Kada je stvarno uopšte i počelo moderno doba? Za ono starije da se i pretpostaviti da je potaknuto nekim davnašnjim "prirodnjacima", u trenutku kada su otkrili vatru, ili šta već. A opet, možda pre kada su neki onovremeni "društvenjaci" shvatili da nikakvih tamo vatra ili čega već nikada ne bi ni bilo da upravo oni to nisu dozvolili i omogućili. Kako god, sve bi teklo nekim svojim, možda i potpuno drugačijim tokom da se u međuvremenu nije desila moderna istorija. 

Ma koliko bio kritičan prema jednom političaru poput Zorana Milanovića, koji me je više puta razočarao svojim politikantskim i kontradiktornim potezima i izjavama, moram priznati da je nakon njegovog izbora za predsednika Hrvatske nešto krenulo na bolje, barem kada su u pitanju srpsko-hrvatski odnosi.

Njegovo jučerašnje obraćanje u ličkom selu Grubori, gde su ratni zločinci iz redova specijalne hrvatske policije pobili 6 starih osoba 1995. godine, i to 3 sedmice

drugarice/bivše devojke

            Imao sam jednu drugaricu/bivšu devojku koja mi je govorila: ovo nije seks, ovo je ekstremna empatija. Mi se naravno nikada nismo stvarno upoznali zato još uvek mislim na nju, ko je ona. Više se ne srećemo, nikada joj nisam pisao, niti je nazvao. Valjda nije tako jednostavno.

Basara je u četvrtak 20.8.2020. u Danasu napisao tekst koji prilažem (https://www.danas.rs/kolumna/svetislav-basara/odliv-mozga-2/), a ja sam mu odgovorio tekstom koji Danas nije objavio.

Zato taj svoj odgovor objavljujem ovde, na blogu b92: 

Претпоставимо да је ово прича неког мог или вашег другара, боље ће звучати. Иде овако:

            ЉУБАВ У ДОБА КОРОНЕ

            Трећег месеца ере „короне“ зидови су почели да га стежу, а таваница као да се опасно приближавала па се сагињао кад пролази испод лустера. Изашао је али не вреди: кафићи једва да раде, сплавови  су „резерве“ за уходана друштва, улице празне – нема где да се лансира.

            И ту он, из досаде, почне да убада телефонске бројеве. Онако отприлике, на осећај. Чека да се јави глас, или гласић, спремио причу са варијацијама. Прва два-три – ништа, нервозне гласине, бесне на свет и свемир. Тек четврти зов, јави се прозукао мушки глас. Овај је кандидат за корону, помислио је и отплео причу:

            - Господине... Нашао сам ташну, или je то ташница, са вашим бројем телефона у њој.

            - Мој број у ташници?

            Задршка, присећање, па решење: дај даље!

            - Лана, то је нешто твоје. Тебе траже.

            Дај то лане, помислио је. Такве тражим!

Život mi se u Ad pretvorio a svi...

Nije mi više ni do čega! Da baš ne grešm dušu, do neba mi je stalo do moje žene jedine prave ljubavi koja još traje i sina. Ali ništa mi se ne radi! Upravo sam zatvorio izložbu koju sam pripremao više od tri godine i iako sam čak nezamislivo u ovo doba Corone bio zastupljen/reklamiran na televiziji (Kulturni dnevnik,

Част ми је што сам у прилици да објавим занимљив чланак нашег блогоколеге Шмуа, одраније познатог читаоцима овдашњим. :)  

https://www.youtube.com/watch?v=2booy9cMBE0

Sećanja su jedna čudna i nepouzdana stvar. Sećanja su uvek lični doživljaj.  Sećanja na ljude  i aktere tih događaja nisu naravno pouzdani ni relevantni. A šta je pouzdano?

       Istoriju pišu pobednici tako da ni to nije baš pouzdano ali se ipak nešto podkrade pa se nešto i naslutiti da. Naročito kad pisanih tragova nema a rekla kazala dobija na značaju. Priče postaju legende, legende ikonografija a sve zajedno postaje predanje. Realnost gubi na značaju.

Kako je sve počelo?

Sećam se.

Kako se raspadala Titova Jugoslavija.

Klince iz naše ulice uvatilo RC ludilo, gaze sve živo, sve držeći obaveznu korona distancu. Moraš da paziš kad izlaziš iz kuće, da te ne pokosi jedan od ovih bolida ili bagija. Čak je i moja ćerka došla sa formulisanim zahtevom da joj se nabavi ovo, da parira dečacima.  Ja stvano

22. jun

Prvi dan zime na Južnoj hemisferi. U čileanskoj Patagoniji, temperatura +1°C i uglavnom sunčano - idealno za višečasovno pešačenje po okolini. I za nekoliko novih fotografija.

Osim neosporne lepote, ovde su svaki pejsaž i svaka scena puni neke skrivene dramatike. Ne znam objašnjenje, ali dopada mi se.