokaz da je Srbija demokratska država, kako će Beograd pokazati duh metropole i da će doživeti turistički bum, kako bi se ti državni funkcioneri, koji su od reda podržali gej paradu, odlepili iz svoje fotelje i prošetali ulicama Beograda. Paradu već prate svi mogući epiteti osim gej. To je državna parada, policijska, evropska... što je propust samih organizatora koji o gej pravima uopšte ne govore. Ali, nisu oni tema ovog teksta, već oni koji će biti preko puta, s one strane kordona.

Oguglali smo. Uglavnom loše vesti.
Ova vest dole  nije najgora. I zato je stavljam na Blog.
---
Urbanistički zavod Beograda završio je radnu verziju "Studije spratnosti" prema kojoj objekti viši od 16 spratova mogu da se grade na 19 lokacija u prestonici. Studija je poslata Sekretarijatu za urbanizam i narednih mesec dana stručna javnost će raspravljati o predloženim lokacijama. Međutim, zone koje je Urbanistički zavod prepoznao kao pogodne za izgradnju visokih zgrada ne znače da tu može da bude izgrađeno bezbroj spratova i da objekat može

Puhala je žestoka Bura. Njega smo spazili nakon stotinjak metara na talijanskoj strani granice. Bio je odjeven u habitus miš boje s kapuljačom na glavi. Izgledal je kak neki sivi franjevac, uz to još i duga brada. Pokraj njega su pogruženo i nekak jadno stojali muškarac okrugle glave i crnomanjasta puca tridesetih godina ljepih nogu. On je pokazival autostoperski palac. Bastica je kazao: Stani, da vidimo gdje su se uputili, ionak ne žurimo. Stao sam kraj njih, Basta je otvoril